Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužioci su blagovremeno izjavili reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu odluku primenom člana 408. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“, br.72/11 ... 18/20) i utvrdio da je revizija osnovana.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja AA je ...1995. godine, u porodilištu Opšte bolnice u ..., u 15,40 časova rodila živo muško dete, koje je na porođaju ocenjeno ocenom 8, zbog manje kilaže i jer mu se pupčana vrpca obmotala oko vrata. Narednog dana, dete je prebačeno u Zavod za prevremeno rođenu decu u Beogradu, a kao osnovni uzrok hospitalizacije navedena je dijagnoza neonatus temporarius hypotroph, polycitaemia neonatorum, morbus L. Down, Voc, atresio duodeni, anaemia. Tužilja AA je odlazila dva do tri puta nedeljno za Beograd, da poseti dete, a poslednjih par puta lekari nisu želeli da joj pokažu dete, da bi njenoj majci ...1995. godine saopštili da je dete preminulo. Tužilja je tražila da vidi dete i da preuzme telo deteta, ali su lekari to odbili, sa obrazloženjem da u tim slučajevima bolnica obavlja sahranu. Iz sprovodnice leša Zavoda za prevremeno rođenu decu od ...1995. godine ne može se utvrditi kome je telo deteta upućeno radi sahranjivanja, dok iz dopisa Instituta za neonatologiju (ranije Zavoda za prevremeno rođenu decu) upućenog tužilji AA sledi da je dete prezimena AA1, muško, upisano u matičnu knjigu lečene dece u 1995. godini pod matičnim brojem .. rođeno ...1995. godine u Opštoj bolnici ..., od majke AA primljeno u taj Institut ...1995. godine i umrlo u Institutu ...1995. godine. Iz fotokopije dela sveske o preuzimanju i transportu leša za period od 31.12.1994. godine do 15.01.2002. godine nema potpisa o preuzimanju deteta AA. Iz izvoda iz matične knjige rođenih za matično područje ... pod tekućim brojem .. za 1995. godinu, koji je izdat 12.08.2014. godine, evidentirani su podaci o rođenju deteta ...1995. godine, prezime AB, od oca BB i majke AA, oboje iz ..., uz zabelešku da je dete umrlo ...1995. godine. Iz obaveštenja JKP „Pogrebne usluge“ od 14.07.2014. godine upućenog tužilji AA, u vezi njenog zahteva od 07.07.2014. godine sledi, da je uvidom u Registar sahranjenih i parcelne knjige utvrđeno da bezimeno dete prezimena AA1 ili AB, umrlo ...1995. godine, nije sahranjeno ni na jednom od groblja kojima upravlja ovo preduzeće. Iz obaveštenja Instituta za neonatologiju od 27.06.2019. godine upućenog punomoćniku tužilaca sledi da je telo preminule bebe, rođene ...1995. godine u 15,40 časova preuzelo JKP „Pogrebne usluge“ i da Institut ne raspolaže saznanjem gde je dete sahranjeno. Tužioci sumnjaju da je dete živo, imajući u vidu da nema podataka o tome da li je, gde i kada sahranjeno.

Prvostepeni sud je usvojio zahtev tužilaca, jer je smatrao da tužena nije adekvatno odgovorila na zahteve tužilaca i drugih lica u situacijama poznatim i u javnosti okarakterisanim kao slučajevi „nestalih beba“, a koji zahtevi predstavljaju opravdano očekivanje roditelja da budu informisani o sudbini svoje dece i da u zavisnosti od ishoda ostvare svoja prava iz korpusa prava na poštovanje porodičnog života, budući da tužena do podnošenja tužbe nije preduzela adekvatne mere koje bi dovele do razjašnjenja spornih okolnosti u pogledu sudbine deteta tužilaca, pre svega okolnosti uzročnosti između konstatovanih dijagnoza i navodno nastupele smrti.

Drugostepeni sud je preinačio prvostepenu presudu i odbio, kao neosnovane zahteve tužilaca, smatrajući da osnovni uslov za nastanak obaveze tužene da naknadi ovu vrstu nematerijalne štete, jeste, ili da su njeni organi u vršenju svojih funkcija propustili da preduzmu radnje koje su po zakonu bili dužni da preduzmu, ili da su preduzeli radnje na koje nisu imali pravo, odnosno protivpravne radnje, a da je takvo postupanje u uzročnoj vezi sa nastalom štetom, kao posledicom, a da bi tužena u ovom slučaju bila odgovorna, da je nužno da postoji postupanje državnog organa, koje je nepravilno i nezakonito, a da iz utvrđenih činjenica ne sledi da su se tužioci obraćali organima tužene radi razjašnjenja okolnosti vezanih za smrt deteta, niti da su organi tužene na bilo koji način nerpavilno i nezakonito postupali i time povredili pravo tužilaca na poštovanje porodičnog života, zbog čega, shodno članu 172. Zakona o obligacionim odnosima ne može biti odgovornosti tužene za nematerijalnu štetu koju su pretrpeli tužioci.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, osnovano se revizijom tužilaca ukazuje da je pobijana odluka zasnovana na pogrešnoj primeni materijalnog prava, usled čega je činjenično stanje nepotpuno utvrđeno, kako u postojanju nepravilnog i nezakonitog rada organa tužene, tako i protivpravnosti u njihovom postupanju, u smislu člana 172. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima.

Članom 16. stav 1. Ustava Republike Srbije, propisano je da spoljna politika Republike Srbije počiva na opšte priznatim principima i pravilima međunarodnog prava, a stavom 2. da opšte prihvaćena pravila međunarodnog prava i potvrđeni međunarodni ugovori sastavni su deo pravnog poretka Republike Srbije i neposredno se primenjuju, a da potvrđeni međunarodni ugovori moraju biti u skladu sa Ustavom. Članom 22. stav 1. Ustava propisano je da svako ima pravo na sudsku zaštitu ako mu je povređeno ili uskraćeno neko ljudsko ili manjinsko pravo zajemčeno Ustavom kao i pravo na uklanjanje posledica koje su povredom nastale. Članom 142. stav 2. Ustava propisano je da su sudovi samostalni i nezavisni u svom radu i sude na osnovu Ustava, zakona i drugih opštih akata, kada je to predviđeno zakonom, opšte prihvaćenih pravila međunarodnog prava i potvrđenih međunarodnih ugovora. Članom 145. stav 2. Ustava propisano je da se sudske odluke zasnivaju na Ustavu, zakonu, potvrđenom međunarodnom ugovoru i propisu donetom na osnovu zakona. Članom 194. stav 4. Ustava propisano je da su potvrđeni međunarodni ugovori i opšte prihvaćena pravila međunarodnog prava deo pravnog poretka Republike Srbije.

Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda od 04.11.1950. godine ratifikovana je od strane nadležnih organa Srbije i Crne Gore 26.12.2003. godine, a stupila je na snagu 03.03.2004. godine. Sa ratifikacijom Konvencije, ona je postala sastavni deo pravnog poretka Republike Srbije i domaći sudovi moraju suditi i zasnivati svoje odluke na ovom potvrđenom međunarodnom ugovoru kada se sude slučajevi iz jurisdikcije koja je propisana ovom Konvencijom. Ako se stranka poziva na povredu određenog člana Konvencije, domaći sud ne može odbiti da primenjuje Konvenciju koja reguliše povredu tog prava. Članom 8. stavom 1. Konvencije propisano je da svako ima pravo na poštovanje svog privatnog i porodičnog života, doma i prepiske.

Prema članu 172. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima pravno lice odgovara za štetu koju je njegov organ prouzrokovao trećem licu u vršenju ili u vezi sa vršenjem svojih funkcija.

Obostrano uživanje roditelja i deteta u zajedničkom društvu predstavlja osnovni element porodičnog života u smislu člana 8. Konvencije, a u vezi sa tim i pravo roditelja da u slučaju sumnje u sudbinu i status njihove novorođene dece saznaju istinu o tome, dok je obaveza države da im pruži pouzdane informacije o statusu i sudbini njihove dece. Suština povrede ovog prava je u reakcijama i stavovima državnih organa u vezi ove situacije, kada se to od njih zatraži, a od čega zavisi osnovanost zahteva za naknadu štete. Utvrđivanje takve povrede nije ograničeno samo na slučajeve gde je utvrđeno da je država odgovorna, već može da nastane i kada državni organi ne odgovore na zahtev roditelja za informacijom o statusu i sudbini njihovog deteta.

S obzirom da se kod tužilaca pojavila sumnja u pogledu toga kakav je status i sudbina njihovog deteta, koje je rođeno ...1995. godine, tužilja je nakon toga, 04.09.2014. godine Drugom osnovnom tužilaštvu u Beogradu podnela krivičnu prijavu, upravo da bi dobila pouzdane informacije o statusu i sudbini njihovog deteta rođenog ...1995. godine, a nadležno Prvo osnovno javno tužilaštvo u Beogradu je tužilju svojim aktom Ktn 5962/16 od 13.01.2017. godine obavestilo da su odbacili njenu krivičnu prijavu od 08.09.2014. godine podnetu protiv N.N. lica iz Instituta za prevremeno rođenu decu u Beogradu i Opštine Savski venac – matične službe, zbog krivičnih dela oduzimanje maloletnog lica iz člana 191. KZ-a i promena porodičnog stanja iz člana 192 KZ-a, jer je nastupila apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja za navedena krivična dela, s obzirom da je od prijavljenog događaja protekla 21 godina. S tim u vezi, drugostepeni sud je propustio da ceni da li je nadležno javno tužilaštvo odgovorilo na zahtev tužilaca o statusu i sudbini njihovog deteta, odnosno da li im je pružilo pouzdane informacije o statusu i sudbini njihovog deteta. Naime, uslov za naknadu pretrpljene štete, jeste preduzimanje štetne (protivpravne) radnje koja je u uzročnoj vezi sa štetom, kao posledicom, a koja je, u slučaju odgovornosti za nematerijalnu štetu u psihičkoj sferi oštećenog. Da bi tužena bila odgovorna i u obavezi da predmetnu štetu naknadi tužiocima, bilo je potrebno utvrditi da li postoji protivpravna radnja njenog organa, koja je uzrok predmetne štete, što bi bilo za slučaj da nadležni organ tužene nije preduzeo radnje iz svoje zakonom ustanovljene nadležnosti, nakon što mu je tužilja prijavila svoju sumnju u pogledu sudbine deteta, koje je rodila ...1995. godine, a što nije utvrđeno.

Sa napred navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je ukinuo drugostepenu presudu.

U ponovnom postupku drugostepeni sud će, imajući u vidu navedene primedbe, upotpuniti utvrđeno činjenično stanje, odnosno oceniti da li postoje propusti u postupanju nadležnih organa tužene u vršenju ili u vezi sa vršenjem njihovih funkcija, u smislu nepravilnog i nezakonitog postupanja, koje je u uzročno – posledičnoj vezi sa pravnim osnovom po kom tužioci traže naknadu predmetne štete, nakon čega će, pravilnom primenom materijalnog prava doneti novu odluku o žalbi tužene.

Sa napred navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 416. stav 2. ZPP odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Slađana Nakić Momirović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić