U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Dobrile Strajina, Marine Milanović, Branislava Bosiljkovića i Branke Dražić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Žarko Vujović, advokat iz ..., protiv tuženog Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje – Filijala u Nišu, čiji je punomoćnik Nemanja Srzentić, advokat iz ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Nišu Gž 9/17 od 06.09.2019. godine, u sednici veća održanoj 28.01.2021. godine, doneo je

P R E S U D U

DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Nišu Gž 9/17 od 06.09.2019. godine.

PREINAČUJU SE presuda Višeg suda u Nišu Gž 9/17 od 06.09.2019. godine i presuda Osnovnog suda u Nišu P 14562/15 od 15.09.2016. godine, u prvom stavu izreke, tako što se odbija tužbeni zahtev tužioca kojim je traženo da se obaveže tuženi da tužiocu na ime duga zbog manje isplaćenih mesečnih iznosa pripadajuće penzije za period od 01.02.2013. godine do 31.10.2015. godine isplati mesečne iznose sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti svakog pojedinačnog mesečnog iznosa, pa do isplate u roku od 8 dana, kao i da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka.

OBAVEZUJE SE tužilac da tuženom na ime troškova revizijskog postupka isplati iznos od 12.000,00 dinara u roku od 8 dana od prijema pismenog otpravka presude.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Nišu P 14562/15 od 15.09.2016. godine, stavom prvim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev tužioca, pa je obavezan tuženi da tužiocu, na ime duga zbog manje isplaćenih mesečnih iznosa pripadajuće penzije za period od 01.02.2013. godine do 31.10.2015. godine, isplati mesečne iznose bliže označene u izreci sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti svakog pojedinačnog iznosa pa do isplate. Stavom drugim izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim je traženo da se obaveže tužena da tužiocu, na ime duga zbog manje isplaćenih mesečnih iznosa pripadajuće penzije, isplati veće iznose od dosuđenih, pa do traženih iznosa po istom osnovu. Stavom trećim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 55.563,00 dinara.

Presudom Višeg suda u Nišu Gž 9/17 od 06.09.2019. godine, stavom prvim izreke, odbijena je žalba tuženog i potvrđena presuda Osnovnog suda u Nišu P 14562/15 od 15.09.2016. godine. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio posebnu reviziju iz svih zakonom propisanih razloga, pozivajući se na član 404. Zakona o parničnom postupku.

Odredbom člana 404. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'' br. 72/11 i 55/14) je propisano da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovoga člana odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ispunjeni su uslovi za odlučivanje o reviziji tuženog kao izuzetno dozvoljenoj primenom člana 404. ZPP, zbog potrebe razmatranja pravnog pitanja prava o vanrednom usklađivanju penzije za 11,06 % od 11.01.2008. godine za one penzionere koji su penziju ostvarili kod tuženog, nakon 01.01.2008. godine.

Ispitujući pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija tuženog osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku na koju povredu Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je korisnik prava na invalidsku penziju po rešenju Fonda za socijalno osiguranje vojnih osiguranika donetom 19.01.2009. godine. Rešenjem o vanrednom usklađivanju penzije koje je tuženi doneo 25.01.2008. godine, penzije su usklađene sa 11,6%. Ocenom nalaza i mišljenja sudskog veštaka ekonomsko finansijske struke, utvrđeno je da je tužilac pretrpeo štetu usled neusklađivanja penzija za period od 01.02.2013. godine do 31.10.2015. godine, u ukupnom iznosu od 141.562,73 dinara prema vrednosti boda od 9,40 dinara. U drugoj varijanti nalaza i mišljenja veštaka kao polazna osnovica za usklađivanje penzija uzeta je vrednost od 9,02 dinara i prema toj varijanti u istom periodu tužiocu je manje isplaćena 84.082,82 dinara.

Na osnovu utvrđenih činjenica, nižestepeni sudovi su usvojili tužbeni zahtev tužioca i obavezali tuženog da mu na ime manje isplaćenih mesečnih iznosa penzija za period od 01.02.2013. godine do 31.10.2015. godine, isplate mesečne iznose za svaki mesec ponaosob sa kamatom, na osnovu odredbi čl. 154, 155, 172. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, uz primenu Odluke o usklađivanju vojnih penzija za 2007. godinu („Službeni vojni list broj 13/08) i odluke ministra odbrane donete na osnovu odredbe člana 261. stav 5. Zakona o vojsci Jugoslavije o usklađivanju penzija vojnih osiguranika za 4,21 % počev od 01.01.2008. godine. Nižestepeni sudovi su zauzeli stav da su vojni osiguranici počev od 01.01.2008. godine u pogledu prava na usklađivanje penzije uključeni u opšti sistem penzijskog i invalidskog osiguranja, a to znači da se ispunjenost zakonskih uslova za priznavanje prava na vanredno usklađivanje penzija nije mogla odvojeno ceniti u odnosu na vojne osiguranike, jer su penzije ostvarene do 01.01.2008. godine, kao i one ostvarene posle tog datuma, morale biti usklađene na isti način, pod istim uslovima i u istoj visini kao i penzije korisnika u osiguranju zaposlenih.

Osnovano se u reviziji tuženog ukazuje da je materijalno pravo pogrešno primenjeno.

Naime, direktor tuženog je 25.01.2008. godine doneo rešenje o uvećanju penzija za 11,06 % počev od 01.01.2008. godine (rešenje o vanrednom usklađivanju penzija, vrednosti opšteg boda i novčanih naknada od januara 2008. godine) kojim je izvršeno usklađivanje penzija od 01.2008. godine, a u to vreme tužilac je bio u radnom odnosu i primao je platu. Usklađivanje penzija za 11,06 % počev od 01.01.2008. godine odnosi se na korisnike penzije koje su taj status imali do 31.12.2007. godine i primali su penziju. Tuženi je pravo na penziju ostvario posle navedenog datuma – 19.01.2009. godine.

Vrhovni kasacioni sud je imao u vidu da je do 31.12.2007. godine na snazi bio Zakon o vojsci Jugoslavije („Službeni list SRJ“ broj 43/94, 28/96, 46/99, 74/99 i 3/02 i 37/02 i „Službeni list SCG“ 7/05 i 44/05) gde je članom 261. bilo propisano da se penzije određene po ovom zakonu usklađuju sa početkom svake kalendarske godine sa penzijama određenim u prethodnoj godini. Penzije se usklađuju tako što se kao penzijski osnov za ranije ostvarene penzije uzima plata koja pripada za odgovarajući čin od koga se određuju penzije ostvarene u prethodnoj godini.

Zakonom o vojsci Srbije („Službeni glasnik RS“ broj 116/07 i 88/09) u prelaznim i završnim odredbama je u članu 193. propisano da usklađivanje iznosa penzija vojnih osiguranika ostvarenih do dana stupanja na snagu ovog zakona kao i penzija ostvarenih po stupanju ovog zakona na snagu se vrši po dinamici i na način utvrđen zakonom kojim se uređuje penzijsko i invalidsko osiguranje. Članom 197. je propisano da do donošenja propisa o vojnoj obavezi, socijalnom, zdravstvenom i penzijskom i invalidskom osiguranju profesionalnih vojnih lica ostaju na snazi sledeće odredbe Zakona o vojsci Jugoslavije: Poglavlje HIV – penzijsko i invalidsko osiguranje (članovi 240. do 260. i od 262. do 278.).

Iz iznetog proizilazi da nije ostao na snazi citirani član 261. Zakona o vojsci Jugoslavije na osnovu koga su penzije usklađivane u vreme važenja tog zakona uz istovremenu okolnost da nije donet poseban Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju za vojne osiguranike, te je kao regulativa za ovu materiju ostao Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju („Službeni glasnik RS“ broj 34/03, 64/04, 84/04, 85/05, 101/05, 63/06, 5/09, 107/09, 101/10, 93/12 i 62/13).

Kako je tužilac pravo na penziju ostvario 19.01.2009. godine, penzija tužioca je utvrđena prema odredbama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju na dan ostvarivanja toga prava, te je tužilac penziju primao od tada pa nadalje sa pripadajućim uvećanjima. Uvećanje od 11,06 % se odnosilo na prethodni vremenski period kao što je rečeno za korisnike penzije koji su to bili do 31.12.2007. godine.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da je materijalno pravo pogrešno primenjeno, te je reviziju usvojio i preinačio pobijanu presudu, zbog čega je na osnovu člana 416. stav 1. ZPP, odlučeno kao u izreci.

Odluku o troškovima postupka doneta je na osnovu člana 165. stav 2. ZPP, jer je preinačena odluka protiv koje je izjavljen pravni lek, pa su tuženom dosuđeni nužni troškove postupka na osnovu člana 163, 153. stav 1. i 154. ZPP, te u skladu sa važećom Advokatskom tarifom, i tužilac je obavezan da tuženom naknadi troškove za sastav revizije u iznosu od 12.000,00 dinara.

Predsednik veća - sudija

Slađana Nakić Momirović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić