Protiv pravosnažne presude donete u drugom stepenu nakon rasprave održane u drugostepenom postupku, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP i zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu u smislu člana 408. ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 72/11 sa izmenama i dopunama), Vrhovni sud je našao da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti, a na bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP izjavljenim vanrednim pravnim lekom paušalno se ukazuje bez konkretizacije manjkavosti pobijane presude.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, po optužbi OJT u Nišu Kt 642/05 od 25.12.2006. godine, protiv tužilje i još troje lica – BB, VV i GG pred opštinskim sudom u Nišu vođen je krivični postupak koji je okončan osuđujućom presudom K 2699/06 od 30.08.2007. godine. U drugostepenom postupku presudom Apelacionog suda u Nišu Kž1 1972/11 od 05.10.2011. godine prvostepena presuda je potvrđena u odnosu na optuženu BB iz ... koja je oglašena krivom za izvršeno krivično delo falsifikovanje službene isprave iz člana 248. stav 3. u vezi sa stavovima 2. i 1. KZ RS , dok je u odnosu na ostale optužene, shodno članu 95. stav 1. tačka 5. OKZ, optužba odbijena zbog zastarelosti krivičnog gonjenja.

U odnosu na tužilju AA, kojoj je na teret stavljeno izvršenje krivičnog dela nedozvoljeno skladištenje robe iz člana 176.a, stav 1. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, u vezi sa članom 24. OKZ, prvostepenom krivičnom presudom određena je mera bezbednosti zabrane vršenja samostalne delatnosti u periodu od dve godine od pravosnažnosti presude i mera oduzimanja predmeta izvršenja krivičnog dela – raznih alkoholnih i bezalkoholnih pića, koja se imaju uništiti. Drugostepenom presudom krivičnog suda o navedenoj meri nije odlučeno, a tužilja se pisanim zahtevom nije obraćala sudu radi vraćanja oduzete robe. Po dobijanju saglasnosti OJT Niš, izdatom pod brojem Kt. 642/05 od 16.03.2005. godine, Poreska uprava – Regionalno odeljenje Niš je deo robe prodala za iznos od 269.671,82 dinara, koji je uplaćen u depozit Opštinskog suda u Nišu, a ostatku robe je istekao rok upotrebe. Ekonosmsko-finansijskim veštačenjem vrednost oduzete robe je prema izveštaju – Poreske uprave – Regionalnog odeljenja Niš od 23.11.2016. godine, utvrđena u visini od 4.656.270,92 dinara.

Polazeći od odredbe članova 79. i 87. KZ RS, koja regulišu postupanje suda u krivičnom postupku u odnosu na predmet izvršenja krivičnog dela, člana 176.a stav 1. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, koji propisuju uslove za izricanje mera oduzimanja predmeta izvršenja krivičnog dela i članova 86. i 512. ZKP, kojima je uređen postupak vraćanja oduzetih predmeta, drugostepeni sud je tužbeni zahtev odbio kao neosnovan sa obrazloženjem da je oduzeta roba pribavljena od nepostojećeg privrednog subjekta – „Kompostela“ doo iz Beograda, i u promet stavljena na osnovu dokumentacije falsifikovane od strane BB, pravosnažno osuđene na zatvorsku kaznu od 8 meseci za krivično delo falsifikovanje službene isprave iz člana 248. stav 3. u vezi sa stavovima 2. i 1. KZ RS, da je optužba u odnosu na tužilju AA odbijena zbog zastarelosti krivičnog gonjenja, a tužilja nije dokazala da je vlasnica oduzete robe, s tim što je kao njen držalac bila nesavesna, jer je u posedu iste bila na osnovu falsifikovane isprave.

Razmatrajući navode tužiljine revizije, Vrhovni sud je našao da se presuda drugostepenog suda neosnovano pobija zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Članom 87. stav 1. u vezi sa članom 79. stav 1. tačka 7. KZRS („Službeni glasnik RS“ broj 85/05 sa izmenama i dopunama), propisano je da se mera bezbednosti oduzimanja predmeta može odrediti u pogledu predmeta koji je bio namenjen ili upotrebljen za izvršenje krivičnog dela ili je nastao izvršenjem krivičnog dela, kada postoji opasnost da će se određeni predmet ponovo upotrebiti za izvršenje krivičnog dela ili kada je radi zaštite opšte bezbednosti ili iz moralnih razloga oduzimanje predmeta neophodno.

Članom 176.a Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji („Službeni glasnik RS“ broj 80/02 sa izmenama i dopunama) propisano je da će se onaj ko skladišti, odnosno smešta dobra ili dozvoli skladištenje, odnosno smeštanje dobara za koje ne poseduje propisanu dokumentaciju o poreklu kazniti zatvorom od tri meseca do tri godine i novčanom kaznom (stav 1.), da će se kaznom iz stava 1. tog člana kazniti i onaj ko skladišti, odnosno smešta dobra u prostoriji i prostorijama o kojima nije obavestio poresku upravu (stav 2.) i da će se roba iz stava 1. i 2. ovog člana oduzeti (stav 3.).

Članom 86. ZKP („Službeni list SRJ“ broj 70/01 i 68/02 i „Službeni glasnik RS“ broj 58/04 sa izmenama i dopunama, važećem u vreme izvršenja krivičnog dela, propisano je da će se predmeti koji su u toku krivičnog postupka privremeno oduzeti, vratiti vlasniku, odnosno držaocu, ako postupak bude obustavljen, a ne postoje razlozi za njihovo oduzimanje u smislu člana 512. ZKP. Članom 512. propisano je da će predmeti koji se po Krivičnom zakonu moraju oduzeti, oduzeti i kada se krivični postupak ne završi presudom kojom se optužbeni oglašava krivim, ako je to u interesu opšte bezbednosti i razloga morala (stav 1.), da posebno rešenje o tome donosi organ koji je vodio postupak u času kada je on završen, odnosno obustavljen (stav 2.) i da protiv rešenja iz stava 2. tog člana okrivljeni ima pravo na žalbu zbog nepostojanja zakonskog osnova za oduzimanje predmeta (stav 5.).

Roba oduzeta tužilji u sprovođenju odluke krivičnog suda pribavljena je od strane nepostojećeg preduzeća „Kompostela“ doo Beograd po falsifikovanoj ispravi broj 29/12 od 29.12.2004. godine u vreme kada po oduzimanju PIB broja tom privrednom subjektu dana 09.08.2004. godine isti nije poslovao. Na osnovu te isprave osuđena BB je pod brojem 1/05 dana 25.01.2005. godine sačinila račun – otpremnicu neistinite sadržine, čime je robu stavila u promet, a ista je daljim falsifikovanjem poslovne dokumentacije od strane GG predata tužlji AA, koja je tu robu bez odgovarajuće dokumentacije neadekvatno i uskladištila.

Kod tako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno je tužbeni zahtev za naknadu štete odbijen kao neosnovan, jer shodno članu 7. stav 1. i članu 228. u vezi sa članom 231. ZPP, tužilja nije dokazala da je vlasnica robe, a okolnost da je bila držalac iste bez uticaja je na pravilnost donete odluke kod činjenice da je ona znala da roba u njen posed nije došla na zakonit način, što je čini nesavesnim držaocem koji u konkretnom slučaju ne može uživati traženu pravnu zaštitu.

Protivno revizijskim navodima, nezavisno od odbijanja optužbe prema tužilji, kod osuđujuće presude prema optuženoj BB, činjenica da mera oduzimanja predmeta tužilji nije ukinuta presudom Apelacionog suda u Nišu Kž1 1972/11 od 05.10.2011. godine i da tužilja nije dokazala da je pisanim obraćanjem tražila ukidanje mere i vraćanje robe, na koju odluku bi shodno članu 512. stav 5.KZ imala pravo žalbe, pravilno je pobijanom presudom odlučeno da je roba oduzeta primenom člana 512. stav 1. ZKP, kojom odredbom je propisano da će se predmeti koji se po Krivičnom zakonu moraju oduzeti i kada se krivični postupak ne okonča osuđujućom presudom ako interesi opšte bezbednosti ili razlozi morala to zahtevaju. Navedenom merom je određeno da se oduzeti predmeti imaju uništiti, tako da je u ovom slučaju bez uticaja okolnost da je robi smeštenoj u skladište Poreske uprave – Regionalnog odeljenja Niš u međuvremenu istekao rok upotrebe.

Vrhovni sud je razmotrio i ostale revizijske navode, ali ih posebno ne obrazlaže jer su od uticaja na mogućnost drugačijeg presuđenja.

Na osnovu izloženog, shodno članu 414. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća-sudija

Vesna Stanković,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić