Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Ivane Rađenović, Vladislave Milićević, Tatjane Miljuš i Jasmine Stamenković, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Tihomir Ognjanović, advokat iz ..., protiv tužene Republika Srbija - Privredni sud u Pančevu, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, Odeljenje u Valjevu, radi naknade materijalne štete, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Valjevu Gžrr 47/23 od 03.08.2023. godine, u sednici održanoj 12.06.2024. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Valjevu Gžrr 47/23 od 03.08.2023. godine u potvrđujućem delu, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužene izjavljena protiv presude Višeg suda u Valjevu Gžrr 47/23 od 03.08.2023. godine u potvrđujućem delu.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Valjevu Prr 92/22 od 15.03.2023. godine, stavom prvim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev tako što je obavezana tužena da tužiocu na ime naknade materijalne štete isplati 185.083,11 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 25.03.2022. godine kao dana podnošenja tužbe do isplate, dok je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca u delu kojim je tražio da se obaveže tužena da mu na iznos od 185.083,11 dinara plati zakonsku zateznu kamatu od 28.05.2012. godine do 25.03.2022. godine. Stavom drugim izreke, obavezana je tužena da tužiocu na ime troškova postupka isplati 64.500,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate.

Presudom Višeg suda u Valjevu Gžrr 47/23 od 03.08.2023. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužene i potvrđena prvostepena presuda u usvajajućem delu stava prvog izreke za iznos od 155.728,32 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 25.03.2022. godine kao dana podnošenja tužbe do isplate i u stavu drugom izreke (odluka o troškovima). Stavom drugim izreke, preinačena je prvostepena presuda u preostalom usvajajućem delu stava prvog izreke, tako što je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev kojim je traženo da se obaveže tužena da tužiocu na ime materijalne štete isplati iznos od 29.354,79 dinara, sa sporednim potraživanjem. Stavom trećim izreke, odlučeno je da se drugostepeni troškovi ne dosuđuju.

Protiv pravnosnažne drugostepene presude u potvrđujućem delu, tužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava sa predlogom da se o reviziji odlučuje kao izuzetno dozvoljenoj, na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku (,,Službeni glasnik RS“ br.72/11 ...10/23 – drugi zakon).

Prema članu 404. ZPP revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti posebne revizije odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.

Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije na osnovu člana 404. stav 2. ZPP Vrhovni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj, na osnovu člana 404. stav 1. ZPP. Pravnosnažnom presudom odlučeno je o naknadi štete zbog povrede prava tužioca na suđenje u razumnom roku u predmetu Privrednog suda u Pančevu St 246/11 nad stečajnim dužnikom DP za inženjering za naučno istraživački rad i razvoj „Hit razvoj inženjering“ Pančevo (koje je u vreme otvaranja stečajnog bilo preduzeće 100% društvenog kapitala) utvrđene rešenjem Privrednog suda u Pančevu R4 St 780/21 od 01.10.2021. godine. O pravu tužioca na naknadu štete drugostepeni sud je odlučio ceneći odredbe člana 31. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, te Vrhovni sud nalazi da nisu ispunjeni uslovi propisani članom 404. stav 1. ZPP za odlučivanjem o reviziji, radi razmatranja pitanja od opšteg interesa ili pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse i novog tumačenja prava. Iz navedenih razloga Vrhovni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.

Odlučujući o dozvoljenosti revizije, primenom člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 28.03.2022. godine, a vrednost pobijanog dela je 155.728,32 dinara.

Odredbom člana 468. stav 1. ZPP, propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koji ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe. Odredbom člana 479. stav 6. ZPP, propisano je da protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.

Imajući u vidu da u postupku o sporovima male vrednosti revizija nije dozvoljena, to je Vrhovni sud doneo odluku kao u stavu drugom izreke na osnovu člana 413. ZPP.

Predsednik veća – sudija

Zvezdana Lutovac, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković