.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 29932/2023
13.03.2024. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dragane Marinković, predsednika veća, Marine Milanović i Zorice Bulajić, članova veća, u parnici tužilaca AA i BB, oboje iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Vladimir Jovčić, advokat iz ..., protiv tuženih Opštine Aleksinac i Predškolske ustanove „Lane“, Aleksinac, koje zastupa Pravobranilaštvo Opštine Aleksinac, radi sticanja bez osnova, odlučujući o reviziji tužilaca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Nišu Gž 5484/2022 od 10.07.2023. godine, u sednici održanoj 13.03.2024. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužilaca izjavljena protiv presude Višeg suda u Nišu Gž 5484/2022 od 10.07.2023. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Aleksincu P 109/2020 od 01.04.2021. godine, ispravljenom rešenjem istog suda P 109/2020 od 31.01.2023. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev i obavezani tuženi da tužiocima solidarno na ime sticanja bez osnova za više naplaćene iznose za boravak u vrtiću za mal. VV za period od 01.01.2013. godine do 09.07.2015. godine isplate mesečne iznose kao u ovom stavu izreke, sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti svakog pojedinačno navedenog iznosa do isplate, i za mal. GG za period od 01.10.2013. godine do 31.05.2016. godine mesečne iznose kao u ovom stavu izreke sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti svakog pojedinačno navedenog iznosa do isplate. Stavom drugim izreke, obavezani su tuženi da solidarno tužiocima naknade troškove postupka od 129.956,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti odluke do isplate.
Presudom Višeg suda u Nišu Gž 5484/2022 od 10.07.2023. godine, stavom prvim izreke, odbijena je žalba tuženih i prvostepena presuda potvrđena u stavu prvom izreke u delu kojim su tuženi solidarno obavezani da tužilji AA na ime sticanja bez osnova za više naplaćene iznose za boravak dece u vrtiću isplate dosuđene iznose sa zakonskom zateznom kamatom za mal. VV za period od aprila 2013. godine do aprila 2015. godine i za mal. GG za period od oktobra 2013. godine do maja 2016. godine. Stavom drugim izreke, preinačena je prvostepena presuda u preostalom delu stava prvog izreke i u stavu drugom izreke, tako što je odbijen tužbeni zahtev tužilje AA kojim je tražila da se obavežu tuženi da joj na ime sticanja bez osnova za boravak u vrtiću za mal. VV isplate mesečne iznose pojedinačno navedene kao u ovom stavu izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca BB kojim je tražio da se obavežu tuženi da mu na ime sticanja bez osnova za mal. VV isplate za period od januara 2013. godine do aprila 2015. godine i za mal. GG za period od oktobra 2013. godine do maja 2016. godine, odbijen je tužbeni zahtev kojim su tužioci tražili da se obavežu tuženi da im solidarno naknade troškove parničnog postupka, obavezan je tužilac BB da tuženima naknadi troškove parničnog postupka od 40.500,00 dinara i odbijen zahtev tuženih za troškove žalbenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužioci su blagovremeno izjavili reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog psotupka i pogrešne primene materijalnog prava.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11, 55/14, 78/18, 18/20 i 10/23 – drugi zakon), Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 468. stav 1. ZPP, propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe. Odredbom člana 479. stav 6. ZPP, propisano je da protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.
Tužba radi sticanja bez osnova podneta je 31.05.2016. godine, a vrednost predmeta spora je 10.000,00 dinara. U podnesku od 02.02.2021. godine tužioci su preinačili tužbu i kao vrednost predmeta spora označili iznos od 33.946,06 dinara.
Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinskopravnom sporu u kome se tužbeni zahtev odnosi na novčano potraživanje, u kome vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra, što znači da se radi o sporu male vrednosti u kome revizija nije dozvoljena, to i revizija tužilaca nije dozvoljena, primenom člana 479. stav 6. Zakona o parničnom postupku.
Bez obzira što je prvostepena odluka u delu preinačena, u kom slučaju bi u smislu odredbe člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP revizija bila dozvoljena, u ovom slučaju revizija nije dozvoljena jer je u posebnoj glavi Zakona o parničnom postupku, koja reguliše postupak u sporu male vrednosti, propisano da revizija u ovim slučajevima nije dozvoljena, pa specijalno pravilo isključuje primenu opštih pravila (član 467. ZPP).
Na osnovu iznetog, primenom člana 413. u vezi člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u izreci.
Predsednik veća – sudija
Dragana Marinković,s.r.
Za tačnost otpravka
zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
