U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Subić, predsednika veća, Zorana Hadžića i Marije Terzić, članova veća, u parnici tužilja AA i BB, obe iz ..., koje zastupa punomoćnik Gradimir Nikolić, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije – Ministarstvo spoljnih poslova, koju zastupa Državno pravobranilaštvo sa sedištem u Beogradu sa umešačem na strani tužene Preduzeća „DIPOS“ doo sa sedištem u Beogradu, koga zastupa punomoćnik Dragan Ivanović, advokat iz ..., radi naknade štete, odlučujući o revizijama tuženog i umešača na strani tuženog izjavljenih protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 653/21 od 16.06.2021. godin, u sednici održanoj 05.12.2024. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJAJU SE, kao neosnovane, revizije tužene i umešača na strani tužene izjavljene protiv presude Apelacionog suda u Bogradu Gž 653/21 od 16.06.2021. godine.

ODBIJAJU SE zahtevi tužene i umešača na strani tužene za naknadu troškova drugostepenog postupka, kao neosnovani.

ODBIJA SE zahtev tužilja za naknadu troškova drugostepenog postupka, kao neosnovan.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P 41768/13 od 14.04.2015. godine usvojen je tužbeni zahtev tužilja, pa je obavezana tužena Republika Srbija – Ministarstvo spoljnih poslova, da tužiljama AA i BB, obe iz ..., na ime naknade štete zbog nekorišćenja ½ kp.br. .. upisane u list nepokretnosti broj .. KO ..., za period od 04.08.2003. godine do 31.12.2011. godine, solidarno isplati iznos od 8.797.960,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 15.10.2014. godine pa do isplate. Stavom drugim izreke obavezana je tužena da tužiljama solidarno naknadi troškove postupka u iznosu od 1.546.750,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 14.04.2015. godine (pogrešno navedeno od 14.04.2014. godine) pa do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 653/21 od 16.06.2021. godine odbijene su žalbe tužene i umešača na strani tužene i potvrđena presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P 41768/13 od 14.04.2015. godine, odbijeni su zahtevi tužene i umešača na strani tužene za naknadu troškova drugostepenog postupka kao neosnovani, i obavezana je tužena da tužiljama solidarno na ime troškova drugostepenog postupka isplati iznos od 109.500,00 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu revizije su blagovremeno izjavili tužena i umešač na strani tužene, oboje iz svih zakonskih razloga zbog kojih se revizija može izjaviti.

Tužilje su podnele odgovore na revizije.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu, u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“ br. 72/11...10/23), pa je ocenio da izjavljene revizije nisu osnovane.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Takođe, u postupku nije došlo do propusta u primeni ili do pogrešne primene bilo koje odredbe Zakona o parničnom postupku, pa nema ni bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ZPP, na koju se u revizijama ukazuje.

Prema utvrđenom činjeničnom katastarska parcela broj .. površine 11 ari i 19,90 m2 u KO Beograd 7 (...) bila je upisana u decembru mesecu 1936. godine kao svojina VV, a 09.03.1957. godine upisana je svojina GG. Kasnijim promenama upisana je svojina pravnih sledbenika GG, da bi parcela 1960. godine bila uknjižena kao društvena svojina sa pravom korišćenja zemljišta u korist DD i ĐĐ sa po ¼ i EE sa ½. Tokom 1967. godine uknjižena je pravo korišćenja na ½ dela zemljišta sa EE u korist Preduzeća za gazdovanje zgradama i stanovima stranih diplomatskih i konzularnih predstavnika, a 26.03.1979. godine pravo korišćenja na ½ dela zemljišta uknjiženo je sa DD i ĐĐ u korist AA sa 4/12, BB sa 1/12 i ŽŽ sa 1/12. Tokom 1997. godine izvršeno je brisanje društvene svojine i zemljište je upisano kao državna svojina, u vlasništvu Republike Srbije. Ostavinskim rešenjem Opštinskog suda u Nišu O br. 412/06 od 29.03.2006. godine tužilje su označene za naslednice, po sporazumu, na zaostavštini iza smrti njihove majke pok. ŽŽ, i to tužilja BB na 1/12 kat. parcele, .. KO ..., koja je u toku izlaganja na javni uvid podataka premera Opštine Savski venac upisana kao državna svojina Republike Srbije, i to kao kat. parcela br. ... .

Na susednoj parceli, koja je nosila oznaku .., nalazi se porodična stambena zgrada u ... br. 54, koju je ZZ prodala SFRJ, na osnovu ugovora Ov.br.1394/64 od 03.04.1964. godine. Ta zgrada se nalazi delom i na spornoj kat. parceli broj .. KO Beograd, u površini od 1.195,90 m2. Zgrada u ... je u vlasništvu tužene od 1964. godine i uneta je u Fond preduzeća za gazdovanje zgradama i stanovima stranih diplomatskih i konzularnih predstavništava, prema stanju na dan 31.12.1966. godine. Zemljište koje je predmet spora je ½ kp.br. .. koja se koristi kao dvorište te rezidencijalne zgrade, koju tužena izdaje stranim diplomatskim i konzularnim predstavništvima. Od 2007. godine zgrada je izdata u zakup ... na osnovu ugovora.

Poravnanjem zaključenim pred Drugim opštinskim sudom u Beogradu P. 4688/79 od 20.03.1980. godine obavezano je navedeno preduzeće za gazdovanje (čiji je pravni sledbenik Diplomatsko stambeno preduzeće Beograd), da tužiljama i ostalim sukorisnicima nadoknadi štetu zbog nekorišćenja predmetnog zemljišta, do 20.03.1985. godine. Poravnanjem u predmetu istog suda P 1675/85 od 03.10.1985. godine, obavezano je RO Diplomatsko stambeno preduzeće iz Beograda, da tužiljama isplati novčanu naknadu od 330.000,00 tadašnjih dinara za korišćenje njihovog zemljišta – voćnjaka na kp.br. .. KOB 6 površine 600m2, za period od 01.04.1985. godine do 30.03.1990. godine. Posle toga, tužiljama više nije isplaćivana naknada zbog nekorišćenja te parcele.

Rešenjem Privrednog suda u Beogradu Fi 15835/98 od 16.11.1998. godine zaključen je postupak likvidacije i brisanje iz sudskog registra Diplomatsko stambenog preduzeća PO, dok je u registru privrednih subjekata APR – a od 04.12.1997. godine upisano osnivanje DOO „Dipos“, kasnije „Dipos“ AD, čija je pretežna delatnost iznajmljivanje nekretnina. Tom preduzeću je Republika Srbija, ugovorom od 22.07.2009. godine i aneksom tog ugovora, dala na privremeno korišćenje, upravljanje i održavanje, bez prava na raspolaganje, osim prava davanja u zakup i bez upisa prava korišćenja u javne knjige, nepokretnosti u svom vlasništvu, namenjene između ostalog, za smeštaj diplomatsko konzularnih predstavništava.

Tužilje nisu koristile spornu katastarsku parcelu, niti su podnosile zahtev za njenu predaju u sukorišćenje, pošto su procenile da je to nemoguće, ali su Republičkoj direkciji za imovinu u toku prvostepenog postupka dostavile ponudu za prodaju svog dela prava korišćenja te parcele. Prema nalazu i mišljenju sudskog veštaka poljoprivredne struke – specijalnost hortikulture i dopunama nalaza, na spornom zemljištu koje se vodi kao voćnjak prve klase najrentabilnije bi bilo gajenje ruža i gladiola i ukupno izgubljena dobit tužilja po tom osnovu na površini od 584 m2 (1/2 površine parcele) za period 2004. do kraja 2011. godine iznosi ukupno 8.797.960,00 dinara.

Tužilje su vodile spor protiv tužene da im se parcela vrati u posed, koji su izgubile u tom delu, ali je usvojen zahtev da im se nadoknadi šteta. Pokušavale su da prodaju parcelu tuženoj, ali od 2011. do 2017. godine nisu dobile odgovor na ponudu tog otkupa, pa nisu ni pregovarale o ceni. Na delu sporne parcele je prethodno bila trava i deo bazena ambasade ..., a kasnije se ta parcela koristila kao parking za automobile ambasade. Tužilje nisu mogle da opredele tužbeni zahtev u visini mesečne zakupnine za svoju parcelu, jer je mesečna zakupnina za ambasadu ... određena zajedno sa kućom i dvorištem, što je iznosilo ukupno 2.800,00 dolara mesečno, pa nisu bile u mogućnosti da odrede kolika bi bila zakupnina samo za njihovo zemljište. Tužilje su prodale svoje suvlasničke udele 2018. godine, a naknadu potražuju do 2011. godine.

Imajući u vidu činjenično stanje, utvrđeno u prvostepenom i u drugostepenom postupku nakon održane rasprave, sudovi su usvojili tužbeni zahtev tužilja, jer su faktičkim radnjama organa tužene lišene mogućnosti da koriste imovinu na koju imaju pravo korišćenja, na koji način je tužiljama povređeno pravo na neometano uživanje imovine u smislu odredbe člana 1. Protokola 1. Evropske konvencije o ljudskim pravima, zbog de facto izvršene eksproprijacije. Naime, tužiljama je oduzeto pravo korišćenja parcele, bez formalnog akta eksproprijacije, te im sleduje naknada za oduzimanje zemljišta koje im je tužena oduzela i davala u zakup trećim licima, dok tužiljama istovremeno nije platila naknadu po osnovu, po kojem im je svojevremeno naknadu isplaćivalo Preduzeće za gazdovanje zgradama i stanovima stranih diplomatskih i konzularnih predstavništava, odnosno RO Diplomatsko stambeno preduzeće iz Beograda, kao pravni sledbenik istog.

Na utvrđeno činjenično stanje drugostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo donoseći pobijanu presudu, za koju je dao dovoljno razloga, koje u svemu prihvata i Vrhovni sud.

Neosnovano se revizijom tužene osporava pasivna legitimacija u ovoj pravnoj stvari, a imajući u vidu da je Republika Srbija bila upisana kao vlasnik sporne parcele u vreme kada su tužilje imale pravo da je koriste, a što im je bilo onemogućeno radnjom organa tužene. Pri tome, tužena nije dokazala da je korist od upotrebe placa tužilje davanjem u zakup bila manja od dobiti koja bi tužiljama pripala od gajenja cveća.

Neosnovano se u reviziji umešača na strani tužene osporava visina naknade koju je tužena dužna da isplati tužiljama, ukazujući da se tužilje nikada nisu bavile proizvodnjom cveća. U postupku je utvrđeno da se parcela tužilja, zajedno sa zgradom koja se nalazi na susednoj parceli izdaje u zakup ambasadi ..., za ukupnu zakupninu od 2.800 dolara, zbog čega je bilo otežano utvrditi koja bi bila visina zakupnine samo za sporno zemljište, a tužiljama je već isplaćivana naknada izgubljene dobiti u visini koju bi ostvarile gajenjem ruža i gladiola na spornom zemljištu. Takođe, u postupku je utvrđeno da bi u svakom slučaju, davanjem placa u zakup tužilje ostvarile veći prihod nego što je izgubljena dobit u odgajanju ruža i gladiola, a naknadu su po tom osnovu već dobijale u prethodnom periodu do 1990. godine. Donošenjem pobijane presude drugostepeni sud je u svemu postupio prema primedbama iz rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rev 5251/19 od 24.09.2020. godine.

Vrhovni sud je cenio i ostale navode izjavljenih revizija kojim su isticani i u žalbama i koje je ocenio drugostepeni sud. Tim navodima se ne dovodi u sumnju pravilnost i zakonitost pobijane presude, zbog čega oni nisu posebno obrazloženi.

Tužena i umešač na strani tužene nisu uspeli u revizijskom postupku, zbog čega nemaju pravo na troškove tog postupka, u smislu člana 154. i 155. ZPP. Sastav odgovora na izjavljene revizije nije bila nužna radnja za donošenje odluke o revizijama, zbog čega tužilje nemaju pravo na tražene troškove revizijskog postupka, takođe u smislu člana 154. i 155. ZPP.

Iz navedenih razloga odlučeno je kao u izreci presude, na osnovu člana 414. i člana 165. Zakona o parničnom postupku.

Pedsednik veća-sudija

Vesna Subić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković