Ispitujući pobijanu drugostepenu presudu u granicama revizijskih navoda, u smislu odredbe člana 408. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da je revizija tuženog neosnovana.

U postupku donošenja drugostepene presude nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti. Revizija ne može da se izjavi zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ZPP, osim ukoliko je ta povreda učinjena u postupku pred drugostepenim sudom, u smislu odredbe člana 407. stav 1. tačka 3. ZPP, na šta se revizijom tuženog ne ukazuje.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je autor fotografije „... tvrđava- utvrđenje“, koja je objavljena 2007. godine u okviru Monografije „... tvrđava“, u kojoj je navedeno da je tužilac njen autor. Navedena Monografija zavedena je kod Narodne biblioteke Srbije, sa podacima o autoru i izdavaču. Tuženi je na svom sajtu www.turistickiklub.com javno saopštio ovu fotografiju bez označenja imena ili pseudonima tužioca kao autora, kao i bez saglasnosti tužioca. Tužilac je saznao da se njegova fotografija nalazi na sajtu tuženog u februaru 2020. godine, kada je sačinio screenshot internet stranice i video snimak otvaranja sajta tuženog na kom se nalazi fotografija. Tužilac se 05.12.2020. godine obratio tuženom putem e-mail-a radi pokušaja mirnog rešenja spora. Nakon ovog obraćanja tužioca fotografija je uklonjena sa sajta tuženog. Tužilac je profesionalni fotograf po zanimanju.

Polazeći od tako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su stali na stanovište da je tuženi objavljivanjem fotografije tužioca, bez navođenja njegovog imena ili pseudonima i bez njegove saglasnosti, povredio autorsko pravo tužioca. Polazeći od toga da tuženi u toku postupka nije dokazao da je tužilac preneo svoja autorska prava na drugo lice i pri utvrđenoj činjenici da je tuženi javno saopštio fotografiju tužioca na svom sajtu, nižestepeni sudovi su utvrdili da je tuženi na opisani način povredio autorsko pravo tužioca u smislu odredbi člana 15, 16. stav 1. i 30. Zakona o autorskim i srodnim pravima, u vezi odredbe člana 205. stav 1. tačka 1. i 5. istog zakona.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da su odluke nižestepenih sudova donete pravilnom primenom materijalnog prava na utvrđeno činjenično stanje.

U skladu sa odredbom člana 15. Zakona o autorskim i srodnim pravima, autor ima isključivo pravo da njegovo ime, pseudonim ili znak budu naznačeni na svakom primerku dela, odnosno navedeni prilikom svakog javnog saopštavanja dela izuzev ako je to, s obzirom na konkretni oblik saopštavanja dela, tehnički nemoguće ili necelishodno. Nosilac autorskog prava može, shodno odredbi člana 205. stav 1. tačka 1. Zakona, tužbom da zahteva utvrđenje povrede prava. U toku postupka je utvrđeno da je tužilac autor autorskog dela – fotografije „... tvrđava – utvrđenje“. Takođe je utvrđeno, uvidom u priloženi screenshot koji je sačinio tužilac i uvidom u CD sa video zapisom otvaranja sajta tuženog, da je tuženi saopštio fotografiju tužioca na svom sajtu www.turistickiklub.com, bez označenja imena ili pseudonima tužioca kao autora. Tako utvrđene činjenice upućuju na zaključak o pravilnoj primeni materijalnog prava u ovoj pravnoj stvari. Objavljivanjem fotografije tužioca, koja predstavlja njegovo autorsko delo, na sajtu koji je namenjen neograničenom krugu korisnika, tuženi je povredio autorsko pravo tužioca, izričito predviđeno odredbom člana 15. Zakona o autorskom i srodnim pravima, u vezi odredbe člana 30. istog zakona.

Revizijom tuženog osporava se pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja. Revident ukazuje da u toku postupka nije utvrđeno da navedena fotografija predstavlja autorsko delo, niti da je tužilac njen autor, a nije utvrđeno ni da je predmetna fotografija bila objavljena na sajtu tuženog. U toku postupka je ocenom izvedenih dokaza i primenom pravila o teretu dokazivanja utvrđeno da je predmetna fotografija autorsko delo, koje je kao takvo objavljeno u Monografiji „... tvrđava“ i publikovano u Narodnoj biblioteci. Utvrđeno je da je tužilac autor te fotografije, na kojoj je navedeno njegovo ime i prezime, a njegovo ime kao autora fotografije navedeno je i u podacima koji se odnose na navedenu publikaciju. Nasuprot revizijskim navodima tuženog, u konkretnom slučaju nema mesta primeni odredaba 43. i 48. Zakona o autorskim i srodnim pravima. Bez obzira što sajt tuženog nije komercijalnog karaktera i ima za cilj obaveštavanje domaće javnosti o istorijskim znamenitostima Srbije, nema uslova za primenu odredbe člana 43. Zakona o autorskim i srodnim pravima. Tuženi nije saopštio fotografiju tužioca radi izveštavanja o određenom tekućem događaju, pa nema mesta primeni izuzetka propisanog navedenom zakonskom odredbom shodno kom je dozvoljeno javno saopštavanje autorskih dela u obimu koji odgovara svrsi i načinu izveštavanja o tekućem događaju, bez dozvole autora i bez plaćanja autorske naknade. Neosnovan je revizijski navod tuženog da u konkretnom slučaju nije ispunjen „uslov javnosti saopštavanja“, te da se povreda autorskog prava u ovom sporu podvodi pod tzv. „embedovanje“. Embedovanje podrazumeva umetanje audio ili vizuelnog sadržaja u okviru tekstualnog sadržaja putem internet linka ka autorskom delu koje je objavljeno od strane autora na različitim internet platformama. U tom slučaju, treća lica bivaju automatski upućena na odgovarajuće platforme na koje je sam autor postavio svoje delo pa stoga nije ispunjen uslov „nove javnosti“ da bi to autorsko delo uživalo zaštitu zbog javnog saopštavanja. To nije konkretan slučaj. Sajtovi na koje tuženi upućuje u reviziji nisu sajtovi na kojima je sam tužilac objavio predmetnu fotografiju. Tako nešto u toku postupka nije utvrđeno. Naprotiv, tužilac se u toku postupka izjasnio da vodi još sudskih sporova zbog povrede njegovog autorskog prava povodom navedene fotografije. Okolnost da se navedena fotografija tužioca nalazi i na drugim sajtovima, te da ni na tim sajtovima nije navedeno ime tužioca kao autora, ne amnestira tuženog od njegove odgovornosti za povredu autorskog prava. U toku postupka je utvrđeno da je predmetna fotografija tužioca objavljena u okviru Monografije „... tvrđava“, koja je zavedena u Narodnoj biblioteci Srbije, kao i da su u toj publikaciji navedeni podaci o autoru fotografija koje se nalaze u objavljenoj monografiji. Stoga je Vrhovni kasacioni sud ocenio iznete revizijske navode tuženog neosnovanim. Cenjeni su i ostali navodi revizije i utvrđeno je da su neosnovani i da nisu od uticaja na pravilnost drugostepene presude.

Na temelju iznetih razloga odlučeno je kao u izreci, primenom odredbe člana 414. stav 1. ZPP.

Predsednik veća - sudija

dr Dragiša B. Slijepčević,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić