U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, dr Ilije Zindovića i Božidara Vujičića, članova veća, u parnici tužilje-protivtužene AA, ul. ..., koju zastupa Miloje Đurović, advokat iz ..., ul. ..., protiv tuženog-protivtužioca BB iz ..., ul. ..., radi deobe zajedničke imovine, odlučujući o reviziji tužilje-protivtužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 1678/17 od 01.11.2017. godine, u sednici veća održanoj 03.07.2019. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužilje-protivtužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 1678/17 od 01.11.2017. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Beogradu P 391/16 od 08.11.2016. godine, stavom prvim izreke, obavezan je tuženi-protivtužilac BB iz ... da tužilji-protivtuženoj AA iz ... isplati iznos od 3.067,75 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, a na ime njenog udela od ½ u sticanju sredstava za kupovinu suvlasničkog udela od 2/3 na garsonjeri u ... u ulici ..., površine ..., na kat. parceli ... upisano u ZKUL ... KO ... u roku od 15 dana od dana prijema otpravka presude pod pretnjom prinudnog izvršenja. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi- protivtužilac BB da tužilji-protivtuženoj AA preda ... zlatnika, a ove obaveze se može osloboditi ukoliko tužilji isplati iznos od 3.202.760,54 dinara koliko iznosi njen udeo u ½ u sticanju sredstava za kupovinu navedenih zlatnika, u roku od 15 dana od dana prijema otpravka presude pod pretnjom prinudnog izvršenja. Stavom trećim izreke, utvrđeno je da je tuženi-protivtužilac BB vlasnik sa udelom od ½ na prizemnoj zgradi, vikendici površine .... koja se nalazi na kat. parceli ... površine 19,09 ari kao i na navedenom zemljištu u istom udelu, a sve upisano u ZKUL ... KO ... . Stavom četvrtim izreke, utvrđeno je da je tuženi-protivtužilac BB suvlasnik sa udelom od ¼ na stambenoj zgradi koja se nalazi u ... u ulici ..., I deo, sada ... broj ... (kao i nosilac prava korišćenja na zemljištu na kome se zgrada nalizi površine 07,11 ari, kat. parcela ... upisano u ZKUL ... KO ...) sa istim udelom na zemljištu. Stavom petim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tuženog-protivtužioca BB kojim je tražio da se utvrdi da je vlasnik u udelu od 80% na placu i nezavršenoj vikendici na kat. parceli ... upisana u ZKUL 2466 KO ..., kao i na polovini nezavršene kuće u KO ... na kat. parceli ... površine 07,11 ari upisane u ZKUL ... KO ... sa istim udelom na zemljištu. Stavom šestim izreke, obavezan je tuženi-protivtužilac BB da tužilji- protivtuženoj AA naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 534.750,00 dinara, u roku od 15 dana od dana prijema presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 1678/17 od 01.11.2017. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužilje-protivtužene i potvrđena presuda Višeg suda u Beogradu P 391/16 od 08.11.2016. godine u stavu prvom izreke i u delu stava petog izreke kojim je odbijen protivtužbeni zahtev tuženog-protivtužioca BB da se utvrdi da je vlasnik sa udelom od 80% na ½ nezavršenoj kući u ... na kat. parceli br. ... površine 07,11 ari upisane u ZKUL ... KO ... i sa istim udelom na zemljištu, a preinačena je ista presuda u stavu drugom izreke, tako što je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje-protivtužene AA iz ... kojim je traženo da se obaveže tuženi-protivtužilac BB iz ... da preda tužilji-protivtuženoj ... zlatnika s tim da se ove obaveze može osloboditi ukoliko tužilji-protivtuženoj isplati iznos od 3.202.760,54 dinara, koliko iznosi njen udeo od ½ u sticanju sredstava za kupovinu navedenih zlatnika. Preinačeno je i rešenje o troškovima postupka sadržano u stavu trećem izreke Višeg suda u Beogradu P 391/16 od 08.11.2016. godine, tako što je obavezan tuženi-protivtužilac da tužilji-protivtuženoj na ime naknade troškova postupka isplati iznos od 374.325,00 dinara u roku od 15 dana od dana prijema pismenog otpravka presude.

Protiv pravnosnažne drugostepene presude tužilja-protivtužena je blagovremeno izjavila reviziju, pobijajući stav dva naznačene presude zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'' br. 72/11, 55/14) i utvrdio da revizija nije osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Drugostepeni sud je pravilno ocenio da je prvostepeni sud na pravilno utvrđeno činjenično stanje u pogledu stava dva izreke pogrešno primenio materijalno pravo, a što je rezultiralo pravilnim preinačenjem prvostepene presude u tom delu.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, proizilazi da su tužilja-protivtužena i tuženi-protivtužilac bili u bračnoj zajednici koja je trajala od zaključenja braka dana ... . godine do juna ... . godine kada je bračna zajednica faktički prekinuta. Brak između njih je razveden dana ... . godine. Tužilja-protivtužena je rođena ... . godine, a tuženi-protivtužilac ... . godine, a u braku je rođeno troje dece – dva sina i jedna ćerka. U početku bračne zajednice tužilja-protivtužena se školovala i nije radila. Zaposlila se 1974. godine kao ... u ..., a nakon toga u ... centru ... ... gde je radila 15 godina. U toku 1987. godine tužilja-protivtužena odlazi u Kanadu sa troje dece gde je radila kao ... . Tuženi-protivtužilac je u Kanadu dolazio i posećivao porodicu ali je nastavio da radi u Srbiji. Za vreme boravka u Kanadi tužilja-protivtužena se brinula o deci i njihovom razvoju i školovanju. Početkom devedesetih godina tužilja se vratila sa decom iz Kanade u Srbiju da bi 1992//1993 godine se ponovo vratila u Kanadu dok je tuženi-protivtužilac ostao u Srbiji. Tuženi- protivtužilac je najpre radio u ... u ..., a zatim u ''...'' u ..., a potom kao ... i direktor na ... u ... . Nakon povratka iz Kanade stranke su osnovale firmu ''VV'' koja je bila registrovan a tuženog, zatim VV1, registrovan na ime tužilje i VV2, osnovana od strane sina stranaka GG i tužilje. U toku trajanja bračne zajednice, parnične stranke su stekle određenu nepokretnu imovinu što je utvrđeno presudom Višeg suda u Beogradu P 391/16 od 08.11.2016. godine. U toku trajanja prvostepenog postupka, prvostepeni sud je utvrdio da su tužilja-protivtužena i tuženi-protivtužilac učestvovali u sticanju zajedničke imovine u jednakoj kvoti sa udelima od ½. U toku trajanja bračne zajednice parnične stranke su kupile i ... zlatnika. Po navodima tužilje-protivtužene isti su ostali kod tuženog-protivtužioca kada je ona napustila bračnu zajednicu, a tuženi-protivtužilac je u toku postupka isticao da je tužilja-protivtužena te zlatnike ponela sa sobom da bi kasnije u toku 2002. godine podneo prijavu da su naznačeni zlatnici ukradeni. Nije utvrđeno od koga su navodno zlatnici ukradeni, pa je konstatovano da je vođenje postupka prema NN licu zastarelo. Prvostepeni sud u stavu dva izreke je obavezao tuženog-protivtužioca da tužilji- protivtuženoj, obzirom da je ista učestvovala u sticanju zajedničke imovine sa udelom od ½, preda ½ tj. ... zlatnika a da se obaveze može osloboditi ukoliko tužilji isplati iznos od 3.202.760,54 dinara koliko iznosi njen udeo od ½ u sticanju sredstava za kupovinu navedenih zlatnika.

Odlučujući o žalbi tuženog-protivtužioca, drugostepeni sud je u tom delu preinačio presudu, tako što je odbio kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje- protivtužene da se obaveže tuženi-protivtužilac da joj preda ... zlatnika odnosno da se te obaveze može osloboditi ukoliko tužilji-protivtuženoj isplati iznos od 3.202.760,54 dinara. Naime, drugostepeni sud razloge za preinačenje prvostepene presude u stavu dva izreke nalazi u odredbi člana 37. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa. U prvostepenom postupku jeste utvrđeno da zlatnici čija se predaja tužbom traži predstavljaju zajedničku imovinu. Međutim, primena navedene zakonske odredbe zahteva da je tuženi-protivtužilac u trenutku zaključenja glavne rasprave u posedu zlatnika a ne u trenutku prestanka bračne zajednice, kako to pogrešno zaključuje prvostepeni sud. Kako je tokom postupka utvrđeno da su zlatnici ukradeni po prestanku bračne zajednice, da je podneta tužilaštvu krivična prijava povodom te krađe, s tim da učinilac krivičnog dela nije pronađen, a samo krivično gonjenje je u međuvremenu zastarelo, po nalaženju višeg suda sledi zaključak da tuženi-protivtužilac nije u državini zlatnika, te da shodno tome je tužbeni zahtev tužilje-protivtužene za predaju zlatnika neosnovan.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, pravilno je postupio apelacioni sud kada je preinačio odluku prvostepenog suda i odbio tužbeni zahtev tužilje- protivtužene kao neosnovan. Naime, stoji činjenica da je tužilja tužbenim zahtevom tražila predaju u državinu naznačenih zlatnika (koji zahtev je u sebi sadržavao i alternativnu – isplatu od 3.202.760,54 dinara), ali je činjenica da nije dokazano da su predmetni zlatnici u državinu tuženog-protivtužioca.

Naime, pravilno je zaključio apelacioni sud da je prvostepeni sud pogrešno protumačio odredbu člana 37. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa. Da bi se neko obavezao na predaju određene stvari pored toga što se utvrdi da je lice koje traži predaju stvari vlasnik iste, tj. da ima pravni osnov za potraživanje da mu se stvar preda, mora se utvrditi i činjenica da li je lice od koga se traži predaja stvari u državini naznačene stvari. U ovom slučaju, na osnovu činjeničnog stanja proizilazi da tužilja nije dokazala da se tuženi-protivtužilac nalazi u državini traženih zlatnika, pa bez obzira da li je podnošena krivična prijava ili ne za krađu naznačenih zlatnika, prvostepeni sud nije mogao usvojiti tako postavljeni tužbeni zahtev bez sigurnog utvrđenja da se predmetni zlatnici nalaze kod tuženog- protivtužioca.

Zbog svega iznetog, Vrhovni kasacioni sud nalazi da su revizijski razlozi u pogledu pogrešne primene materijalnog prava neosnovani. Pri svemu tome ne igra uloga ni konstatacija da predmetni zlatnici predstavljaju individualno određene stvari jer osnovni preduslov za odlučivanje o ovako postavljenom tužbenom zahtevu jeste činjenica da se nesumnjivo mora utvrditi da se tuženi-protivtužilac nalazi u posedu predmetnih zlatnika, a što tužilja-protivtužena u toku postupka nije dokazala.

Iz navedenih razloga, primenom člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća-sudija

Vesna Popović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić