.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 30051/2023
06.03.2024. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Ivane Rađenović, Vladislave Milićević, Tatjane Miljuš i Jasmine Stamenković, članova veća, u parnici tužilaca AA iz ..., BB iz ... i VV iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Damir Perić, advokat u ..., protiv tuženog Grada Novog Sada, koga zastupa Pravobranilaštvo Grada Novog Sada, radi isplate, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Novom Sadu Gž 15526/2021 od 13.09.2023. godine, u sednici održanoj 06.03.2024. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Novom Sadu Gž 15526/2021 od 13.09.2023. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženog izjavljena protiv presude Višeg suda u Novom Sadu Gž 15526/2021 od 13.09.2023. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P 12319/2019 od 13.10.2021. godine, stavovima prvim i drugim izreke, usvojen je tužbeni zahtev i obavezan tuženi da isplati svakom tužiocu po 59.368,67 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana presuđenja do isplate, a na ime naknade za eksproprisanu nepokretnost – parcelu broj .. površine 38 m2, koja sada čini deo katastarske parcele broj .. KO Futog, koja je upisana u List nepokretnosti broj .. KO Futog i koja u prirodi predstavlja deo ulice ... u Futogu. Stavom trećim izreke, obavezan je tuženi da tužiocima naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 134.219,24 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate.
Presudom Višeg suda u Novom Sadu Gž 15526/2021 od 13.09.2023. godine, odbijena je žalba tuženog i potvrđena navedena prvostepena presuda.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Ceneći ispunjenost uslova za odlučivanje o reviziji tuženog kao izuzetno dozvoljenoj, Vrhovni sud nalazi da ne postoje razlozi predviđeni odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11...10/23).
Imajući u vidu sadržinu tražene pravne zaštite, činjenice utvrđene u postupku i način presuđenja, Vrhovni sud je ocenio da je pobijana presuda u skladu sa praksom revizijskog suda i pravnim shvatanjem izraženim u odlukama tog suda u kojima je odlučivano o istovetnim tužbenim zahtevima, sa istim ili sličnim činjeničnim stanjem i pravnim osnovom. Revizijom se neosnovano ukazuje na drugačije odluke Vrhovnog kasacionog suda budući da postojanje drugačije odluke ne ukazuje nužno i na drugačiji pravni stav jer pravilna primena prava u sporovima sa zahtevom kao u konkretnom slučaju zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja, a u konretnom slučaju je utvrđeno da je predmetna parcela faktički oduzeta pravnom prethodniku tužioca u javnom interesu bez naknade i privedena javnoj nameni ulice - puta u naseljenom mestu.
Iz navedenih razloga, ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava, zbog čega je Vrhovni sud odlučio kao u stavu prvom izreke, primenom odredbe člana 404. stav 2. ZPP.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 468. stav 1. ZPP, propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe. Odredbom člana 479. stav 6. ZPP, propisano je da protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.
Tužba radi isplate podneta je 06.12.2019. godine, a preinačena je povećanjem tužbog zahteva u podnesku od 23.09.2021. godine . Vrednost predmeta spora ceni se u odnosu na svakog tužioca pojedinačno s obzirom da oni nisu jedinstveni i nužni suparničari u smislu člana 210. ZPP. Vrednost pobijanog dela pravnosnažne presude za svakog tužioca iznosi po 59.368,67 dinara i ovi iznosi su očigledo ispod 3.000 evra na dan preinačenja tužbe.
Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinsko-pravnom sporu koji se odnosi na novčano potraživanje u kome vrednost predmeta spora za svakog tužioca ponaosob ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra na dan preinačenja tužbe, znači da revizija tuženog nije dozvoljena na osnovu člana 479. stav 6. ZPP jer se radi o sporu male vrednosti.
Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je primenom člana 413. ZPP odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća-sudija
Zvezdana Lutovac, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
