.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 30181/2023
07.02.2024. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Gordane Komnenić, predsednika veća, dr Ilije Zindovića, Marije Terzić, Vesne Mastilović i Mirjane Andrijašević, članova veća, u vanparničnom predmetu predlagača AA iz ..., čiji je punomoćnik Vladica Jović, advokat iz ..., protiv protivnika predlagača Javnog preduzeća „Putevi Srbije“ Beograd, koga zastupa Branislav Popovac, advokat iz ..., radi određivanja naknade za eksproprisanu nepokretnost, odlučujući o reviziji protivnika predlagača izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Šapcu Gž 1283/23 od 08.06.2023. godine, u sednici održanoj 07.02.2024. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji protivnika predlagača izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Šapcu Gž 1283/23 od 08.06.2023. godine.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija protivnika predlagača izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Šapcu Gž 1283/23 od 08.06.2023. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Rešenjem Osnovnog suda u Loznici R1 80/21 od 23.01.2023. godine, stavom prvim izreke, rešenjem određena je novčana naknada za eksproprisanu nepokretnost kp. br. .., zemljište u građevinskom području u površini od 1418m² iz lista nepokretnosti broj .. KO ... u iznosu od 539.983,00 dinara i za biljne kulture na eksproprisanoj nepokretnosti na istoj parceli u istoj površini u iznosu od 42.427,00 dinara, a što ukupno čini 582.410,00 dinara. Stavom drugim izreke, obavezan je protivnik predlagača da predlagaču na ime naknade za eksproprisanu nepokretnost i naknade za vrednost biljnih kultura na eksproprisanoj nepokretnosti plati ukupan iznos od 582.410,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom na ovaj iznos od 23.01.2023. godine do konačne isplate. Stavom trećim izreke, obavezan je protivnik predlagača da predlagaču na ime troškova vanparničnog postupka plati iznos od 33.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom na ovaj iznos počev od izvršnosti rešenja do isplate, dok je zahtev predlagača za naknadu ovih troškova preko dosuđenog do traženog iznosa od 60.000,00 dinara sa istom kamatom, odbijen.
Rešenjem Višeg suda u Šapcu Gž 1283/23 od 08.06.2023. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba protivnika predlagača i rešenje Osnovnog suda u Loznici R1 80/21 od 23.01.2023. godine u stavu prvom i drugom izreke u delu kojim je utvrđena naknada za eksproprisane nepokretnosti u iznosu od 539.983,00 dinara i obavezan protivnik predlagača da predlagaču po tom osnovu isplati navedeni iznos sa zakonskom zateznom kamatom na taj iznos od 23.01.2023. godine do konačne isplate, potvrđeno. Stavom drugim izreke, odbačen je zahtev protivnika predlagača za naknadu troškova žalbenog postupka.
Protiv rešenja drugostepenog suda kojim je postupak pravnosnažno okončan, protivnik predlagača je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava, sa pozivom na odredbu člana 404. ZPP.
Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 10/23), u vezi odredbe člana 92. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, broj 10/23), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg intersa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenja prava (posebna revizija). Na osnovu odredbe člana 420. stav 6. istog Zakona, u postupku povodom revizije protiv rešenja shodno se primenjuju odredbe ovog Zakona o reviziji protiv presude.
Po oceni Vrhovnog suda, u konkretnom slučaju nije potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno ujednačavanje sudske prakse kao ni novo tumačenje prava, pa nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji protivnika predlagača propisani odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku.
Predmet tražene pravne zaštite je naknada predlagaču za eksproprisanu nepokretnost kojoj je planskim dokumentom izvršena promena namene iz poljoprivrednog u građevinsko zemljište pre donošenja rešenja o eksproprijaciji, a ta promena nije evidentirana u katastru nepokretnosti. Pobijana odluka nižestepenih sudova zasnovana je na primeni odredbe člana 88. Zakona o planiranju i izgradnji („Službeni glasnik RS“, br. 72/09... 83/18), tako što je naknada predlagaču određena na osnovu tržišne vrednosti predmetne nepokretnosti kao građevinskog zemljišta i ne odstupa od pravnog shvatanja o određivanju visine naknade za građevinsko zemljište izraženog u odlukama Vrhovnog suda i Ustavnog suda, po kojima, poreska uprava vrši samo procenu tržišne vrednosti nepokretnosti, što predstavlja najniži iznos naknade za eksproprisanu nepokretnost, a ne određuje njenu tržišnu cenu. Pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, u smislu navoda iz revizije predlagača, nije razlog za izjavljivanje posebne revizije u smislu odredbe člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku.
Iz tih razloga, Vrhovni sud je odluku kao u stavu prvom izreke doneo primenom odredbe člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku.
Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost revizije u smislu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. u vezi člana 420. stav 6. Zakona parničnom postupku i člana 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku (''Službeni glasnik SRS'', br. 25/82, 48/88, (''Službeni glasnik RS'', br. 46/95 ... 14/22) i utvrdio da revizije nije dozvoljena.
Na osnovu odredbe člana 27. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku, u postupku u kom se odlučuje o imovinsko-pravnim stvarima, revizija je dozvoljena pod uslovima pod kojima se po Zakonu o parničnom postupku može izjaviti revizija u imovinsko-pravnim sporovima, ako ovim Zakonom ili drugom zakonom nije drukčije određeno.
Odredbom člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Postupak u ovom predmetu započet je predlogom za određivanje naknade za eksproprisanu nepokretnost podnetim 16.09.2021. godine a vrednost potraživanja iznosi 39.983,00 dinara.
Imajući u vidu da je ovo vanparnični postupak u kome se odlučuje o imovinskopravnim stvarima u kom vrednost predmeta postupka pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja predloga, sledi da revizija nije dozvoljena na osnovu odredbe člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku, u vezi odredbe člana 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku.
Na osnovu odredbe člana 413., u vezi člana 420. stav 6. Zakona o parničnom postupku i člana 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća - sudija
Gordana Komnenić,s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
