Tužilja-protivtužena je podnela odgovor na reviziju, sa predlogom da se revizija odbije kao neosnovana.

Ispitujući pobijanu presudu u smislu člana 408. ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 72/11 ... 55/14), u vezi člana 202. Porodičnog zakona i našao da revizija nije osnovana.

U sprovedenom postupku nema bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Neosnovani su revizijski navodi da je drugostepeni sud učinio bitnu povredu iz člana 374. stav 1. u vezi člana 8. ZPP-a, jer je drugostepeni sud pravilno primenio sve odredbe ovog zakona i za svoju odluku dao pravilne, jasne i neprotivrečne razloge o svim bitnim činjenicama. Suprotno tvrdnji revidenta revizijski sud smatra da je drugostepeni sud ocenio sve žalbene navode koji su od značaja za presuđenje ove parnice.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, brak parničnih stranaka je zaključen 20.03.2012. godine u …, Republika … . Tokom trajanja bračne zajednice parnične stranke su živele u Republici …, gde je ... godine, rođena njihova ćerka VV, a potom u Republici Srbiji, gde je …. godine, rođena njihova ćerka GG. Po povratku u RS parnične stranke su sa maloletnom decom živele u domaćinstvu majke tuženog- protivtužioca, a zatim su zbog narušenih međusobnih odnosa (fizičkog sukoba svekrve i snaje) nastavili zajednički život sa mlt.ćerkama u iznajmljenom stanu. Međutim, zbog ozbiljno i trajno poremećenih odnosa među parničnim strankama, kao i zbog fizičkog sukoba u porodičnom automobilu 21.11.2018. godine, tužilja je sa maloletnom decom trajno napustila zajednicu života sa tuženim kada je (zbog izrečene mere nasilja u porodici prema suprugu) smeštena u Sigurnu kuću u … . Parnične stranke su međusobno podnele krivične prijave zbog krivičnog dela nasilja u porodici izvršenog na način bliže opisan u nižestepenim presudama. Po prijavama koje se odnose na parnične stranake, više puta je intervenisala policija (prema izveštaju MUP PU Sombor od 22.10.2019. godine, bilo je 15. prijava) i o tome obaveštavala nadležni Centar za socijalni rad i javnog tužioca. Privremenom merom Osnovnog suda u Somboru P2 698/18 od 21.01.2019. godine, uređen je način održavanja ličnih odnosa između maloletne dece i oca i izrečena zabrana prelaska granice mlt. dece sa majkom. Tuženi-otac je prekršio ovu privremenu meru tako što nije vratio mlt. decu majci, pa maloletna deca stranaka od polovine septembra 2019. godine žive kod oca- tužioca, a on je prekinuo komunikaciju sa majkom dece i saradnju sa Centrom za socijalni rad Sombor. Majka nije uspostavila kontakt sa decom iako je više puta pokušavala. Privremenom merom od 09.10.2019. godine mal. ćerke poverene su na staranje tužilji koja će samostalno vršiti roditeljsko pravo. Uređeni su lični odnosi ćerki sa tuženim, koji je obavezan da iznosom po 10.000,00 dinara mesečno doprinosi njihovom izdržavanju, a odbijen je zahtev tuženog-oca da se mlt. deca povere njemu na samostalno vršenje roditeljskog prava. Tužilja (rođena …. godine), je završila osnovne studije ... . Živi u iznajmljenom dvosobnom komfornom stanu. Ostvaruje prihode tako što obavlja poslove ... i drži časove … jezika (uživo i „onlajn“). Finansijski joj pomaže porodica koja joj iz Republike … šalje 150 evra mesečno. Tuženi (rođen … godine), završio je fakultet za …, kao i fakultet za …. Zaposlen je u … radnji i ostvaruje mesečnu zaradu od 600-700 evra. U radnji radi i njegova majka koja je penzioner i ostvaruje penziju od 150 evra. Živi u iznajmljenom stanu od 54m2. Komunalni troškovi domaćinstva iznose 200 do 250 evra mesečno. Trenutno se mlt. deca nalaze kod njega. U brizi oko dece pomažu mu majka i sestra. Maloletna deca upisana su u vrtić (koji trenutno ne pohađaju). Utvrđeno je da je za izdržavanje maloletne dece potreban iznos od po 200 evra mesečno. Na osnovu nalaza i stručnog mišljenja Centra za socijalni rad Sombor 18.09.2019.godine i nalaza i mišljenja stručnog tima Kliničkog centra Vojvodina-Klinike za psihijatriju, utvrđeno je da je tužilja procenjena kao zainteresovan, angažovan i odgovoran roditelj koji ima kapacitete i ume da prepozna i na adekvatan način zadovolji potrebe maloletne dece i koja nije negativno uticala na njihov odnos sa ocem- tuženim, tako da deca vole oba roditelja i uživaju u kontaktu sa njima. Prilikom odlučivanja kome od roditelja maloletna deca treba da budu poverena prednost je data majci s obzirom na njihov uzrast i potrebe dece ženskog pola i činjenicu da je majka podržavala redovne kontakte dece sa ocem, a da je otac nakon donošenja rešenja o privremenoj meri, prekršio određenu privremenu meru, tako što nije vratio mlt. decu majci, pa maloletna deca stranaka od polovine septembra 2019. godine žive kod oca- tužioca. Maloletnu decu treba poveriti majci radi samostalnog vršenja roditeljskog prava, a sa ocem da održavaju lične odnose utorkom i četvrtkom od 13,00 časova do 18,00 časova i svakog drugog vikenda u mesecu od petka od 18,00 časova do nedelje do 18,00 časova.

Kod utvrđenog činjeničnog stanja pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su tužilji dodelili samostalno vršenje roditeljskog prava, a tuženog obavezali na izdržavanje i uredili način održavanja ličnih odnosa maloletne dece i tuženog.

Iz odredbi člana 3. Konvencije o pravima deteta i članova 6. i 266. stav 1. Porodičnog zakona, proizilazi da je u sporu za vršenje, odnosno lišenje roditeljskog prava, sud uvek dužan da se rukovodi najboljim interesom deteta. U konkretom slučaju, pravilno su primenjene navedene zakonske odredbe, u situaciji kada je bračna zajednica parničnih stranaka prekinuta i kada oni nemaju zajedničko prebivalište, odnosno zajedničko mesto stanovanja, kao i odredba člana 77. Porodičnog zakona, kada je određeno da će roditeljsko pravo nad maloletnom zajedničkom decom parničnih stranaka vršiti majka – tužilja, te uređen način održavanja ličnih odnosa mal. dece sa ocem, kao roditeljem sa kojim deca ne žive. Prilikom donošenja ove odluke sud je postupio u smislu člana 270. Porodičnog zakona koji nalaže da je pre nego što donese odluku o zaštiti prava deteta ili o vršenju odnosno lišenju roditeljskog prava sud dužan da zatraži nalaz i stručno mišljenje organa starateljstva, porodničnog savetovališta ili druge ustanove specijalizovne za posredovanje u porodičnim odnosima. Imajući u vidu citiranu zakonsku odredbu, kao i činjenicu da sud ne raspolaže stručnim znanjem koje je potrebno da bi se razjasnile i utvrdile sve činjenice od značaja za odluku o poveravanju maloletne dece jednom od roditelja, sud je ispravno postupio kada je radi utvrđivanja tih okolnosti zatražio mišljenje Centra za socijalni rad Sombor i veštaka Kliničkog centra Vojvodina dr. Svetlane Ivanović-Kovačević, specijaliste psihijatrije i doc. dr. Valentine Šobot, specijaliste psihologije. Iz svih izvedenih dokaza proizilazi zaključak da maloletnu decu parničnih stranaka, posle prestanka bračne zajednice, treba poveriti na staranje majci koja će samostalno vršiti roditeljsko pravo. Ova odluka ne isključuje tuženog-protivtužioca kao oca da se stara o mal. VV i GG i učestvuje u njihovom podizanju, vaspitanju i obrazovanju, a to pravo tuženog-protivtužioca ne ugrožava, kako je to utvrđeno, ni tužilja-protivtužena svojim ponašanjem. Naprotiv, utvrđeno je da tužilja-protivtužena kao majka uvažava ulogu i značaj oca i podržava njegove redovne i nesmetane kontakte sa maloletnom decom.

Iz navedenih razloga, neosnovani su i navodi revizije tuženog-protivtužioca da tužilja-protivtužena nije podoban roditelj da samostalno vrši roditeljsko pravo, imajući u vidu da u postupku pred nižestepenim sudom utvrđeno da tužilja- protivtužena svojim ponašanjem nije na bilo koji način postupila suprotno najboljem interesu maloletne dece, niti da je preduzimala radnje kojima bi decu udaljila od oca, nije negativno uticala na njihov međusobni odnos niti je tuženog isključila, odnosno onemogućila mu da učestvuje u staranju o maloletnim devojčicama. Ovo imajući u vidu kao i spremnost i motivaciju majke da se o njima stara, a da ne postoje nedostaci koji bi umanjili njen roditeljski kapacitet, čime se majka legitimiše kao roditelj koji pruža veće garancije za pravilan razvoj i vaspitavanje deteta. Sa druge strane, tuženi ne samo što je prekršio privremenu meru i zadržao decu protivno određenom modelu viđanja, već svojim ponašanjem onemogućava normalno funkcionisanje i život dece i tužilje kao roditelja, čime prava i dužnosti roditelja nesavesno vrši. Nije od uticaja ni insistiranje tuženog- protivtužioca u reviziji da nastavi da brine o maloletnoj deci (koju je zadržao protivno određenoj privremenoj meri), jer navodi revizije i celokupno ponašanje tuženog ukazuju da on trenutno nema pravilan uvid u svoje vršenje roditeljskog prava i da ne procenjuje trenutno najbolji interes svoje dece.Takođe, na osnovu stručnog mišljenja nadležnog organa koje je dato jasno, nedvosmisleno, u skladu sa pravilima struke i koje navodima tuženog-protivtužioca nije dovedeno u sumnju, utvrđeni su razlozi zbog kojih mal. VV i GG, u uzrastu u kome se nalaze, treba poveriti na staranje majci. pa je pravilna odluka o tužbenom zahtevu doneta na osnovu izvedenih dokaza. Pri tome, najbolji interes deteta je jedan od komplementarnih principa koji proizilazi iz Konvencije o pravima deteta i predstavlja pravni standard koji je uvek prioritetan kada se odlučuje o zaštiti prava i interesa deteta, a ceni se prema okolnostima svakog konkretnog slučaja.

Na osnovu člana 61. Porodičnog zakona-PZ uređen je na način održavanja ličnih odnosa tuženog kao oca sa maloletnom decom koja neće živeti u njegovom porodičnom domaćinstvu. Način održavanja ličnih odnosa uređen je s obzirom na potrebe maloletne dece i tuženog, imajući u vidu mišljenja Centra za socijalni rad Sombor i veštaka (koji su stručno mišljenje dali i na osnovu izvoda iz medicinske dokumentacije i urednog kontakta sa mal. decom). Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, određeni model viđanja oca i dece je optimalan imajući u vidu uzrast mlt. dece, a da će taj model doprineti uspostavljanju kvalitetnih i bliskih odnosa oca i dece i omogućiti da tuženi kao otac ima značajnu ulogu i uvid u podizanje i vaspitanje svoje dece. Sa druge strane, kako maloletna deca budu rasla tuženi-protivtužilac ima mogućnost da se sa zakonskom zastupnicom dogovori oko proširenja modela viđanja, ali i da eventulano to svoje pravo ostvari u drugoj parnici. Pri tome, tuženi- protivtužilac u obrazloženju revizije ne ukazuje posebno na pogrešnu primenu materijalnog prava u odnosu na odluku o određenom modelu viđanja.

Navodi revizije kojima se ukazuje da je tužilja grubo zanemarivala svoje dužnosti iz sadržine roditeljskog prava, tako što su deca neuhranjena, dehidrirana i depresivna, demantovani su stručnim mišljenjem Centra za socijalni rad, koji je sačinio nalaz na osnovu urednog kontakta sa tužiljom i u skladu sa pravilima struke. Takođe, nalaz Centra za socijalni rad Sombor i nalaz dr. Svetlane Ivanović-Kovačević i doc. dr.Valentine Šobot, saglasni su u pogledu odnosa tužene prema svojim roditeljskim obavezama prema maloletnoj deci. Naime, utvrđeno je da tužilja kao majka nije zloupotrebljavala niti zanemarivala dužnosti iz sadržine roditeljskog prava, pa je i po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda pobijena presuda doneta pravilnom primnom materijalnog prava iz navedenih odredbi Porodičnog zakona, pri čemu je sud u svemu poštovao svoju obavezu propisanu članom 266. stav 1. Porodičnog zakona, rukovodeći se najboljim interesom maloletnog deteta.

Pravilno su procenjene i mesečne potrebe dece i tuženi obavezan da doprinosi njihovom izdržavanju na osnovu člana 154. stav 1. i 160. do 162. PZ, Dosuđenim iznosom izdržavanja obezbeđuje se podmirivanje potreba maloletne dece stranaka i osigurava isti standard koji imaju njihovi roditelji, pri čemu egzistencija tuženog nije ugrožena, dok će ostala sredstva potrebna za izdržavanje dece obezbediti majka, ne samo novcem, nego i staranjem o deci, a u obrazloženju revizije ne ukazuje se posebno na pogrešnu primenu materijalnog prava u odnosu na odluku o njegovom doprinosu za izdržavanje maloletne dece.

Ostalim navodima revizije ponavljaju se žalbeni razlozi o kojima se drugostepeni sud već izjasnio, dajući razloge koje prihvata i Vrhovni kasacioni sud.

Na osnovu člana 414. ZPP odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Zvezdana Lutovac, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić