U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Ljubice Milutinović, predsednika veća, Vesne Subić, Biljane Dragojević, Milomira Nikolića i Slađane Nakić Momirović, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., koju zastupa punomoćnik Vladimir Stošić, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije – Ministarstvo pravde, koju zastupa Državno pravobranilaštvo sa sedištem u Beogradu, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Beogradu Gž br. 5302/17 od 17.08.2017. godine, u sednici veća održanoj dana 07.02.2018. godine, doneo je

P R E S U D U

PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Beogradu Gž br. 5302/17 od 17.08.2017. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tužilje izjavljena protiv presude Višeg suda u Beogradu Gž br. 5302/17 od 17.08.2017. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P br. 25669/2016 od 14.02.2017. godine usvojen je tužbeni zahtev tužilje i obavezana tužena da tužilji, na ime manje isplaćene naknade i nagrade za vršenje dužnosti sudije porotnika za period od 01.05.2004. godine do 31.07.2010. godine isplati pojedinačno navedene mesečne iznose, sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom, sve bliže navedeno u ovom stavu izreke. Stavom drugim izreke obavezana je tužena da tužilji, na ime troškova parničnog postupka, isplati iznos od 88.553,00 dinara.

Presudom Višeg suda u Beogradu Gž br. 5302/17 od 17.08.2017. godine, stavom prvim izreke, preinačena je presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P br. 25669/16 od 14.02.2017. godine u stavu prvom izreke, pa je odbijen tužbeni zahtev tužilje AA iz ..., da se obaveže tužena Republika Srbija – Ministarstvo pravde, da tužilji na ime duga po osnovu razlike između naknade za obavljanje dužnosti sudije porotnika, obračunate u skladu sa članom 6. Odluke o naknadama i nagradama sudijama porotnicima („Sl.glasnik RS“, br. 86/02) i isplaćene naknade za period počev od 01.05.2004. godine do 31.07.2010. godine, isplati Republika Srbija pojedinačne iznose bliže navedene u ovom stavu za svaki mesec sa zakonskom zateznom kamatom počev od dospelosti svakog pojedinačnog iznosa pa do isplate, kao neosnovan. Stavom drugim izreke preinačeno je rešenje o troškovima sadržano u stavu drugom izreke prvostepene presude, pa je obavezana tužilja da tuženoj, na ime naknade troškova parničnog postupka, plati iznos od 6.000,00 dinara, u roku od 8 dana od dana prijema prepisa presude.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilja je izjavila reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložila da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom, primenom člana 404. ZPP, radi ujednačavanja sudske prakse.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, u konkretnom slučaju ispunjeni su uslovi za odlučivanje o reviziji tužilje kao izuzetno dozvoljenoj, u smislu odredbe člana 404. ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 72/11..55/14), radi ujednačavanja sudske prakse u pogledu pravnog osnova potraživanja, a samim tim i u pogledu zastarelosti potraživanja, u sporovima u kojima tužioci ( lica koja su obavljala dužnost sudije porotnika) traže da im Republika Srbija naknadi razliku između isplaćene naknade i nagrade i naknade i nagrade koja im pripada na osnovu člana 6. Odluke o naknadama i nagradama sudijama porotnicima („Službeni glasnik RS“, br. 86/02).

Naime, prema stavu izraženom u presudi Okružnog suda u Požarevcu Gž br. 437/2009 od 27.03.2009. godine, koja je priložena uz tužbu, osnov potraživanja tužioca u istoj činjenično pravnoj situaciji je dug, a zastarelost potraživanja se ceni u smislu člana 371. Zakona o obligacionim odnosima (10 godina).

Prema stavu izraženom u pobijanoj presudi osnov potraživanja je takođe dug, ali kao povremeno potraživanje, u smislu člana 372. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, u kom slučaju je zastarelost potraživanja tri godine od dospelosti svakog pojedinog davanja.

Vrhovni kasacioni sud je u svojim odlukama (npr. Rev 1320/2014 od 18.12.2014. godine) prihvatio stav Višeg suda u Nišu prema kome je osnov potraživanja u istoj činjenično pravnoj situaciji naknada štete zbog nepravilnog rada državnog organa, a rok zastarelosti potraživanja propisan je članom 376. Zakona o obligacionim odnosima. Takvo shvatanje je zauzeo i Apelacioni sud u Beogradu na sednici Građanskog odeljenja održanoj dana 25.04.2016. godine, prema kome je pravni osnov tužiočevog potraživanja naknada štete i tužena je odgovorna za štetu koju je prouzrokovao njen organ, u kom slučaju je rok zastarelosti ovih potraživanja propisan članom 376. Zakona o obligacionim odnosima.

Zbog različitih stavova sudova Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu, u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku, pa je utvrdio da revizija tužilje nije osnovana.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je obavljala porotničku dužnost, kao sudija porotnik u Prvom opštinskom sudu u Beogradu i Prvom osnovnom sudu u Beogradu u periodu počev od januara 2003. do jula 2010. godine. Nalazom i mišljenjem veštaka finansijske struke utvrđeno je da je tužena tužilji, na ime naknade i nagrade isplatila manje iznose za svaki mesec pojedinačno prema broju dana i broju časova obavljanja dužnosti porotnika, nepravilno primenjujući Odluku o naknadama i nagradama sudijama porotnicima („Službeni glasnik RS“, br. 86/2002). Tužilja je podnela tužbu u ovoj pravnoj stvari dana 06.08.2014. godine.

Na osnovu ovako utvrđenog činjeničnog stanja prvostepeni sud je zaključio da je tužbeni zahtev osnovan, a odlučujući o prigovoru zastarelosti potraživanja istaknutom od strane tužene prvostepeni sud je ocenio da je ovaj prigovor neosnovan, jer se u konkretnom slučaju primenjuje odredba člana 371. Zakona o obligacionim odnosima, koja predviđa opšti rok zastarelosti, budući da porotnička naknada i nagrada nisu povremena potraživanja, jer dospevaju odmah, a ne u godišnjim ili drugim razmacima, zbog čega je usvojio tužbeni zahtev. Prema oceni drugostepenog suda, prvostepeni sud je na utvrđeno činjenično stanje pogrešno primenio materijalno pravo primenjujući opšti rok zastarelosti potraživanja iz člana 371. Zakona o obligacionim odnosima, jer se u konkretnom slučaju radi o potraživanju povremenih davanja iz člana 372. Zakona o obligacionim odnosima, koja dospevaju godišnje ili u kraćim razmacima vremena i koja zastarevaju za tri godine od dospelosti svakog pojedinog davanja. S obzirom da su u konkretnom slučaju neisplaćeni iznosi koji se odnose na nagrade i naknade po osnovu vršenja dužnosti sudija porotnika zastareli, drugostepeni sud je preinačio prvostepenu presudu i odbio tužbeni zahtev, kao neosnovan.

Vrhovni kasacioni sud ocenjuje da potraživanje tužilje jeste zastarelo, ali da osnov potraživanja nije dug, niti potraživanje tužilje predstavlja povremeno potraživanje iz člana 372. Zakona o obligacionim odnosima.

U povremena novčana davanja spadaju davanja čija je visina unapred poznata (stanarine, zakupnine i druga) na koja zatezna kamata teče od dana kada je sudu podnet zahtev za njihovu isplatu, a ne i naknade čiji se iznos unapred ne zna, a na koje zatezna kamata teče od padanja dužnika u docnje. Visina naknada i nagrada za rad sudija porotnika nije unapred poznata, već se obračunava u zavisnosti od vremena u kome je sudija porotnik bio angažovan (prisustvo na suđenjima i učestvovanje u donošenju odluka). Pri tome, činjenica da je neko lice izabrano za sudiju porotnika ne znači da će u svakom slučaju biti i angažovano od strane suda za obavljanje porotničke dužnosti, a ako bude angažovano, ne znači da će dužnost sudije porotnika obavljati u tačno određenim vremenskim intervalima (svakog meseca ili u dužim vremenskim intervalima). Zbog toga se potraživanja nagrade i naknade za rad sudija porotnika ne mogu svrstati u povremena potraživanja.

Postupanje organa za čiji rad odgovara država i pravilnost njihovog rada ocenjuje se, po odredbi člana 172. Zakona o obligacionim odnosima, prema propisanim pravilima postupka za rad organa i okolnostima konkretnog slučaja. Nezakonitim radom službenog lica ili organa smatra se postupanje suprotno zakonu, drugom propisu ili opštem aktu, kao i propuštanje da se zakon, drugi propis ili opšti akt primeni. Nepravilan rad službenog lica ili organa je činjenje ili nečinjenje protivno uobičajenom ili propisanom načinu obavljanja delatnosti koje šteti pravu ili interesima nekog lica.

Prema oceni Vrhovnog kasacionog suda pravni osnov potraživanja u konkretnom slučaju je naknada štete i Republika Srbija je odgovorna za štetu koju je prouzrokovao njen organ nezakonitim i nepravilnim radom (nepravilnim obračunom visine nagrade i naknade za obavljanje rada sudije porotnika), u kom slučaju je rok zastarelosti ovih potraživanja propisan članom 376. Zakona o obligacionim odnosima. Pošto potraživanje naknade prouzrokovane štete zastareva za tri godine od kada je oštećenik doznao za štetu i za lice koje je štetu učinilo, a u svakom slučaju za pet godina od kada je šteta nastala, u konkretnom slučaju potraživanje tužilje jeste zastarelo. Naime, tužba je podneta 06.08.2014. godine, a tužilja potražuje neisplaćene naknade i nagrade za rad sudije porotnika za period od 01.05.2004. godine do 31.07.2010. godine. S obzirom da je tužilji poslednja nagrada i naknada isplaćena u julu mesecu 2010. godine, kada je tužilja mogla da zna da joj nagrade i naknade nisu pravilno obračunate, odnosno da joj je isplaćen manji iznos od pripadajućeg, do dana podnošenja tužbe istekao je subjektivni rok od tri godine iz člana 376. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, zbog čega je potraživanje tužilje zastarelo u celini.

Iz navedenih razloga, na osnovu člana 414. Zakona o parničnom postupku, odlučeno je kao u stavu drugom izreke presude.

Predsednik veća-sudija

Ljubica Milutinović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić