Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu primenom člana 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11,...10/23) i našao da revizija tuženog nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti. Nema ni drugih povreda postupka koji mogu biti razlog za izjavljivanje revizije, dok bitna povreda iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP, na koju se opisno ukazuje revizijom, ne može biti revizijski razlog u smislu člana 407. stav 1. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, pravni prethodnik tužioca, sada pokojna VV je kao vlasnik porodične stambene zgrade u ulici ... ... u ... sa tuženim kao investitorom zaključila 25.02.2011. godine ugovor o zajedničkoj izgradnji, koji su overili pred sudom 01.03.2011. godine pod brojem Ov I .../... . Ovim ugovorom tuženi se obavezao da pokojnoj VV o svom trošku u budućem stambenom objektu izgradi i preda u svojinu stan površine 40 m2 i da joj u roku od 6 meseci od dana zaključenja ugovora isplati iznos od 30.000 evra (o čemu bi bila sačinjena posebna priznanica), a pokojna VV je priznala tuženom pravo svojine na porodičnoj stambenoj zgradi u ulici ... ... u ... na katastarskoj parceli br. ..., upisanoj u listu nepokretnosti br. ... KO ... i saglasila se da se tuženi na osnovu ovog ugovora na toj nepokretnosti može uknjižiti kod nadležnog katastra nepokretnosti bez njenog daljeg prisustva. Aneksom navedenog ugovora, overenim pred sudom 24.10.2011. godine pod brojem Ov .../... izmenjen je član 6. ugovora tako što se tuženi obavezao da pokojnoj VV na ime naknade za njeno ulaganje u zajedničku izgradnju isplati iznos od 30.000 evra i da joj obezbedi u svojinu useljiv stan površine od 50-60 m2 na teritoriji ..., uz obavezu tuženog na isplatu kupoprodajne cene, takse za overu ugovora, regulisanje poreza na prenos apsolutnih prava i troškova uknjižbe prava svojine na toj nepokretnosti na ime pokojne VV. Prema nalazu i mišljenju komisije sudskih veštaka neuropsihijatra, u vreme sačinjavanja navedenog ugovora o zajedničkoj izgradnji i njegovog aneksa, pokojna VV nije bila sposobna da pravilno rasuđuje i da shvati značaj i posledice tih pravnih poslova, odnosno nije imala slobodu upravljanja svojom voljom i svojim postupcima. Ovakvo mišljenje komisije sudskih veštaka zasnovano je na činjenicama koje proizilaze iz medicinske dokumentacije, a iz čije sadržine proizilazi da je pored evidentirane teške depresije kod pokojne VV uspostavljena dijagnoza emocionalno nestabilnog poremećaja ličnosti, što potvrđuje i način okončavanja života suicidom. Podaci iz medicinske dokumentacije ukazuju da je pokojna VV bolovala od bolesti zavisnosti, da je bila opijatski zavisnik, zavisnik od heroina, morfijuma, kodeina i drugih sličnih derivata, a dijagnoza opoidne zavisnosti (pored ostalih dijagnoza) data je u šifri .... Pokojna VV je u osnovi imala ozbiljan poremećaj ličnosti i zavisnošću je još više narušila svoju slabu ličnost, čemu u prilog govori i činjenica je imala jedan pokušaj suicida i drugi realizovan suicid 16.03.2012. godine, kada je sebi oduzela život u ...-oj godini. Njeni zakonski naslednici su bili njen suprug i njen otac, inicijalni tužilac u ovoj parnici sada pokojni GG, čiji je zakonski naslednik tužilac AA.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su usvojili tužbeni zahtev i utvrdili da su ništavi ugovor o zajedničkoj izgradnji od 01.03.2011. godine i aneks ovog ugovora od 24.10.2011. godine primenom članova 56. stav 1. i 103. Zakona o obligacionim odnosima. Činjenično-pravni zaključak prvostepenog suda, koji je prihvatio kao pravilan i dugostepeni sud, je da pokojna VV u vreme zaključenja spornog ugovora i aneksa nije bila sposobna za rasuđivanje, odnosno da shvati značaj i posledice pravnih poslova koje preduzima.

Po oceni Vrhovnog suda, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo.

Prema članu 103. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima (u daljem tekstu: ZOO), ugovor je ništav ako je protivan prinudnim propisima, javnom poretku ili dobrim običajima i to ako cilj povređenog pravila ili zakon ne upućuju na nešto drugo. Sud na ništavost ugovora pazi po službenoj dužnosti prema članu 109. istog zakona.

Ugovore obligacionog prava, pa tako i ugovor o zajedičkoj izgradnji, mogu zaključivati samo poslovno sposobne stranke. Odredbom člana 56. stav 1. ZOO propisano je da je za zaključivanje punovažnog ugovora potrebno da ugovarač ima poslovnu sposobnost koja se traži za zaključenje tog ugovora. To dalje znači da je ništav ugovor koji zaključi lice koje nije sposobno za rasuđivanje u vreme njegovog zaključenja bez obzira na to što mu poslovna sposobnost nije oduzeta sudskom odlukom. Naime, sposobnost ugovaranja je sposobnost da se izjavama volje zasnivaju, menjaju i gase ugovorene obligacije i ona podrazumeva da ugovarač bude svestan uzročno-posledičnog značaja svoje izjave volje, te da ima nameru zasnivanja konkretnog ugovornog odnosa.

U konkretnom slučaju utvrđeno je da je pokojna VV bolovala od teške depresije, emocionalnog poremećaja ličnosti i bolesti zavisnosti i da zbog toga nije mogla slobodno da izrazi svoju volju, odnosno da je sloboda njenog voljnog ispoljavanja bila narušena i da nije mogla da shvati pravni značaj i posledice pravnih poslova koje je zaključila sa tuženim. Ovo činjenično utvrđenje proizilazi iz nalaza i mišljenja komisije sudskih veštaka neuropsihijatara datih u procesnoj situaciji kada nije bilo moguće usaglasiti suprotne nalaze i stručna mišljenja dva veštaka pojedinca. Revizijom se pretežno osporava stručnost datog nalaza i mišljenja ove komisije, što ne može biti predmet ocene od strane Vrhovnog suda u revizijskom postupku. Takođe, ocena izvedenih dokaza i na njoj zasnovano čiljenično utvrđenje prvostepenog suda, koje je u svemu kao pravilno i potpuno prihvatio drugostepeni sud, ne može biti razlog za izjavljivanje revizije prema članu 407. stav 2. ZPP.

U situaciji kada su nižestepeni sudovi ocenili da su predmetni ugovor o zajedičkoj izgradnji i njegov aneks ništavi iz razloga propisanih članovima 56. stav 1. u vezi člana 103. ZOO, pravilno je drugostepeni sud zaključio da zato nije bilo potrebno ceniti ispunjenost razloga za ništavost ugovora iz člana 141. istog zakona.

Vrhovni sud je cenio i ostale navode revizije i našao da ne dovode u sumnju pravilnost i zakonitost pobijane presude u kojoj su dati pravilni, jasni i potpuni razlozi za donetu odluku.

Sledom navedenog, Vrhovni sud je primenom člana 414. stav 1. ZPP odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Zvezdana Lutovac, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković