.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 3018/2022
09.11.2022. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dobrile Strajina, predsednika veća, Gordane Komnenić, Dragane Mirosavljević, Spomenke Zarić i Zorana Hadžića, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Dušan Mrdaković, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, sa sedištem u Beogradu i Grada Beograda, koga zastupa Gradsko pravobranilaštvo Grada Beograda, radi sticanja bez osnova, odlučujući o reviziji tužilje, izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Beogradu Gž 12070/19 od 29.09.2021. godine, u sednici održanoj 09.11.2022. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Beogradu Gž 12070/19 od 29.09.2021. godine.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužilje, izjavljena protiv presude Višeg suda u Beogradu Gž 12070/19 od 29.09.2021. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P 4287/18 od 04.06.2019. godine, stavom prvim izreke, odbijen je, kao neosnovan, tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da se obaveže tužena Republika Srbija da joj isplati 1.500,00 dinara i tuženi Grad Beograd 3.500,00 dinara sve sa zakonskom zateznom kamatom od 31.07.2017. godine do isplate. Stavom drugim izreke, obavezana je tužilja da tuženom Gradu Beogradu na ime troškova postupka isplati 33.000,00 dinara. Stavom trećim izreke, odbijen je, kao neosnovan zahtev tužene Republike Srbije za naknadu troškova postupka.
Viši sud u Beogradu je presudom Gž 12070/19 od 29.09.2021. godine, odbio, kao neosnovanu žalbu tužilje i potvrdio prvostepenu presudu u stavu prvom i drugom izreke, a odbijen je zahtev tužilje za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažne drugostepene presude, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava i iz razloga propisanih članom 404. Zakona o parničnom postupku.
Članom 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku – ZPP ("Službeni glasnik RS", br. 72/2011... 18/2020), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa, ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). Stavom 2. istog člana, propisano je da o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana, odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.
Pravnosnažnom presudom odlučeno je o tužbenom zahtevu radi vraćanja stečenog bez osnova u ukupnom iznosu od 5.000,00 dinara (u odnosu na tuženu Republiku Srbiju 1.500,00 dinara, a u odnosu na tuženi Grad Beograd u iznosu od 3.500,00 dinara). Navedeni iznos, koji je plaćen na ime takse u postupku ozakonjenja objekta, tužilja potražuje tvrdeći da je sud propustio da odluči o njenom zahtevu za oslobađanje od plaćanja takse kao samohranom roditelju.
Vrhovni kasacioni sud je ocenio da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni zakonski uslovi za odlučivanje o reviziji tužilje kao izuzetno dozvoljenoj, u smislu člana 404. stav 1. ZPP, jer nema razloga koji ukazuju na potrebu ujednačavanja sudske prakse i novog tumačenja prava kao ni potrebu razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa ili pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana. Imajući u vidu shvatanje revidenta o merodavnom materijalnom pravu u konkretnom slučaju i sadržinu odredbe člana 404. stav 1. ZPP, proizlazi da svaka pogrešna primena materijalnog prava na konkretno utvrđeno činjenično stanje ne dovodi do primene ovog instituta, i samo ona koja je od opšteg značaja za ostvarivanje i zaštitu ljudskih prava i obezbeđenja standarda pravičnog suđenja. Pored navedenog, tužilja nije dokazala da postoji različita sudska praksa u identičnoj činjeničnoj i pravnoj situaciji, odnosno da se u konkretnom radi o odluci koja odstupa od sudske prakse.
Zato je Vrhovni kasacioni sud odlučio kao u stavu prvom izreke ovog rešenja, saglasno članu 404. stav 2. ZPP.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da revizija nije dozvoljena.
Tužba radi vraćanja stečenog bez osnova podneta je 19.03.2018. godine, a vrednost predmeta spora je 5.000,00 dinara.
Imajući u vidu vrednost predmeta spora, radi se o sporu male vrednosti, obzirom da se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koji ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, u smislu člana 468.stav 1. ZPP, a odredbom člana 479.stav 6.istog zakona, propisano je da protiv odluke drugostepenog suda, u postupku o sporovima male vrednosti, nije dozvoljena revizija.
Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća - sudija
Dobrila Strajina,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
