Republika Srbija
VRHOVNI SUD SRBIJE
Rev 3000/05
01.02.2006. godina
Beograd

Vrhovni sud Srbije u Beogradu, u veću sastavljenom od sudija: Vojimira Cvijovića, predsednika veća, Jovanke Kažić, Branislave Apostolović, Milomira Nikolića i Vesne Popović, članova veća, u parnici tužilaca AA i BB, čiji je punomoćnik AB advokat, protiv tuženih: VV čiji je punomoćnik BA advokat i Udruženja osiguravajućih organizacija SCG – Garantni fond iz Beograda, radi naknade štete, odlučujući o reviziji prvotuženog VV izjavljenoj protiv presude Okružnog suda u Smederevu Gž. 1248/04 od 19.1.2005. godine, u sednici održanoj 1.2.2006. godine, doneo je

R E Š E NJ E

UKIDA SE presuda Okružnog suda u Smederevu Gž. 1248/04 od 19.1.2005. godine u stavu prvom izreke i ODBACUJE kao nedozvoljena žalba prvotuženog VV u delu u kome se pobija presuda Opštinskog suda u Smederevskoj Palanci P. 81/04 od 17.5.2004. godine u stavu drugom izreke, kojim je u celosti odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužilaca u odnosu na drugotuženo Udruženja osiguravajućih organizacija SCG – Garantni fond iz Beograda.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Opštinskog suda u Smederevskoj Palanci P. 81/04 od 17.5.2004. godine, stavom prvim izreke, obavezan je tuženi VV da tužiocima na ime naknade štete zbog smrti sina isplati iznose bliže opisane u izreci odluke. Stavom drugim izreke, odbijen je kao neosnovan u celosti tužbeni zahtev tužilaca protiv tuženog Udruženja osiguravajućih organizacija SCG – Garantni fond iz Beograda. Stavom trećim izreke, obavezan je tuženi VV da tužiocima na ime troškova spora isplati 373.370,00 dinara.

Odlučujući o žalbi tuženog VV, Okružni sud u Smederevu je presudom Gž. 1248/04 od 19.1.2005. godine, stavom prvim izreke, odbio žalbu kao neosnovanu i potvrdio prvostepenu presudu u stavu drugom izreke. Stavom drugim izreke, ukinuta je prvostepena presuda u stavu prvom i trećem izreke i predmet je u tom delu vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Protiv navedene drugostepene odluke u stavu prvom izreke prvotuženi VV je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pravilnost pobijane odluke u smislu čl. 386. ZPP, Vrhovni sud je našao da je žalba prvotuženog u delu u kome se pobija prvostepena presuda u stavu drugom izreke, nedozvoljena.

Naime, u konkretnom slučaju pobijanim delom drugostepene presude je potvrđena prvostepena presuda u delu u kome je odbijen u celosti kao neosnovan tužbeni zahtev tužilaca za naknadu štete protiv drugotuženog Udruženja osiguravajućih organizacija SCG – Garantnog fonda iz Beograda.

Kako je svaki suparničar u parnici samostalna stranka a u konkretnom slučaju se ne radi o jedinstvenim suparničarima na strani tuženih u smislu čl. 201. ZPP-a, već o solidarnim dužnicima shodno čl. 414. ZOO po osnovu odgovornosti imaoca motornog vozila i osiguravača odnosno Garantnog fonda za štetu nastalu osiguranim slučajem, prvotuženi ostaje bez ovlašćenja za podnošenje žalbe u delu prvostepene odluke kojom je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev u odnosu na drugotuženi Garantni fond.

Sa iznetih razloga, Vrhovni sud je ukinuo drugostepenu odluku i odbacio žalbu prvotuženog u navedenom delu shodno čl. 399. i 358. st. 3. ZPP-a u vezi čl. 491. ZPP-a ("Službeni glasnik RS", br. 125/04).

Predsednik veća-sudija,

Vojimir Cvijović, s.r.

Za tačnost otpravka

sd