Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 2006/18 od 25.01.2019. godine, stavom prvim izreke, odbijena je, kao neosnovana žalba tužilja i potvrđena prvostepena presuda u stavu trećem izreke. Stavom drugim izreke, preinačena je prvostepena presuda u stavu prvom, drugom i četvrtom izreke, tako što je odbijen, kao neosnovan zahtev tužilja kojim su tražile da se obaveže tuženi da sa kp.br. .../... KO ... izmesti stub i dalekovod visokog napona, koji je postavljen bez saglasnosti vlasnika parcele, kao i zahtev tužilja kojim su tražile da se obaveže tuženi da im na ime naknade štete – izgubljene dobiti zbog nemogućnosti korišćenja dela kp.br. .../... KO ... isplati pojedinačno navedene iznose, sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti do isplate, i obavezane su tužilje da tuženom na ime troškova postupka solidarno plate 160.220,00 dinara, a odbijen je, kao neosnovan zahtev tužilja za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv prvnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilje su blagovremeno izjavile reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 87/18), i utvrdio da revizija izjavljena protiv odluke sadržane u stavu drugom izreke drugostepene presude nije osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Suprotno navodima revizije, u postupku pred drugostepenim sudom nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilje su suvlasnice kp.br. .../... KO ... upisane u LN br. ... KO ..., kao i porodične stambene zgrade izgrađene na toj parceli, po osnovu nasleđa iza oca, koji je umro 1994. godine. Tuženi je sa Fondom za građevinsko zemljište SO Rača dana 05.04.2005. godine zaključio ugovor o zajedničkom finansiranju rekonstrukcije dalekovoda na teritoriji ... . Prilikom rekonstrukcije dalekovoda ispoštovani su tehnički propisi i isti je izgrađen u skladu sa njima, siguran je, ispravan je i postavljen je u istom pravcu gde se i ranije prostirao elektrovod, a jedan stub je postavljen i na parceli tužilja, koji tužiljama evidentno čini smetnje, da je moguće izmeštanje stuba iz dvorišta tužilja, tako što bi se isti postavio po osi dalekovoda izvan dvorišta tužilja, a izmeštanje stuba nije praćeno značajnim troškovima, budući da bi okvirna cena izmeštanja stuba bila oko 30.000,00 dinara.

Polazeći od tako utvrđenog činjeničnog stanja prvostepeni sud je usvojio zahtev tužilja, primenom člana 5. i 8. Zakona o eksproprijaciji i člana 49. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa i obavezao tuženog da sa parcele tužilja izmesti stub dalekovoda visokog napona, sa obrazloženjem da je isti postavljen bez njihove saglasnosti, da tužiljama evidentno čini smetnje, da je moguće izmeštanje stuba iz dvorišta tužilja, tako što bi se isti postavio po osi dalekovoda izvan dvorišta tužilja, a da izmeštanje stuba nije praćeno značajnim troškovima, budući da bi okvirna cena izmeštanja stuba bila oko 30.000,00 dinara. S obzirom na to da je usvojio ovaj zahtev tužilja, prvostepeni sud je odbio, kao neosnovan zahtev tužilja kojim su tražile da se obaveže tuženi da im na ime umanjena tržišne vrednosti njihove parcele, zbog postavljanja stuba dalekovoda isplati 218.650,00 dinara, sa kamatom. Prvostepeni sud je obavezao tuženog i da tužiljama naknadi materijalnu štetu na ime izmakle koristi za period od 2010. godine zaključno sa 2014. godinom, smatrajući da tužilje imaju pravo na naknadu ovog vida materijalne štete, jer u tom periodu nisu mogle da koriste deo svoje parcele, zbog postavljenog stuba dalekovoda.

Drugostepeni sud je preinačio prvostepenu presudu u delu u kome je obavezan tuženi da izmesti sporni stub dalekovoda visokog napona sa parcele tužilja, smatrajući da nema mesta izmeštanju, jer je izgradnjom elektromreže konstituisana zakonska stvarna službenost prolaska kabla električne energije iznad parcele tužilje i postavljanjem stuba na njihovu parcelu, na osnovu člana 51. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, pri tome imajući u vidu da je i pre rekonstrukcije elektromreže preko parcele tužilja postojala elektromreža ali preko drvenog stuba, koji je rekonstrukcijom mreže uklonjen ali je u zemlji ostao deo istog u neposrednoj blizini sada betonskog stuba i bez obzira na činjenicu da tuženi nema njihovu saglasnost za ovu rekonstrukciju. Drugostepeni sud je, s obzirom da je utvrdio da je konstituisana zakonska stvarna službenost prolaska kabla električne energije iznad parcele tužilje i postavljanjem stuba na njihovoj parceli, preinačio prvostepenu presudu i odbio, kao neosnovan i zahtev tužilja za isplatu naknade materijalne štete na ime izgubljene dobiti, zbog nemogućnosti korišćenja dela parcele za 2010., 2011., 2012., 2013. i 2014. godinu, jer je smatrao da tužilje saglasno članu 53. stav 3. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa nemaju pravo na naknadu ove štete, već da bi tužilje u takvoj situaciji eventualno imale pravo na naknadu propisanu navedenim članom, a što tužilje nisu tražile.

Ocenjujući navode revizije, Vrhovni kasacini sud je utvrdio da je pobijana drugostepena odluka doneta uz pravilnu primenu materijalnog prava, sa kojih razloga su neosnovani navodi revizije.

Članom 51. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, propisano je da se stvarna službenost zasniva pravnim poslom, odlukom državnog organa i održajem. Članom 53. stavom 1. istog zakona, propisano je da odlukom suda ili drugog državnog organa stvarne službenosti ustanovljava se kada vlasnik povlasnog dobra u celini ili delimično ne može koristiti to dobro bez odgovarajućeg korišćenja poslužnog dobra, kao i u drugim slučajevima određenim zakonom, dok je stvom 3. istog člana propisano da na zahtev vlasnika poslužnog dobra, nadležni državni organ utvrđuje i odgovarajuću naknadu koju je vlasnik povlasnog dobra dužan da plati vlasniku poslužnog dobra.

Prema pravnom stavu usvojenom na sednici Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda održanoj 23.01.2017. godine, pravni osnov potraživanja tužilaca zbog prolaska kabla električne energije vazdušnim putem iznad njihovih katastarskih parcela je stvarnopravnog karaktera - konstituisanja zakonske stvarne službenosti na osnovu člana 51. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, a ne faktička eksproprijacija, dok se visina odgovarajuće naknade određuje na osnovu člana 53. stav 3. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa.

Kada se imaju u vidu napred citirane odredbe Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa i pravni stav Vrhovnog kasacionog suda, a kod utvrđenog da je tuženi na osnovu ugovora zaključenog sa Fondom za građevinsko zemljište SO Rača od 05.04.2005. godine izvršio rekonstrukciju dalekovoda u mestu ..., da je dalekovod postavljen u istom pravcu gde se i ranije prostirao i da je sporni stub dalekovoda postavljen na istom mestu na parceli tužilje gde je bio i prethodni drveni stub, kao i da su prilikom rekonstrukcije dalekovoda ispoštovani tehnički propisi i isti je izgrađen u skladu sa njima, to je pravilno odlučio drugostepeni sud kada je preinačio prvostepenu presudu i odbio, kao neosnovan zahtev tužilja kojim su tražile da se sa njihove parcele izmesti stub dalekovoda visokog napona, s obzirom da je izgradnjom i rekonstrukcijom dalekovoda i postavljanjem stuba dalekovoda visokog napona na parceli tužilja konstituisana zakonska stvarna službenost na osnovu člana 51. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa. Naime, izgradnjom elektromreže (vodovod i električne struje), odnosno rekonstrukcijom iste konstituisana je zakonska stvarna službenost prelaska vodova preko parcele u svojini tužilja i postavljanjem stuba dalekovoda na parceli tužilja, na osnovu člana 51. Zakona o osnovama svojinskoprvnih odnosa, sa kojih razloga nema mesta izmeštanju stuba dalekovoda. S tim u vezi, tužilje bi imale prvo na naknadu za konstituisanu stvarnu službenost na osnovu člana 53. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, a ne na naknadu materijalne štete – izgubljene dobiti, pa je pravilno odlučio drugostepeni sud kada je preinačio prvostepenu presudu i odbio, kao neosnovan i ovaj zahtev tužilja.

Sa napred navedenih razloga, neosnovani su navodi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava i sa kojih razloga je na osnovu člana 414. ZPP odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Kako su tužilje reviziju izjavile i protiv stava prvog drugostepene odluke, to je Vrhovni kasacioni sud cenio dozvoljenost izjavljene revizije na osnovu člana 403. stav 3. ZPP, i utvrdio da revizija u navedenom delu nije dozvoljena.

Članom 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 21.08.2012. godine, a vrednost predmeta spora pobijanog dela je 218.650,00 dinara, pa kako očigledno vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to je odlučeno kao u stavu drugom izreke, na osnovu člana 413. ZPP.

S obzirom da tužilje nisu uspele u postupku po reviziji, to iste nemaju pravo na te troškove, sa kojih razloga je odlučeno kao u stavu trećem izreke, na osnovu člana 165. ZPP.

Predsednik veća - sudija

Slađana Nakić Momirović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić