Rev 30119/2023 3.19.1.25.1.4

Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 30119/2023
06.03.2024. godina
Beograd

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Ivane Rađenović, Vladislave Milićević, Tatjane Miljuš i Jasmine Stamenković, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Aleksandar Milosavljević, advokat iz ..., protiv tuženog Grada Novog Sada, koga zastupa Pravobranilaštvo Grada Novog Sada, radi isplate, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 944/23 od 28.09.2023. godine, u sednici održanoj 06.03.2024. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 944/23 od 28.09.2023. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 944/23 od 28.09.2023. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P 3666/2022 od 25.01.2023. godine, stavom prvim izreke, odbijen je prigovor apsolutne nenadležnosti Osnovnog suda u Novom Sadu. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu isplati iznos od 2.155.075,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 25.01.2023. godine do isplate, kao i da mu nadoknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 252.587,38 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude do isplate. Stavom trećim izreke, odbijen je deo tužbenog zahteva kojim tužilac potražuje zateznu kamatu na dosuđeni iznos od 2.155.075,00 dinara za period od 14.10.2022. godine do 25.01.2023. godine. Stavom četvrtim izreke, utvrđeno je da je tuženi nosilac prava javne svojine na parceli broj .../... površine 83 m2 , upisanoj u list nepokretnosti broj ... KO ... u celosti, i na parceli broj .../... površin 489 m2 , upisanoj u list nepokretnosti broj ... KO ... u delu od 163/489 delova, što je tužilac dužan priznati i trpeti. Stavom petim izreke, odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova postupka.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 944/23 od 28.09.2023. godine, stavom prvim izreke, odbijena je žalba tuženog i potvrđena prvostepena presuda u pobijanom delu (stavovi prvi, drugi, četvrti i peti izreke). Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Ceneći ispunjenost uslova za odlučivanje o reviziji tuženog kao izuzetno dozvoljenoj, Vrhovni sud nalazi da ne postoje razlozi predviđeni odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11... 10/23).

Imajući u vidu sadržinu tražene pravne zaštite, činjenice utvrđene u postupku i način presuđenja, Vrhovni sud je ocenio da je pobijana presuda u skladu sa praksom revizijskog suda i pravnim shvatanjem izraženim u odlukama tog suda u kojima je odlučivano o istovetnim tužbenim zahtevima, sa istim ili sličnim činjeničnim stanjem i pravnim osnovom. Revizijom se neosnovano ukazuje na drugačije odluke Vrhovnog kasacionog suda, budući da postojanje drugačije odluke ne ukazuje nužno i na drugačiji pravni stav jer pravilna primena prava u sporovima sa zahtevom kao u konkretnom slučaju zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja, a u konretnom slučaju je utvrđeno da su predmetne parcele (broj .../... u celosti, a broj .../... u određenom delu) faktički oduzete u javnom interesu i privedene javnoj nameni ulice- saobraćajnice u naseljenom mestu na osnovu planskog akta tuženog, te su na taj način postale javna svojina jedinice lokalne samouprave.

Iz navedenih razloga, ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava, zbog čega je Vrhovni sud odlučio kao u stavu prvom izreke, primenom odredbe člana 404. stav 2. ZPP.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinsko-pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivrednost 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.

Tužba radi isplate i utvrđenja svojine podneta je 09.05.2022. godine. Vrednost predmeta spora je 2.155.075,00 dinara.

Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinskopravnom sporu u kome vrednost predmeta spora ne prelazi zakonom propisani imovinski cenzus za dozvoljenost revizije, to je Vrhovni sud našao da revizija tuženog nije dozvoljena na osnovu člana 403. stav 3. ZPP.

Iz navedenih razloga, primenom člana 413. u vezi člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća-sudija

Zvezdana Lutovac, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković