Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 29993/2023
27.03.2024. godina
Beograd

U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija Jelice Bojanić Kerkez, predsednika veća, Vesne Stanković i Radoslave Mađarov, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Konstantin Rankov, advokat iz ..., protiv tuženih BB iz ... i „Mio Mar Agrar“ doo Zrenjanin, čiji je punomoćnik Goran Lojpur, advokat iz ..., radi utvrđenja ništavosti ugovora, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1505/23 od 15.06.2023. godine, u sednici održanoj 27.03.2024. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1505/23 od 15.06.2023. godine u stavu prvom izreke, u delu kojim je potvrđena presuda Višeg suda u Zrenjaninu P 40/21 od 15.09.2022. godine.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv rešenja Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1505/23 od 15.06.2023. godine u stavu drugom izreke, u delu kojim je potvrđeno rešenje Višeg suda u Zrenjaninu P 40/21 od 20.02.2023. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Zrenjaninu P 40/21 od 15.09.2022. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se utvrdi da je ništav ugovor o kupoprodaji zaključen između BB kao prodavca i „Mio – Mar Agrar“ d.o.o. Zrenjanin kao kupca, koji je solemnizovan kod javnog beležnika Radmile Stanković iz ... dana 22.11.2019. godine, da se na osnovu pravnosnažne presude uspostavi pređašnje stanje u katastru nepokretnosti, tako što bi se nepokretnosti iz dispozitiva ove presude povratno uknjižile iz lista nepokretnosti .. k.o. ... na ime ranijeg vlasnika BB, te da se naloži RGZ Zrenjanin da uspostavi pređašnje stanje upisa u odnosu katastarske parcele označene u izreci. Stavom drugim izreke, obavezan je tužilac da tuženom „Mio – Mar Agrar“ d.o.o. Zrenjanin naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 211.400,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti odluke do isplate. Stavom trećim izreke, u odnosu na tuženog prvog reda, odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove.

Rešenjem Višeg suda u Zrenjaninu P 40/21 od 20.02.2023. godine odbačena je kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv rešenja Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2502/21 od 21.10.2021. godine, kojom je potvrđeno rešenje Višeg suda u Zrnjaninu P 40721 od 28.06.2021. godine, a kojim je odbačen zahtev tužioca za upis zabeležbe spora.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1505/23 od 15.06.2023. godine, stavom prvim izreke, odbijena je žalba tužioca i potvrđena presuda Višeg suda u Zrenjaninu P 40721 od 15.09.2022. godine. Stavom drugim izreke, odbijena je žalba tužioca i potvrđeno rešenje Višeg suda u Zrenjaninu P 40/21 od 20.02.2023. godine. Stavom trećim izreke, odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova postupka po žalbi na rešenje.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba praničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11...10/23 dr. zakon u daljem tekstu: ZPP) i pobijano rešenje primenom 401. stav 2. tačka.5 u vezi sa članom 420. st. 1. i 6. ZPP, Vrhovni sud je našao da je revizija izjavljena protiv presude neosnovana, a da revizija izjavljena protiv rešenja nije dozvoljena.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, kao ni druge bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 407. st. 2. i 3. ZPP, zbog kojih se revizija može izjaviti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tuženi BB je kao prodavac sa tuženim „Mio Mar Agrar“ d.o.o. Zrenjanin kao kupcem zaključio kupoprodajni ugovor dana 22.11.2019. godine za cenu 111.703,22 evra u dinarskoj protivvrednosti. Predmet ugovora su nepokretnosti upisane u LN br. .. k.o. ... . Ugovor su potpisale obe ugovorne strane, supruga tuženog VV kao davalac saglasnosti, a isti je solemnizovan od strane javnog beležnika, izvršen isplatom kupoprodajne cene prodavcu i upisom prava svojine na ime kupca.

Tužilac je bio u braku sa GG od 24.10.1972. godine zaključno sa 2014. godinom. Iz tog braka imaju dvoje dece, ovde tuženog BB, rođenog 1972. godine i ćerku DD koja je rođena 1978. godine. Tužilac je živeo u zajedničkom domaćinstvu sa GG, tuženim BB i njegovom suprugom VV, bavili su se poljoprivredom, zajedno su radili i sticali. U periodu od jula 2013. godine do maja 2021. godine, tužilac se nalazio na izdržavanju kazne zatvora u KPZ Sremska Mitrovica. Nepokretnosti koje su predmet spornog ugovora od 22.11.2019. godine stečene su za vreme trajanja bračne zajednice tužioca i GG i iste su prema dogovoru supružnika upisane u l.n. br. .. k.o. ..., kao svojina tuženog BB. Tuženi „Mio Mar Agrar“ d.o.o. Zrenjanin je privredno društvo koje se bavi trgovinom poljoprivrednim proizvodima i više godina je poslovao sa tužiocem i njegovom porodicom.

Po oceni Vrhovnog suda, pravilno je u pobijanim nižestepenim presudama primenjeno materijalno pravo iz člana 103. Zakona o obligacionim odnosima u vezi sa čl.171. st. 1. 174. st. 1. i 2. čl. 176. stav 2. i 195. Porodičnog zakona, kada je odbijen tužbeni zahtev za utvrđenje ništavosti ugovora o kupoprodaji zaključenog između tuženih 22.11.2019. godine, budući da tuženi BB nije protivpravno raspolagao nepokretnostima koje su predmet ugovora, jer je u vreme raspolaganja bio upisani vlasnik tih nepokretnosti, a ugovor sadrži bitne elemente kuporodaje, zaključen je u zakonom propisanoj obaveznoj formi i izvršen u celosti, upisom svojine u korist tuženog „Mio Mar Agrar“ d.o.o. Zrenjanin. Nepokretnosti obuhvaćene ugovorom stečene su za vreme trajanja braka tužica i GG, a oni su zajednički i sporazumno raspolagali ovim nepokretnostima u korist tuženog, pa iste u vreme zaključenja spornog ugovora više nisu bile u režimu zajedničke imovine supružnika ili imovine porodične zajednice, za čije bi otuđenje bila potrebna tužiočeva saglasnost odnosno saglasnost drugog člana porodice. Navedeno raspolaganje ima značaj dozvoljenog raspolaganja zajedničkom imovinom supružnika primenom člana 174. Porodičnog zakona. Stoga ugovor nije apsolutno ništav jer nije zaključen protivno prinudnim propisima, javnom poretku ili dobrom običaju.

Tužilac sadržinom revizijskih navoda ukazuje da je reč o nedozvoljenom raspolaganju i osujećenju njegovih prava po osnovu sticanja u bračnoj i porodičnoj zajednici, budući da je prethodno u novembru 2018. godine tuženi „Mio Mar Agrar“ d.o.o. Zrenjanin kupio od tuženog BB i druge nepokretnosti, ali tada uz saglasnost tužioca i drugih članova porodice, što je kod zaključenja spornog ugovora izostalo. Međutim, utvrđeno je da su predmet prometa 2018. godine bile nepokretnosti na kojoj su supružnici, odnosno drugi članovi porodične zajednice bili titulari stvarnog prava, odnosno lica koja su pretendovala na to pravo po osnovo sticanja u bračnoj i porodičnoj zajednici, pa je stoga ugovor i sačinjen uz njihovu saglasnost. To nije slučaj u konkretnoj situaciji jer je tuženi BB kao isključivi, upisani vlasnik raspolagao svojom imovinom.

Revizija nije dozvoljena protiv rešenja od 20.02.2023. godine o odbacivanju revizije na rešenje kojim je odlučeno o zahtevu tužioca za upis zabeležbe spora kod katastra nepokretnosti. Prema članu 420. st. 1. i 6. ZPP, stranke mogu da izjave reviziju protiv rešenja drugostepenog suda kojim je postupak pravnosnažno okončan, a u postupku povodom revizije protiv rešenja shodno se primenjuju odredbe ovog zakona o reviziji protiv presude. Imajući u vidu da se rešenjem o odbacivanju zahteva za upis i zabeležbu spora postupak pravosnažno ne završava, revizija tužioca izjavljena protiv ovog rešenja nije dozvoljena.

U konkretnom slučaju se ne primenjuje član 420. stav 4. ZPP prema kome je revizija uvek dozvoljena protiv rešenja drugostepenog suda kojim je potvrđeno rešenje prvostepenog suda o odbacivanju revizije izjavljene pravnosnažne presude u sporovima u kojima bi revizija bila dozvoljena. Ovo iz razloga što se revizijom tužioca pobija rešenje o odbacivanju revizije izjavljene protiv rešenja, a ne protiv pravnosnažne presude.

Iz navedenih razloga, na osnovu člana 413. i 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Jelica Bojanić Kerkez,s.r.