Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Dobrile Strajina, Katarine Manojlović Andrić, Danijele Nikolić i Branke Dražić, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Ljiljana Denić, advokat iz ..., protiv tužene Nacionalne službe za zapošljavanje Republike Srbije – Filijala u Prokuplju, radi uplate doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, odlučujući o reviziji tužlje izjavljenoj protiv rešenja o troškovima parničnog postupka sadržanog u presudi Višeg suda u Prokuplju Gž 1970/18 od 15.08.2019. godine, u sednici održanoj 23.07.2020. godine, doneo je

R E Š E NJ E

DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužilje kao izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku.

UKIDAJU SE rešenje o troškovima postupka sadržano u delu izreke presude Višeg suda u Prokuplju Gž 1970/18 od 15.08.2019. godine i rešenje o troškovima postupka sadržano u stavu trećem izreke presude Osnovnog suda u Prokuplju P 863/18 od 26.06.2018. godine, i predmet vraća prvostepenom sudu na ponovni postupak u ukinutom delu.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Prokuplju P 863/18 od 26.06.2018. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužilje i obavezana tužena da Republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje RS u korist tužilje uplati doprinose po osnovu penzijskog i invalidskog osiguranja za period od 01.04.2015. godine do 31.07.2015. godine, po stopi važećoj na dan uplate, na mesečne iznose pojedinačno navedene u tom stavu izreke. Stavom drugim izreke, u delu u kojem je traženo da tužena tužilji dostavi dokaz o izvršenoj uplati doprinosa kao u prvom stavu izreke ove presude, tužba je odbačena. Trećim stavom izreke, odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.

Presudom Višeg suda u Prokuplju Gž 1970/18 od 15.08.2019. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe tužene i tužilje, a presuda Osnovnog suda u Prokuplju P 863/18 od 26.06.2018. godine je potvrđena u stavu prvom i trećem izreke.

Protiv rešenja o troškovima postupka drugostepene presude, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava i bitne povrede odredaba parničnog postupka, sa predlogom da se o reviziji odlučuje kao o izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da su ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužilje, kao izuzetno dozvoljenoj, u smislu člana 404. ZPP, zbog potrebe razmatranja pravnih pitanja vezanih za troškove postupka, s obzirom na to da postoji neujednačena sudska praksa po ovom pitanju. Iz navedenih razloga, odlučeno je kao u stavu prvom izreke ovog rešenja.

Ispitujući pobijanu odluku u delu kojim je odlučeno o troškovima postupka u smislu člana 408. u vezi člana 420. ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13- US, 74/13-US, 55/14 i 87/18), Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da je revizija tužilje osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stava 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prvostepeni sud je usvojio tužbeni zahtev tužilje i obavezao je tuženu da u korist tužilje izvrši uplatu pripadajućih doprinosa. Međutim, i pored toga prvostepeni sud je odlučio da svaka stranka snosi svoje troškove postupka sa obrazloženjem da su doprinosi za penzijsko i invalidsko, kao i zravstveno osiguranje sadržani u novčanoj naknadi, te da je tužilja iste mogla potraživati u postupku za isplatu novčane naknade zbog nezaposlenosti.

Drugostepeni sud je odbio kao neosnovanu žalbu tužilje i potvrdio odluku o troškovima postupka, prihvatajući razloge prvostepenog suda u celini.

Vrhovni kasacioni sud smatra da se osnovano revizijom ukazuje na pogrešan stav nižestepenih sudova u pogledu prava tužilje na naknadu troškova postupka.

Odredbom člana 153. stava 1. ZPP propisano je da je stranka koja u celini izgubi parnicu dužna da protivnoj stranci naknadi troškove, a članom 154. stavom 1. istog zakona da će sud prilikom odlučivanja koji će se troškovi naknaditi stranci, uzeti u obzir samo one troškove koji su bili potrebni radi vođenja parnice. Prema članu 156. ZPP tužilac će naknaditi tuženom parnične troškove ako tuženi nije dao povod za tužbu i ako je priznao tužbeni zahtev u odgovoru na tužbu, odnosno na pripremnom ročištu, a ako se ono ne održava onda na glavnoj raspravi pre nego što se upustio u raspravljanje o glavnoj stvari.

Imajući u vidu sadržinu citiranih zakonskih odredaba, kao i ishod ove parnice, nižestepeni sudovi su pogrešno postupili kada su odlučili da svaka stranka snosi svoje troškove parničnog postupka. Prilikom odlučivanja o troškovima postupka, osnovni kriterijum kojim se sudovi moraju rukovoditi jeste uspeh parničnih stranaka u sporu. Izuzetak su porodični sporovi kod kojih se sud vodi i kriterijumom pravičnosti. U ovom konkretnom slučaju, tužena prilikom isplate novčane naknade nije izvršila isplatu pripadajućih doprinosa, zbog čega tužilja ima pravo da tužbom potražuje njihovu isplatu. Osim toga, tužena je osporila tužbeni zahtev tužilji tokom postupka, u kom smislu tužilji, koja je uspela u sporu, pripada pravo na naknadu svih troškova koji su bili potrebni za vođenje parnice.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je primenom odredbe člana 416. stava 2. u vezi člana 420. ZPP-a, ukinuo odluku o troškovima postupka i predemet u ukinutom delu vratio prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

Predsednik veća - sudija

Slađana Nakić Momirović,s.r.

Za tačnost otpravka

upravitelj pisarnice

Marina Antonić