Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 9609/19 od 09.01.2020. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužene i potvrđena prvostepena presuda u stavovima prvom i sedmom izreke. Stavom drugim izreke, preinačena je prvostepena presuda u stavu trećem izreke, tako što je obavezana tužena da tužiocima na ime naknade nematerijalne štete zbog pretrpljenog straha isplati iznose od po 80.000,00 dinara svakome sa zakonskom zateznom kamatom na navedene novčane iznose počev od 27.05.2019. godine do konačne isplate, dok je za preostali iznos tužbeni zahtev tužilaca preko dosuđenog odbijen kao neosnovan. Stavom trećim izreke, preinačena je prvostepena presuda u stavu petom izreke, tako što je obavezana tužena da tužilji GG na ime naknade nematerijalne štete za duševne bolove zbog umanjenja opšte životne aktivnosti isplati 240.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 27.05.2019. godine do konačne isplate, a tužilji DD na ime naknade nematerijalne štete za duševne bolove zbog umanjenja opšte životne aktivnosti 300.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 27.05.2019. godine do konačne isplate, dok je za preostali iznos tužbeni zahtev tužilja do dosuđenog odbijen kao neosnovan.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je izjavila reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Tužioci su podneli odgovor na reviziju.

Ispitujući pravilnost pobijane presude u smislu člana 408. ZPP (''Službeni glasnik RS'' br. 72/11... 55/14) koji se u ovom postupku primenjuje na osnovu člana 506. stav 2. istog zakona, Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija tužene osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužioci su vlasnici nekretnina u selu ... kod Peći bliže opisanih u nižestepenim presudama, na kojim parcelama su se nalazile tri porodične kuće sa štalom koja je bila potpuno opremljena i u kojoj se nalazila stoka, te pomoćni objekat u kome su bile smeštene pokretne stvari i vozila neophodna za obradu zemljišta i domaćinstva. Tužioci su u zajedničkom domaćinstvu na opisanim nepokretnostima živeli sve do 25.05.1998. godine kada su zbog učestalih oružanih napada pripadnika OVK napustili svoje tri kuće i pomoćne objekte, a krajem jula 1998. godine tužilac BB je obišao navedeno imanje kojom prilikom je utvrdio da su nepoznati učinioci, pripadnici OVK u navedenom periodu pokrali svu pokretnu imovinu, a kuće i pomoćne objekte spalili i uništili. Tužioci su u vlasništvu imali i preduzeće „ĐĐ“ koje je sve do napuštanja Peći uspešno poslovalo. Iz nalaza i mišljenja sudskog veštaka neuropsihijatra utvrđeno je da su tužioci trpeli strah u intenzitetu i dužini bliže opisanoj u nižestepenim presudama. Dejstvo primarnog i sekundarnog straha kod tužilja GG i DD dovele su do umanjenja opšte životne aktivnosti i to kod tužilje GG 12% trajno, a kod tužilje DD 15% trajno. Vrednost uništenih i porušenih nekretnina kao i pokretnih stvari tužilaca utvrđena je nalazom i mišljenjem veštaka građevinske struke i ekonomsko- finansijske struke.

Zaključujući da je do štetnog događaja došlo usled terorističkih akata pripadnika albanske nacionalne manjine što predstavlja krivično delo terorizma iz člana 125. Krivičnog zakona, nižestepeni sudovi su primenili rok zastarelosti iz člana 377. ZOO, usvojili tužbeni zahtev i dosudili naknadu materijalne i nematerijalne štete u skladu sa nalazima i mišljenjima veštaka.

Osnovano se u reviziji tužene ističe da su u konkretnom slučaju nižestepeni sudovi pogrešno primenili materijalno pravo zaključujući da potraživanje tužilaca za naknadu štete nije zastarelo.

U slučaju kada je šteta proizrokovana krivičnim delom (član 377. ZOO), ako je za krivično gonjenje predviđen duži rok zastarelosti od rokova propisanih članom 376. ZOO, zahtev za naknadu štete prema svakom odgovornom licu, a ne samo štetniku, zastareva kada istekne vreme određeno za zastarelost krivičnog gonjenja samo ako je pravnosnažnom presudom utvrđeno postojanje krivičnog dela i okrivljeni oglašen krivim za krivično delo. Prekid zastarevanja krivičnog gonjenja povlači za sobom i prekid zastarevanja zahteva za naknadu štete. Isti rok zastarelosti krivičnog gonjenja primenjuje se ako je krivični postupak obustavljen, odnosno ako se nije mogao pokrenuti zato što je okrivljeni umro ili je duševno oboleo, odnosno ako postoje druge okolnosti koje isključuju krivično gonjenje i odgovornost okrivljenog, kao što su amnestija i pomilovanje. U svim ostalim slučajevima primenjuje se opšti rok zastarelosti potraživanja iz člana 376. ZOO (stav Ustavnog suda Republike Srbije od 07.07.2011. godine).

U konkretnom slučaju nema uslova za primenu roka zastarelosti iz člana 377. ZOO, zbog čega se primenjuju rokovi iz člana 376. ZOO.

Prema članu 376. ZOO potraživanje naknade prouzrokovane štete zastareva za tri godine od kada je oštećenik doznao za štetu i za lice koje je štetu učinilo (stav 1). U svakom slučaju ovo potraživanje zastareva za pet godina od kada je šteta nastala (stav 2). Po članu 383. istog Zakona zastarevanje ne teče za vreme za koje poveriocu nije bilo moguće zbog nesavladivih prepreka da sudskim putem zahteva ispunjenje obaveze. Članom 384. ZOO propisano je da ako zastarevanje nije moglo početi da teče zbog nekog zakonskog uzroka, ono počinje teći kad taj uzrok prestane (stav 1). Ako je zastarevanje počelo teći pre nego što je nastao uzrok koji je zaustavio njegov dalji tok, ono nastavlja da teče kad prestane taj uzrok, a vreme koje je isteklo pre zaustavljanja računa se u zakonom određeni rok za zastarelost (stav 2).

Prema članu 2. Uredbe o primenjivanju Zakona o obligacionim odnosima („Službeni list SRJ“ br. 22/99, 23/99 i 35/99) za vreme ratnog stanja prekidaju se sudski i drugi postupci za naknadu štete protiv Savezne Republike Jugoslavije – Saveznog ministarstva za odbranu, Vojske Jugoslavije i Saveznog ministarstva za unutrašnje poslove, kao i protiv republika članica – organa republika članica nadležnih za unutrašnje poslove, pokrenuti na osnovu Zakona o obligacionim odnosima (stav 1); za vreme ratnog stanja ne mogu se pokretati postupci za naknadu štete protiv subjekta iz stava 1. ovog člana, i za to vreme ne teče rok zastarelosti tih potraživanja (stav 2).

U konkretnom slučaju, tužioci su imali saznanje o nastaloj šteti (i materijalnoj i nematerijalnoj) krajem jula 1998. godine, ali su zbog nesavladivih prepreka koje su se u tom periodu ogledale u opšte poznatoj situaciji na Kosovu i Metohiji, a kasnije, zbog proglašenja ratnog stanja 24.03.1999. godine, bili onemogućeni da svoje pravo ostvare sudskim putem pa zastarevanje nije moglo početi da teče. Po oceni revizijskog suda zastarevanje je počelo da teče 26. juna 1999. godine kada je doneta Odluka o prestanku ratnog stanja („Službeni list SRJ“ broj 44/99). Imajući u vidu da je tužba podneta 21.12.2004. godine, da zbog uticaja uzroka zastoja zastarevanja rok zastarelosti teče od 26. juna 1999. godine, to je potraživanje tužilaca zastarelo jer su tužbu podneli po proteku roka iz člana 376. ZOO. Zbog toga su nižestepene presude u tom delu preinačene i odbijen tužbeni zahtev.

Tužena je uspela u postupku po reviziji pa joj na osnovu članova 153. stav 1, 154, 162, 163. stav 2. i 165. stav 2. ZPP pripadaju troškovi celog postupka prema ostvarenom uspehu u sporu. Visina je odmerena na ime sastava tri obrazložena podneska i zastupanja na osam održanih i dva neodržana ročišta u iznosu od 230.000,00 dinara ukupno, koliko je zastupnik tužene opredelio zahtev za naknadu ovih troškova (što je manje od pripadajućeg iznosa prema važećoj Advokatskoj tarifi u vreme presuđenja).

Na osnovu člana 416. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Zvezdana Lutovac,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić