Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 2970/2019
04.06.2020. godina
Beograd

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Božidara Vujičića, predsednika veća, Vesne Subić i Jelice Bojanić Kerkez, članova veća, u parnici tužilja AA iz ..., BB iz ... i VV iz ..., koje zastupa punomoćnik Veran Panić, advokat iz ..., protiv tužene GG iz ..., koju zastupa Jelena M. Kovanović, advokat iz ..., radi vraćanja poklona zbog povrede nužnog dela, odlučujući o reviziji tužilja izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 3018/2018 od 11.04.2019. godine, u sednici veća održanoj dana 04.06.2020. godine, doneo je

R E Š E NJ E

UKIDA SE presuda Apelacionog suda u Beogradu Gž 3018/2018 od 11.04.2019. godine i predmet vraća drugostepenom sudu, na ponovno odlučivanje o žalbi tužene.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Valjevu P. br. 2153/16 od 29.03.2018. godine, stavom prvim izreke, obavezana je tužena GG iz ... da tužiljama AA iz ..., BB iz ... i VV iz ... isplati na ime povređenog nužnog dela iznose od po 554.818,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 02.03.2018. godine do konačne isplate, u roku od 15 dana od dana prijema prepisa presude. Stavom drugim izreke obavezana je tužena da tužiljama, kao solidarnim poveriocima, na ime troškova postupka isplati iznos od 482.144,00 dinara, u roku od 15 dana od dana prijema otpravka presude.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 3018/2018 od 11.04.2019. godine, stavom prvim izreke, preinačena je presuda Osnovnog suda u Valjevu P 2153/16 od 29.03.2018. godine u stavu prvom izreke tako što je odbijen tužbeni zahtev tužilja da im tužena isplati iznose od po 554.818,00 dinara na ime nužnog naslednog dela, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 02.03.2018. godine do isplate, kao neosnovan. Stavom drugim izreke preinačeno je rešenje o troškovima parničnog postupka sadržano u stavu drugom izreke prvostepene presude tako što su obavezane tužilje da tuženoj solidarno isplate iznos od 328.750,00 dinara na ime troškova celog postupka, u roku od 15 dana od dana prijema presude.

Protiv navedene presude tužilje su blagovremeno izjavile reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što su predložile da se o reviziji odlučuje kao o izuzetno dozvoljenoj, na osnovu člana 404. stav 1. ZPP, radi ujednačavanja sudske prakse i razmatranja pravnog pitanja u interesu ravnopravnosti građana.

Vrhovni kasacioni sud je najpre ocenio dozvoljenost revizije i utvrdio da je revizija dozvoljena, u smislu člana 403. stav 1. tačka 2. ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 87/18), s obzirom da je drugostepeni sud preinačio prvostepenu presudu i odlučio o zahtevima stranaka. Stoga nije bilo potrebe da se o dozvoljenosti revizije odlučuje u smislu člana 404. ZPP.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu, u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku, pa je utvrdio da je revizija tužilja osnovana.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, parnične stranke su rođene sestre, a njihov otac, sada pok. DD poklonio je svoju nepokretnu imovinu tuženoj, sudski overenim ugovorima o poklonu od 26.08.2010. godine i 22.02.2011. godine. Otac parničnih stranaka je preminuo ...2012. godine, nekoliko godina pred smrt je imao zdravstvenih problema zbog kojih su mu prvo amputirani prsti, a zatim i noga, zbog čega je u bolnici u ... boravio tokom 2010. godine i do sredine 2011. godine, izlazeći kući samo na vikend. Tužena se vratila u očevo domaćinstvo nakon svog razvoda krajem avgusta 2010. godine i sa njim živela u zajednici do njegove smrti. Ona je vodila domaćinstvo, spremala hranu za njega, starala se o njegovoj higijeni, održavala kuću i obavljala u domaćinstvu sve drugo što je bilo potrebno. Od kada se tužena vratila u očevo domaćinstvo tužilje više nisu nijednom posetile oca, ni kod kuće ni u bolnici, niti su učestvovale u poslovima oko njegove sahrane i davanja podušja. U ostavinskom postupku parnične stranke oglašene su za naslednike zaostavštine (prava na besplatne akcije) pok. DD sa po ¼ rešenjem od 18.03.2013. godine. Tužilje su, zbog povrede nužnog dela pokrenule ovaj postupak 24.12.2014. godine ističući prvo svojinski zahtev na nepokretnostima kojima je njihov otac raspolagao u korist tužene pomenutim ugovorima o poklonu, da bi tužbu preinačile 02.07.2014. godine tražeći isplatu svog nužnog naslednog dela u dinarskom iznosu.

Prvostepeni sud je utvrdio, prema sadržini navedenih ugovora, da se radi o očigledno dobročinim pravnim poslovima između ostavioca i tužene, iz kojih ne proizlazi bilo kakva obaveza na strani poklonoprimca (ovde tužene), a zahvalnost tužene na koju ugovor ukazuje je u domenu motiva za zaključenje navedenih ugovora. Tužilje su tvrdile da se tužena, kada se vratila u domaćinstvo svog oca, izdržavala od sredstava koja su pribavljena prodajom očeve mehanizacije, stoke i zemlje, te da se imanje nije obrađivalo, što je potvrdio i svedok ĐĐ, dok su se svedoci EE, ŽŽ i ZZ izjasnili suprotno, da tužena nije prodavala očeve stvari, odnosno da je sam otac parničnih stranaka, i pre dolaska tužene raspolagao određenim stvarima, što je potvrdio i svedok II, pa je prvostepeni sud, ocenom iskaza svedoka i tužilja zaključio da iskaz tužilja nije uverljiv, kao ni iskaz svedoka ĐĐ, a poverovao je iskazima ostalih svedoka.

Međutim, prema oceni prvostepenog suda, činjenice da je samo tužena živela u zajednici sa pok. ocem, da mu je pomagala i da u izdržavanju oca ni na koji način nisu učestvovale tužilje, nisu bile dovoljne za zaključak prvostepenog suda da su sporni ugovori o poklonu zapravo teretni poslovi.

Drugostepeni sud je, suprotno prvostepenom sudu, smatrao da su sporni ugovori o poklonu tuženoj zapravo teretni poslovi, što proizlazi i iz iskaza svedoka ŽŽ, koji je prvostepeni sud prihvatio, te je zaključio da su ugovori obostrano teretni pravni poslovi, iako su bili naslovljeni kao poklon, i da je prvostepeni sud trebalo da pristupi njihovom tumačenju, u smislu člana 99. Zakona o obligacionim odnosima. Pri tome je drugostepeni sud cenio i iskaz tužene i ostalih saslušanih svedoka, kao i pisane dokaze koji se nalaze u spisima, pa je iz svih dokaza i okolnosti koje su utvrđene zaključio da je došlo do konverzije ugovora o poklonu u dvostrano teretni ugovor, jer su ugovorači usmeno ugovorili i doživotno izdržavanje poklonodavca, oca parničnih stranaka, i taj sporazum realizovali.

Osnovano se u reviziji ukazuje da je drugostepeni sud pogrešno primenio materijalno pravo donoseći pobijanu presudu i da je bez održavanja rasprave izmenio činjenično stanje, čime se ukazuje i na bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. u vezi člana 383. stav 4, člana 4, člana 8. i člana 233. stav 1. ZPP, koja je učinjena u postupku pred drugostepenim sudom.

Prema stanovištu Vrhovnog kasacionog suda drugostepeni sud nije mogao da donese drugačiji zaključak o pravnoj prirodi spornih ugovora o poklonu bez zakazivanja rasprave i neposrednog saslušanja parničnih stranaka i svedoka koji su saslušani u prvostepenom postupku, kao i čitanja medicinske dokumentacije pok. oca parničnih stranaka koja se nalazi u spisima (koju prvostepeni sud nije cenio, odnosno ocenio je kao očigledno irelevantnu). Upravo, na osnovu medicinske dokumentacije drugostepeni sud je, u vezi sa ostalim izvedenim dokazima, zaključio da su sporni ugovori o poklonu u stvari ugovori o doživotnom izdražvanju, teretni pravni poslovi, zbog kojih tužiljama nije povređeno pravo na nužni deo.

Pošto drugostepeni sud nije zakazao glavnu raspravu na kojoj bi, nakon izvođenja potrebnih dokaza utvrdio drugačije činjenično stanje od onog koje je utvrdio prvostepeni sud, odnosno drugačije ocenio dokaze na osnovu kojih bi izveo zaključak o postojanju činjenica koje ukazuju da je došlo do konverzije spornih ugovora o poklonu u ugovore o doživotnom izdržavanju, pravilnost primene materijalnog prava nije mogla biti ispitana, zbog čega je revizija tužilja usvojena i drugostepena presuda ukinuta.

U ponovnom postupku drugostepeni sud će imati u vidu primedbe iz ovog rešenja, te će oceniti da li je, radi pravilnog i potpunog utvrđenja činjeničnog stanja i drugačije ocene izvedenih dokaza potrebno zakazati raspravu pred drugostepenim sudom na kome bi ponovo bili izvedeni dokazi, u smislu člana 383. ZPP, nakon čega će u zavisnosti od rezultata takvog postupanja ponovo odlučiti o žalbi tužene.

Iz navedenih razloga odlučeno je kao u izreci rešenja, a na osnovu odredbe člana 416. stav 2. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća-sudija
Božidar Vujičić,s.r.

Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić