Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Dobrile Strajina, Marine Milanović, Vesne Subić i Jelice Bojanić Kerkez, članova veća, u parnici tužioca AA, iz ..., čiji je punomoćnik Miroslav Rnjaković, advokat iz ..., protiv tužene BB, sa sedištem u ..., kao pravnog sledbenika „VV“ AD, sa sedištem u ..., čiji je punomoćnik Jovan Dotlić, advokat iz ..., radi utvrđenja ništavosti i isplate, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 739/17 od 20.07.2017. godine, u sednici održanoj 14.11.2019. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 739/17 od 20.07.2017. godine, kao izuzetno dozvoljenoj reviziji.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 739/17 od 20.07.2017. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Trećeg osnovnog suda u Beogradu P 41483/13 od 11.02.2016. godine, stavom prvim izreke delimično je usvojen zahtev tužioca i utvrđeno da su odredbe iz člana 3. stav 1, člana 3. stav 2. alineja 4. i člana 3. stav 4. i člana 4. stav 2. ugovora o stambenom kreditu od 12.05.2008. godine ništave i obavezana je tužena da tužiocu vrati plaćeno po osnovu kursnih razlika po ništavoj odredbi sa zateznom kamatom od uplate svakog anuiteta do isplate. Stavom drugim izreke odbijen je kao neosnovan zahtev tužioca u delu u kome je tražio vraćanje više plaćenog po ništavoj odredbi o promenljivoj kamatnoj stopi. Stavom trećim izreke obavezana je tužena da tužiocu na ime troškova postupka plati 90.562,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 739/17 od 20.07.2017. godine, stavom prvim izreke odbijena je, kao neosnovana, žalba tužene i prvostepena presuda potvrđena u stavu prvom izreke. Stavom drugim izreke ukinuta je prvostepena presuda u stavu drugom i trećem izreke i predmet u tom delu vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je izjavila reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložila da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom, primenom člana 404. ZPP.

Članom 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“, br.72/11, 87/18), posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.

Ceneći ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost reviziji, Vrhovni kasacioni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji tužene, kao izuzetno dozvoljenoj reviziji, na osnovu člana 404. stav 1. ZPP. Naime, s obzirom da se u ovom slučaju radi o parnici radi utvrđenja ništavosti odredbi ugovora o kreditu koje se odnose na politiku primene promenljive kamatne stope na osnovu poslovne politike banke i odredbi ugovora koje se odnose na politiku primene različitog kursa za obaveze banke od kursa koji se odnosi na obaveze korisnika kredita, kao i obaveza tužene da tužiocu vrati plaćeno po osnovu kursnih razlika po ništavoj odredbi sa zateznom kamatom od uplate svakog anuiteta do isplate, a u kojoj parnici je odlučeno u skladu sa pravnim shvatanjem izraženim kroz odluke Vrhovnog kasacionog suda, u kojima je odlučivano o istovetnim zahtevima tužilaca sa istim ili sličnim činjeničnim stanjem i pravnim osnovom, to ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava, zbog čega je odlučeno kao u stav prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br.72/11, 87/18), Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija nedozvoljena.

Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 08.11.2013. godine. Vrednost predmeta spora, navedena u uvodu prvostepene presude je 286.571,04 dinara, što prema srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, od 114,1122 dinara za 1 evro, predstavlja dinarsku protivvrednost 2.511,20 evra.

Imajući u vidu da vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra prema srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to je Vrhovni kasacioni sud našao da je revizija tužene nedozvoljena, primenom člana 403. stav 3. ZPP.

Sa napred navedenih razloga, primenom člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća-sudija

Slađana Nakić Momirović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić