.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 2993/2019
27.09.2019. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija: Jasminke Stanojević, predsednika veća, Spomenke Zarić i Biserke Živanović, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Milomir Petrović, advokat iz ..., protiv tuženog BB iz ..., čiji je punomoćnik Vladimir Dragićević, advokat iz ..., radi utvrđenja bračne tekovine, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2458/18 od 21.06.2018. godine, na sednici održanoj 27.09.2019. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2458/18 od 21.06.2018. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Loznici P 2044/2010 od 06.03.2018. godine, odbijen je tužbeni zahtev kojim je traženo da se utvrdi da je tužilja po osnovu sticanja u bračnoj zajednici sa tuženim suvlasnik sa udelom od 50% na jednom stanu u ..., bliže opisanom ovim stavom izreke, čija je vrednost 2.524.020,00 dinara (stav prvi izreke), da je suvlasnik udela od 50% na kući u ... na kat.parc. br. .. KO ..., bliže opisanoj ovim stavom izreke, vrednosti 1.505.200,00 dinara (stav drugi izreke) što je tuženi dužan priznati, dozvoliti i trpeti da se tužilja u katastarskim i drugim javnim knjigama upiše kao suvlasnik sa udelima od po 50%; da se obaveže tuženi da tužilji na ime zajedničko stečenih – kupljenih pokretnih stvari, bliže pobrojanih u ovom stavu izreke i izvršenih radova u bračnoj zajednici u stanu u ... i u kući u ..., bliže pobrojanih u ovom stavu izreke, isplati ukupan iznos od 500.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 11.06.2010. godine pa do isplate (stav treći izreke); obavezana je tužilja da tuženom naknadi troškove postupka u iznosu od 558.750,00 dinara, dok je zahtev tuženog preko dosuđenog pa do traženog iznosa od 622.750,00 dinara, odbijen (stav četvrti izreke) i odbijen je kao neosnovan zahtev tužilje da se tuženi obaveže da joj nadoknadi troškove postupka u iznosu od 721.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 06.03.2018. godine pa do isplate (stav peti izreke).
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2458/18 od 21.06.2018. godine, žalba tužilje je delimično usvojena i rešenje o troškovima postupka sadržano u stavu četvrtom izreke prvostepene presude preinačeno tako što je obavezana tužilja da tuženom naknadi troškove postupka u iznosu od 539.250,00 (umesto dosuđenog iznosa od 558.750,00 dinara), dok je u preostalom nepreinačenom delu potvrđena prvostepena presuda i žalba u tom delu odbijena.
Protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu, tužilja je izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložila da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom, primenom člana 395. ZPP (pogrešno navodeći član 404. ZPP), radi razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa i radi ujednačavanja sudske prakse.
Rešenjem R3 10/19 od 11.07.2019. godine, Apelacioni sud u Novom Sadu nije prihvatio predlog tužilje da se predloži Vrhovnom kasacionom sudu odlučivanje o reviziji, primenom člana 395. ZPP.
Vrhovni kasacioni sud nalazi da je Apelacioni sud u Novom Sadu pravilno zaključio da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji u skladu sa članom 395. ZPP, pa je ocenjujući dozvoljenost revizije, primenom člana 401. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“ broj 125/04 i 111/09), koji se u konkretnom slučaju primenjuje na osnovu člana 506. stav 1. ZPP („Sl. glasnik RS“ broj 72/11), a u vezi člana člana 23. stav 3. ZPP („Sl. glasnik RS“ broj 55/14), našao da revizija tužilje nije dozvoljena.
Odredbom člana 23. stav 3. ZPP („Sl. glasnik RS“ broj 55/14), koja reguliše dozvoljenost revizije u svim sporovima koji nisu pravnosnažno rešeni do 31.05.2014. godine, odnosno do dana stupanja na snagu ovog zakona, propisano je da je revizija dozvoljena u svim postupcima u kojima vrednost predmeta spora pobijenog dela prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba radi utvrđenja, podneta je 11.06.2010. godine, a vrednost predmeta spora navedena u uvodu prvostepene presude je 2.514.610,00 dinara što predstavlja dinarsku protivvrednost 24.304,50 eura po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Imajući u vidu da se radi o imovinsko-pravnom sporu u kome pobijana vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra prema srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to je Vrhovni kasacioni sud našao da je revizija nedozvoljena.
Na osnovu člana 404. u vezi člana 401. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci.
Predsednik veća - sudija
Jasminka Stanojević, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
