Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Jelene Borovac i Dragane Marinković, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Nataša Vučelić, advokat u ..., protiv tužene BB iz ..., čiji je punomoćnik Tatjana Mirković, advokat u ..., radi razvoda braka i poveravanja dece po tužbi i po protivtužbi, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu broj Gž2 6/2020 od 15.01.2020. godine, u sednici veća održanoj 16.09.2020. godine, doneo je

R E Š E NJ E

UKIDAJU SE presuda Apelacionog suda u Beogradu broj Gž2 6/2020 od 15.01.2020. godine u prvom stavu izreke i presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu broj P2 2150/17 od 01.10.2019. godine u stavovima drugom, četvrtom, petom, šestom i sedmom izreke i predmet se vraća prvostepenom sudu na ponovno suđenje u ukinutom delu.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu broj P2 2150/17 od 01.10.2019. godine je prvim stavom izreke razveden brak parničnih stranaka zaključen ...2003. godine u Beogradu. Drugim stavom izreke mldb. VV rođen ...2004. godine u ..., mldb. GG rođena ...2006. godine u ... i mldb. DD rođena ...2015. godine u ... poverene su ocu AA na samostalno vršenje roditeljskog prava. Trećim stavom izreke je uređen način održavanja ličnih odnosa između maloletne dece sa majkom BB, te je predviđen model viđenja majke sa decom bliže označen u tom stavu. Četvrtim stavom izreke je obavezana tužena da na ime izdržavanja mldb. VV, GG i DD plaća po 2.000,00 dinara mesečno, ukupno 6.000,00 dinara počev od 27.11.2017. godine kao dana podnošenja tužbe pa ubuće dok za to postoje zakonski uslovi. Petim stavom izreke je odbijen protivtužbeni zahtev tužene BB u delu kojim je tražila da se mldb. deca VV, GG i DD povere njoj na samostalno vršenje roditeljskog prava. Šestim stavom izreke je odbijen protivtužbeni zahtev tužene kojim je tražila da se uredi model viđenja mldb. dece sa ocem. Sedmim stavom izreke je odbijen protivtužbeni zahtev kojim je tražila da se obaveže tužilac da na ime svog doprinosa za izdržavanje mldb. dece plaća za svako dete mesečno po 4.000,00 dinara, počev od dana podnošenja tužbe pa ubuduće. Osmim stavom izreke je odlučeno da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.

Apelacioni sud u Beogradu je presudom broj Gž2 6/2020 od 15.01.2020. godine potvrdio prvostepen presudu u stavovima drugom, četvrtom, petom, šestom i sedmom izreke, a žalbu tužene u tom delu odbio kao neosnovanu. Drugim stavom izreke je ukinuo prvostepenu presudu u trećem i osmom stavu izreke i predmet je u tom delu vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugostepenom postupku tužena je izjavila blagovremenu reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. i stav 2. ZPP, a koja je učinjena u postupku pred drugostepenim sudom i zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/2011 i 55/2014), pa je ocenio da je revizija tužene- protivtužilje osnovana.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju zajednica života parničnih stranaka je faktički prestala 2017.godine, a njihovi odnosi su ozbiljno i trajno narušeni. Rešenjem prvostepenog suda od 09.01.2018. godine određena je privremena mera kojom su deca poverena ocu na samostalno vršenje roditeljskog prava. Rešenjem od 16.05.2018. godine, je uređen nečin održavanja ličnih odnosa dece sa majkom. Pre donošenja privremene mere, Gradski centar za socijalni rad u Beogradu, Odeljenje ... je 07.12.2017. godine, dao mišljenje da je celishodno da se privremenom merom mldb. deca povere ocu na samostalno vršenje roditeljskog prava jer je po dečije zdravlje rizično da ostanu sa majkom u nehigijenskim uslovima opisanim u nalazu, a koji uslovi su posledica majčine neangažoavnosti u brizi oko maloletne dece, kao i oko kućnog ljubimca, koji žive u neodgovarajućim uslovima. Isti centar je dao mišljenje i 20.03.2018. godine da majka nije u stanju da shvati ozbiljnost, kao i da prihvati odgovornost za podizanje troje maloletne dece, te da bi deca trebalo da žive uz oca. Međutim, isti organ je 19.09.2018. godine dao mišljenje da je majka u kratkom vremenskom periodu uspela da se mentalno stabilizuje, da uspostavi realnu sliku o aktuelnoj situaciji, te da uspešno sprovede sve savetodavne akcije u smislu nalaženja posla i sređivanja životnog prostora, kao i da otac nije manifestovao volju za saradnju sa majkom i da je preporuka da ona vrši samostalno roditeljsko pravo nad decom. Iz iskaza voditelja slučaja navedenog centra je utvrđeno da je obavljena nenajavljena poseta domaćinstvu oca gde je zatečeno četvoro male dece od kojih je jedno dete od tužiočeve emotivne partnerke, koja je bila prisutna sa svojom setrom dok je tužilac bio na poslu. Gradski centar za socijalni rad u Beogradu, Odeljenje ... je 27.12.2018. godine dao mišljenje da se ne uočava rizik za adekvatno zadovoljenje razvojnih potreba maloletne dece, njihov bezbedni boravak u domaćinstvu oca, već da postoji samo ugrožavajući faktor za pravilan razvoj dece zbog narušene roditeljske saradnje, te da je uočen umanjeni roditeljski autoritet oca u odnosu na izvršavanje školskih obaveza. Iz nalaza i mišljenja Gradskog centra za socijalni rad, Odeljenje ... od 09.05.2019. godine je utvrđeno da je celishodno i aktuelno u interesu maloletne dece da konačnom odlukom budu povereni ocu na samostalno vršenje roditeljskog prava, pri čemu je cenjeno da svo troje dece živi sa ocem već oko godinu dana, da se škola koju pohađaju dvoje starije dece nalazi bliže mestu aktuelnog stanovanja, a da otac ima na raspolaganju i dodatnu podršku svoje majke u brizi oko dece. Maloletni VV i GGse kontinuirano opredeljuju za život sa ocem, pri čemu su svo troje dece u bliskim međusobnim odnosima, te da je u njihovom interesu zajedničko dalje odrastanje. U dopunskom nalazu od 08.07.2019. godine, navedeni centar je ostao kod svog mišljenja.

Tužilac živi sa maloletnom decom i svojom majkom koja je penzioner, te vanbračnom suprugom i njenim detetom u stanu površine od 67 m2 koji je u vlasništvu njegovog oca. Radi kao ..., ima svoju firmu i trenutno radi na osnovu ugovora u ... radnji sa zaradom od 100.000,00 dinara mesečno. Njegova majka ima srpsku penziju od oko 10.000,00 dinara i ... oko 170 evra, a vanbračna supruga je ... i zarađuje oko 50.000,00 dinara mesečno, dok je njeno dete starosti od tri godine, te detetov otac doprinosi izdržavanju sa 8.000,00 dinara mesečno. Tužena živi sama u stanu od 55 m2, koji je dobio tužiočev otac na korišćenje, trenutno je zaposlena u ... sa zaradom oko 44.000,00 dinara. Mldb. VV i GGa pohađaju školu koja je u blizini stana u kome živi otac, a mldb. DD je trebalo da bude upisana u vrtić u vreme donošenja prvostepene presude.

Na osnovu ovako utvrđenog činjeničnog stanja nižestepeni sudovi su ocenili da je u najboljem interesu maloletne dece da se povere ocu na samostalno vršenje roditeljskog prava, pri čemu je posebno imao u vidu da se deca po privremenoj meri više od godinu dana nalaze u domaćinstvu oca, te su tokom razgovora pred organom starateljstva mldb. VV (15 godina) i mldb. GG (10 godina) jasno izneli želju da žele da žive u domaćinstvu oca, a da sa majkom održavaju kontakt, kao i da maloletnu DD ne bi trebalo razdvajati od starijeg brata i sestre zbog njihove međusobne povezanosti, iako DD pokazuje veću privrženost majci. Cenjena je i činjenica da se ne uočava značajnija reakcija, niti teškoće kod mldb. DD prilikom odvajanja od majke kada odlazi sa ocem nakon viđenja sa majkom. Odlučeno je i o modelu viđenja dece sa majkom, te o doprinosu majke za dečije izdržavanje, a odbijen je njen protivtužbeni zahtev.

Vrhovni kasacioni sud ocenjuje da su osnovani navodi revizije tužene da nižestepeni sudovi nisu u dovoljnoj meri istražili najbolji interes mldb. DD, rođene ...2015. godine, da bude odvojena od majke prema kojoj pokazuje privrženost. Naime, izostala je stručna analiza adekvatnih stručnjaka (dečijih psihologa i dečijih neuropsihijatara), kao i porodičnih prilika oca deteta i transformacije koju je majka deteta učinila, a radi odgovora na pitanje da li je manja šteta za psihički razvoj male DD odvajanje od starijeg brata i sestre ili pak od majke. Činjenica je da je stanje majke koje je ocenjeno od Centra za socijalni rad pre donošenja privremene mere bilo takvo da je bilo neminovno donošenje privremene mere da se deca povere na roditeljsko staranje ocu. Međutim, činjenica je i da je veoma brzo nakon tog mišljenja, isti taj organ već 19.09.2018. godine dao mišljenje da je majka u veoma kratkom vremenskom periodu uspela da se mentalno stabilizuje, da uspostavi realnu sliku o aktuelnoj situaciji, da je sprovela sve savetodavne akcije, da je sredila životni prostor, da se zaposlila, te je u tom smislu i svedočila radnica Centra za socijalni rad. Nižestepeni sudovi se ovom promenom majke nisu dovoljno bavili, što je bilo nužno, jer je odluka o poveravanju tako malog deteta, kao što je mldb. DD zahtevala dublju opservaciju i analizu. Utoliko nedostaju i činjenice ko se o mldb. DD brine dok otac radi, za kojeg nije utvrđeno koliko časova provodi na poslu, kakav je odnos maćehe (koja ima svoje malo detete) i mldb. dece parničnih stranaka. Iz spisa proizilazi da tužiočeva majka koja se navodi kao pomoć u brizi oko dece, po nekoliko meseci boravi van zemlje, pa je ostalo neutvrđeno na koji način se tada tužilac brine o mldb. deci posebno o mldb. DD imajući u vidu njen uzrast. Činjenica što su privremenom merom deca pre presuđenja već godinu dana živela kod oca ne može da ima presudan značan, kao ni blizina škole koju pohađaju mldb. VV i GG. Iz ovih razloga je ocenjeno da se revizijom tužene osnovano osporava pravilnost utvrđenih činjenica od kojih zavisi i pravilna primena materijalnog prava, te su nižestepene presude morale biti ukinute u celini jer obaveza doprinosa izdržavanja mldb. dece i kontakti dece sa drugim roditeljem, zavisi od toga kome od roditelja su deca poverena.

U nastavku postupka prvostepeni sud će dopuniti činjenično stanje, obratiće se Kliničkom centru Srbije radi opservacije parničnih stranaka i njihove mldb. dece sa posebnim zadatkom da odgovore na pitanje da li je u najboljem interesu mldb. DD zajednički život sa bratom koji je od nje stariji oko 11 godina i sestrom koja je od nje starija oko 9 godina ili pak život sa majkom, odnosno šta je manje štetno za dete tog uzrasta, razdvajanje od majke ili razdvajanje od starijeg brata i sestre. Tek nakon što se razjasne ove nedostajuće činjenice nižestepeni sudovi će imati uslove da ponovo odluče o tužbenom i protivtužbenom zahtevu uz pravilnu primenu materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci na osnovu člana 416. stav 2. ZPP.

Predsednik veća - sudija

Zvezdana Lutovac,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić