.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 3015/2019
25.09.2019. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, dr Ilije Zindovića, Božidara Vujičića, Biserke Živanović i Branislava Bosiljkovića, članova veća, u pravnoj stvari tužioca AA iz sela ..., koga zastupa punomoćnik Ružica Filipović, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Visoki savet sudstva – Osnovni sud u Vranju, koju zastupa Državno pravobranilaštvo – Odeljenje u Leskovcu, radi naknade imovinske štete, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Vranju Gž 2666/18 od 25.03.2019. godine, u sednici održanoj 25.09.2019. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Vranju Gž 2666/18 od 25.03.2019. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužene izjavljena protiv presude Višeg suda u Vranju Gž 2666/18 od 25.03.2019. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Vranju Prr1 129/18 od 18.04.2018. godine, stavom 1. izreke, obavezana je tužena da tužiocu isplati na ime naknade imovinske štete izazvane povredom prava na suđenje u razumnom roku u predmetu Osnovnog suda u Vranju I 257/05 a sad pod I 274/17 i to: na ime razlike zarade i naknade zarade iznos od 6.547,38 dinara, regresa za 2001. godinu iznos od 10.109,71 dinar, a za 2002. godinu iznos od 15.272,65 dinara, sve sa zakonskom zateznom kamatom počev od 20.09.2003. godine do isplate i na ime troškova parničnog postupka iznos od 21.077,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 12.01.2004. godine do isplate i na ime troškova izvršenja iznos od 3.620,00 dinara. Stavom 2. izreke, obavezana je tužena da tužilji isplati troškove postupka u iznosu od 13.500,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti do isplate.
Presudom Višeg suda u Vranju Gž 2666/18 od 25.03.2019. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužene, a presuda Osnovnog suda u Vranju Prr1 129/18 od 18.04.2018. godine je potvrđena, dok je stavom drugim izreke, odbijen zahtev tužene za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu tužena je izjavila reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložila da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom, radi ujednačavanja sudske prakse (član 404. ZPP).
Primenom člana 404. stav 1. ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11, 49/13-US, 74/13-US i 55/14), posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se revizijom ne bi mogla pobijati, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.
Pravnosnažnom presudom odlučeno je o zahtevu tužioca za naknadu materijalne štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku. Odluku o tužbenom zahtevu sudovi su doneli uz izražen pravni stav koji ne odstupa od primene prava u odlukama Vrhovnog kasacionog suda u predmetima sa zahtevom kao u ovoj pravnoj stvari, pri čemu treba imati u vidu da je odluka Vrhovnog kasacionog suda Rž-g 1071/15 od 16.09.2015. godine, koja je priložena uz reviziju, doneta u postupku za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, primenom člana 8a i 8b Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“ br. 116/08... 101/13), a u konkretnom slučaju se radi o postupku za naknadu materijalne štete zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, u kom se primenjuju pravila iz Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku i, na osnovu člana 31. stav 2. tog zakona, pravila Zakona o obligacionim odnosima, zbog čega se ne može govoriti o neujednačenoj sudskoj praksi.
Imajući ovo u vidu, Vrhovni kasacioni sud nalazi da u ovom predmetu nije potrebno odlučivati o reviziji radi novog tumačenja prava, razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni radi ujednačavanja sudske prakse, pa nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. stav 1. ZPP, na osnovu čega je odlučeno kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Naime, odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinsko pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba radi naknade štete u ovoj pravnoj stvari podneta je 05.02.2018. godine, a vrednost predmeta spora označena u tužbi je 10.000,00 dinara, što prema srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, predstavlja dinarsku protivvrednost ispod 40.000 evra.
Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinskopravnom sporu, koji se odnosi na novčano potraživanje, u kome pobijana vrednost ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra, to je revizija tužene nedozvoljena, primenom člana 403. stav 3. ZPP.
U skladu sa iznetim, a na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća sudija
Vesna Popović,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
