.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 2974/2024
05.03.2025. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branke Dražić, predsednika veća, Marine Milanović, Vesne Mastilović, Mirjane Andrijašević i Ivane Rađenović, članova veća, u parnici tužioca AA iz ...,, čiji je punomoćnik Branislav Herceg, advokat iz ..., protiv tuženog Grada Novog Sada, koga zastupa Pravobranilaštvo Grada Novog Sada, radi utvrđenja i isplate, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 3065/23 od 21.11.2023. godine, u sednici održanoj dana 05.03.2025. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 3065/23 od 21.11.2023. godine.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 3065/23 od 21.11.2023. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P 8914/22 od 13.09.2023. godine, stavovima prvim i drugim izreke usvojen je tužbeni zahtev, i obavezan je tuženi da tužiocu isplati ukupno 2.586.047,14 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 13.09.2023. godine, do isplate. Stavom trećim izreke, utvrđeno je da je tuženi stekao pravo javne svojine u 2891/5090 dela na parceli broj .. u površini od 563 m2 KO ... u LN ..., upisana kod RGZ SKN Novi Sad 1. Stavom četvrtim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 309.246,27 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude, do isplate.
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 3065/23 od 21.11.2023. godine, stavom prvim izreke, delimično je usvojena žalba tuženog i presuda Osnovnog suda u Novom Sadu P 8914/22 od 13.09.2023. godine, potvrđena u delu kojim je tužbeni zahtev tužioca usvojen a preinačena u delu odluke o troškovima postupka tako što je smanjen iznos naknade parničnih troškova sa 309.246,27 dinara na 284.496,27 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude, do isplate. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova žalbenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je, zbog pogrešne primene materijalnog prava, blagovremeno izjavio reviziju predviđenu članom 404. ZPP (posebna revizija).
Odlučujući o dozvoljenosti revizije u smislu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik Republike Srbije“, br.72/11... 18/20 i 10/23 – drugi zakon) Vrhovni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao o izuzetno dozvoljenoj na osnovu člana 404. ZPP, jer ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenje prava.
Predmet tražene pravne zaštite o kome je odlučeno pobijanom pravnosnažnom presudom je isplata naknade tužiocu na ime faktičke eksproprijacije njegove katastarske parcele. U sporovima za isplatu naknade za zemljište koje je bez sprovedenog upravnog postupka (članovi 25-36 Zakona o eksproprijaciji) i postupka određivanja naknade (članovi 56-62 Zakona o eksproprijaciji i članovi 132-140 Zakona o vanparničnom postupku) de facto oduzeto od njegovog vlasnika i privedeno nameni utvrđenoj planskim aktom kao javna površina - ulica, postoji ujednačena praksa sudova po pitanju pasivne legitimacije i visine naknade. Obveznik isplate naknade i pasivno legitimisana u tom sporu je jedinica lokalne samouprave na čijoj teritoriji se faktički oduzeto zemljište nalazi, kao titular prava javne svojine na javnoj površini - ulici (koja nije deo auto-puta ili državnog puta I i II reda), kao dobra u opštoj upotrebi u smislu člana 10. stav 2. i 10. Zakona o javnoj svojini, a visina naknade se određuje po tržišnoj vrednosti zemljišta u skladu sa članom 1. Protokola 1. uz Evropsku konvenciju i člana 58. Ustava Republike Srbije. Pobijana odluka kojom je tužbeni zahtev tužioca usvojen, doneta je pravilnom primenom materijalnog prava i ne odstupa od sudske prakse u predmetima sa istim pravnim osnovom i činjeničnim stanjem kao u ovom predmetu.
Kako na osnovu iznetog proizlazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost izjavljene revizije na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Po članu 403. stav 3. ZPP revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima u kojima vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra, po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba radi isplate podneta je 27.10.2022. godine. Podneskom od 04.11.2022. godine tužba je preinačena povećanjem zahteva. Vrednost pobijanog dela pravnosnažne presude je 2.586.047,14 dinara. Ovaj iznos, prema srednjem kursu NBS na dan preinačenja tužbe, predstavlja dinarsku protiv-vrednost ispod 40.000 evra.
Imajući u vidu da se radi o imovinskopravnom sporu u kome se tužbeni zahtev odnosi na novčano potraživanje, u kome pobijana vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra prema srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to je Vrhovni sud našao da je revizija tuženog nedozvoljena.
Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća - sudija
Branka Dražić, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
