Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija: Marine Milanović, predsednika veća, Vesne Stanković, Branke Dražić, Jelene Ivanović i Katarine Manojlović Andrić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Božidar Stanisavljević, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, koju zastupa Državno pravobranilaštvo iz Beograda, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 4343/21 od 01.09.2021. godine, u sednici održanoj 06.10.2022. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 4343/21 od 01.09.2021. godine.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv rešenja Apelacionog suda u Beogradu Gž 4343/21 od 01.09.2021. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P 6137/2020 od 04.02.2021. godine, ispravljenom rešenjem istog suda od 19.05.2021. godine, stavom prvim izreke obavezana je tužena da tužiocu na ime naknade nematerijalne štete isplati iznos od 1.500.000,00 dinara. Stavom drugim izreke obavezana je tužena da tužiocu na ime sastavljanja podneska za rehabilitaciono obeštećenje isplati iznos od 19.500,00 dinara. Stavom trećim izreke odbijen je tužbeni zahtev u delu kojim je tražena da se obaveže tužena da isplati tužiocu na ime naknade nematerijalne štete preko dosuđenog do traženog iznosa od 4.284.000,00 dinara, iznos od još 2.784.000,00 dinara. Stavom četvrtim izreke odbijen je tužbeni zahtev u delu kojim je tužilac tražio da se tužena obaveže da mu na ime materijalne štete isplati iznos od 3.680,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom do isplate. Stavom petim izreke obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 36.750,00 dinara. Stavom šestim izreke tužilac je oslobođen obaveze plaćanja sudske takse.

Presudim Apelacionog suda u Beogradu Gž 4343/21 od 01.09.2021. godine, u delu koji se revizijom pobija, odbijena je žalba tužioca i potvrđena presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P 6137/2020 od 04.02.2021. godine, ispravljena rešenjem istog suda od 19.05.2021. godine u stavu trećem, četvrtom i petom izreke i odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj, u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 55/14, 87/18 i 18/20), Vrhovni kasacioni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj, na osnovu člana 404. ZPP, imajući u vidu vrstu spora, sadržinu tražene pravne zaštite, način presuđenja i razloge za odluku o tužbenom zahtevu. Osnov potraživanja je materijalno obeštećenje zbog povrede prava i sloboda i novčana naknada nematerijalne za duševne bolove zbog lišenja slobode u smislu člana 26 . st.1. i 3. Zakona o rehabilitaciji („Službeni glasnik RS“ br. 92/11), u skladu sa zakonom kojim se uređuju obligacioni odnosi. Rešenjem Višeg suda u Kragujevcu Rex 33/17 od 19.04.2019. godine usvojen je zahtev za rehabilitaciju i utvrđeno je da je ništava presuda Vojnog suda u Skoplju Ik 4/86 od 15.12.1996. godine kojom je tužilac oglašen krivim za krivično delo odbijanje prijema oružja iz člana 202. stav 1. KZ SFRJ, učinjeno na taj način što je odbio da primi naoružanje navodeći kao razlog da naoružanje ne želi primiti jer je član verske sekte „jehovini svedoci“ . Pravnosnažnom presudom, tužbeni zahtev je usvojen i tužena obavezana da tužiocu, kao rehabilitovanom licu, naknadi materijalnu i nematerijalnu štetu za pretrpljene duševne bolove zbog neosnovane osude i lišenja slobode u trajanju od jedne godine, po presudi suda u krivičnom postupku. Prilikom donošenja odluke o visini štete u ovom sporu, sudovi su cenili da je tužilac delimičnu satisfakciju doživeo prvenstveno u postupku rehabilitacije donošenjem i objavljivanjem odluke koja predstavlja priznanje i deklaraciju države za nezakonito postupanje prema tužiocu kao rehabilitovanom licu, što je umanjilio duševne bolove tužioca zbog neosnovanog lišenja slobode, iako nije reč o potpunom zadovoljenju. Po oceni revizijskog suda, obrazloženje pobijanih presuda ne odstupa od sudske prakse u tumačenje i primeni prava, tako da ne postoji potreba za novim ili ujednačenim tumačenjem prava u pogledu primene člana 26. Zakona o rehabilitaciji i člana 200. Zakona o obligacionim odnosima. Tužilac u reviziji ukazuje na postojanje drugačijih odluka, međutim drugačija odluka ne ukazuje nužno na drugačiji pravni stav izražen u tim odlukama, jer pravilna primena prava u sporovima sa tužbenim zahtevom kao u konkretnom slučaju, zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja zbog čega nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao o izuzetno dozvoljenoj, u cilju razmatranja pravnog pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava. Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 404. ZPP odlučio kao u stavu prvom izreke ovog rešenja.

Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinsko-pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba je podneta 13.02.2020. godine, radi naknade štete, a pobijana vrednost predmeta spora iznosi 2.787.680,00 dinara.

S obzirom da vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, revizija nije dozvoljena.

Na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća-sudija
Marina Milanović,s.r.

Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić