Ispitujući pravilnost pobijane odluke primenom člana 408. ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 72/11 sa izmenama i dopunama), Vrhovni sud je našao da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a na ostale bitne povrede odredaba parničnog postupka paušalno se ukazuje, bez njihove konkretizacije.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac i tužena BB su supružnici koji žive i rade u Kanadi, a prebivalište imaju u ... . Ugovorom o razmeni nepokretnosti zaključenim sa DP „Morava“ iz Trstenika, tužilac je stekao pravo svojine na poslovnom prostoru u ..., površine 59 m2, lociranom u prizemlju stambeno-poslovnog objekta broj 1 sagrađenog na kp. br. .. upisanoj u list nepokretnosti .. KO ... . Poslovni prostor je kao posebni deo broj 8, uknjižen, a podrum sa kojim je spojen stepeništem nije knjižen sa označenom površinom. Poslovni prostor koji je na početku imao pregradni zid, tužilac je naknadno adaptirao kao dve funkcionalne poslovne celine, tako da je od 2006/07. godine do zaključenja ugovora o kupoprodaji tužena VV kao zakupac koristila veću prostoriju, a tužena BB manji prostor u kome je držala menjačnicu.

Krajem 2014. godine, tužilac je imao infarkt miokarda od čega je u periodu od 09. do 17.12.2014. godine, lečen na Institutu za kardiovaskularne bolesti „Dedinje“ u Beogradu. U istom institutu lečen je i od 29.12.2014. godine do 09.06.2015. godine i od 15.06.2015. godine do 04.08.2015. godine, kada mu je savetovano da lečenje nastavi u inostranstvu. U cilju obezbeđenja sredstava za transport do Kanade i lečenje, supružnici AA-BB su odlučili da opisani poslovni prostor prodaju, što su u odsustvu drugih zainteresovanih lica i učinili zaključivši kupoprodajni ugovor sa tuženom VV. Tužilac je punomoćjem broj OPU: 552/15 od 03.07.2015. godine, overenim u prostorijama bolnice od strane javnog beležnika Miodraga Glišića iz ... ovlastio svoju suprugu tuženu BB, da u njegovo ime i za njegov račun proda predmetnu nepokretnost, da primi kupoprodajnu cenu i da kupce uvede u posed. Na osnovu punomoćja tužena BB je sa tuženom VV dana 10.07.2015. godine, kod javnog beležnika Vesne Vojinović u ..., pod brojem OPU: 301/15 potpisala i overila ugovor o kupoprodaji navedene nepokretnosti. Prema postignutom dogovoru kupac je cenu od 180.000 evra isplatio u dve rate, tužena VV je nakon zaključenja ugovora, kao vlasnica, nastavila da koristi veći poslovni prostor, do tada korišćen u svojstvu zakupca, a od početka 2016. godine, počela je da koristi i manju prostoriju, koju je od zaključenja ugovora do kraja 2015. godine koristila tužena BB.Tokom leta 2016. godine tužena BB je tuženoj VV rekla da se tužilac protivi prodaji manje prostorije i predložila joj je da AA-BB otkupe taj prostor, što tužena BB nije prihvatila, jer je već platila porez na promet i uknjižila se kao vlasnica.

Veštačenjem sudskog veštaka neuropsihijatra utvrđeno je da nema pouzdanih i nedvosmislenih činjenica koje bi ukazivale da je tužilac u momentu potpisivanja punomoćja pred javnim beležnikom dana 03.07.2015. godine bio nesposoban da shvati značaj te pravne radnje i da je bio nesposoban da rasuđuje, a veštačenjem sudskog veštaka grafološke struke utvrđeno je da je sporni potpis „AA“ ispisan ispod reči „vlastodavac“ na specijalnom punomoćju od 03.07.2015. godine, svojeručni potpis tužioca.

Primenom člana 56. stav 1., 84. stav 2., 103. stav 1. i 109. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, člana 4. Zakona o prometu nepokretnosti, člana 6., 68. stava 1. – 5., člana 93a. – đ. Zakona o javnom beležništvu, člana 3. i 5. Zakona o overi potpisa, rukopisa i prepisa i člana 147. Porodičnog zakona, nižestepeni sudovi su tužbeni zahtev odbili kao neosnovan nalazeći da nema uslova za utvrđenje ništavosti ugovora o kupoprodaji zbog tužiočeve nesposobnosti za rasuđivanje u vreme overe specijalnog punomoćja dana 03.07.2015. godine, niti zbog izostanka njegovog svojeručnog potpisa na tom punomoćju, jer je izvedenim dokazima nesumnjivo utvrđeno da je tužilac bio sposoban da rasuđuje i shvati značaj te pravne radnje, odnosno da je njegova prava volja bila da za zaključenje predmetnog ugovora o kupoprodaji otuđenjem opisane nepokretnosti ovlasti svoju suprugu.

Prema stanovištu Vrhovnog suda, revizijom pobijana odluka nije zasnovana na pogrešnoj primeni materijalnog prava.

Poslovna sposobnost, kao mogućnost lica da samostalno odlučuje o svojim pravima i obavezama, zaključenju pravnih poslova i preduzimanju radnji pred sudom i drugim državnim organima, stiče se punoletstvom ili u posebnim slučajevima, regulisanim članom 11. Porodičnog zakona, i ranije. Shodno članu 56. stav 1. ZOO, poslovno sposobno lice može pristupati zaključenju ugovora čija se punovažnost ceni prema odredbi člana 103. stav 1. ZOO.

Razlozi ništavosti predmetnog ugovora o kupoprodaji OPU: 301/15 od 10.07.2015. godine, zaključenog između tužioca kao prodavca i tužene VV kao kupca i na osnovu specijalnog punomoćja OPU: 552/15 od 03.07.2015. godine, koje je tužilac izdao svojoj supruzi, tuženoj BB, potpisanog od strane tog ovlašćenog lica, pravilno su od strane nižestepenih sudova ocenjeni kao neosnovani, jer je nesumnjivo utvrđeno da je u vreme izdavanja punomoćja tužilac bio sposoban za rasuđivanje i da je svojeručno potpisao punomoćje u cilju otuđenja predmetne nepokretnosti teretnim pravnim poslom. Na osnovu punomoćja overenog u svemu saglasno članu 68. stav 1. i članu 93a. – g. Zakona o javnom beležništvu u vezi sa članom 3. i 5. Zakona o overi rukopisa i prepisa, ovlašćeno lice – tužena BB je u ime i za račun svog vlastodavca i supruga – tužioca pristupila overi ugovora o kupoprodaji, koji je u pogledu obaveza kupca i prodavca regulisanih članovima 467. i 516. ZOO, u celosti izvršen isplatom cene i uvođenjem kupca u posed nepokretnosti, pa nije bilo uslova za utvrđenje ništavosti primenom člana 103. stav 1. ZOO, koji ništavost ugovora, kao sankciju propisuje u slučajevima kada je isti protivan prinudnim propisima, javnom poretku i dobrim običajima.

Protivno revizijskim navodima, procesna aktivnost suda bila je saglasna dokaznim predlozima stranaka, jer izveštaj bolnice o dnevnoj terapiji tužioca nije bilo moguće pribaviti pošto je prilikom preseljenja ista izgubljena, a kod postojanja 10 nespornih tužiočevih potpisa, spise notarske overe, na koje se tužilac pozvao tek posle obavljenog grafološkog veštačenja, shodno članu 308. stav 1. ZPP, sud nije bio obavezan da pribavlja.

Na osnovu izloženog, primenom člana 414. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća-sudija

Jelica Bojanić Kerkez,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković