.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 3027/2022
24.01.2024. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jelice Bojanić Kerkez, predsednika veća, Vesne Stanković, Radoslave Mađarov, Marine Milanović i Branke Dražić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Miroslav Dajč, advokat iz ..., protiv tuženih „Alo media system“ DOO Beograd, BB iz ... i VV iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Igor Isailović, advokat iz ..., radi utvrđenja povrede prava i naknade štete, odlučujući o reviziji tuženih izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž3 381/21 od 25.11.2011. godine, u sednici održanoj 24.01.2024. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tuženih izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž3 381/21 od 25.11.2011. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, reviziji tuženih izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž3 381/21 od 25.11.2011. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž3 381/21 od 25.11.2011. godine odbijena je kao neosnovana žalba tuženih i presuda Višeg suda u Beogradu P3 136/18 od 08.06.2021. godine potvrđena u stavu drugom izreke kojim se utvrđuje da je tuženi BB, odgovorni urednik dnevnih novina „Alo“ u vreme objavljivanja teksta povredio pravo na dostojanstvo ličnosti objavljivanjem neistinitih informacija o tužiocu AA u dnevnim novinama „Alo!“ broj ... od ...2018. godine u tekstu po naslovom „...“; stavu sedmom izreke kojim je obavezan tuženi BB odgovorni urednik dnevnih novina „Alo!“ da uvod i izreku presude objavi bez ikakvog komentara i bez odlaganja, a najkasnije u drugom narednom broju dnevnih novina „Alo!“ od dana pravnosnažnosti, poštujući pravila propisana Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti i delu stava četvrtog kojim su tuženici „Alo media system“ DOO i BB obavezani da tužiocu AA na ime naknade nematerijalne štete za duševni bol zbog povrede časti i ugleda usled objavljivanja neistinitih informacija u dnevnim novinama „Alo“ od ...2018. godine solidarno plate 50.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 08.06.2021. godine kao dana donošenja prvostepene presude do isplate, dok je u preostalom delu stava četvrtog izreke navedena presuda preinačena i odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev kojim je traženo da se tuženici obavežu da tužiocu za istu štetu plate još 50.000,00 dinara sa pripadajućom kamatom, preinačena je i odluka o troškovima postupka iz stava devetog izreke, tako da su tuženici „Alo media system“ DOO i BB obavezani da tužiocu AA na ime troškova prvostepenog postupka umesto iznosa dosuđenog prvostepenom presudom (83.200,00 dinara) solidarno plate 69.300,00 dinara sa zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate. Odbijen je zahtev tuženih za dosuđenje troškova drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi su blagovremeno izjavili reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava i predložili da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku, radi ujednačavanja sudske prakse.
Odlučujući o izuzetnoj dozvoljenosti revizije, na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku-ZPP („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 72... 10/2023), Vrhovni sud je ocenio da revizija tuženih nije izuzetno dozvoljena.
Članom 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).
Iz navedenog proizilazi da su zakonom izričito propisani dodatni, posebni uslovi pod kojima revizijski sud može izuzetno dozvoliti reviziju i odlučiti o ovom pravnom leku i onda kada revizija nije dozvoljena na osnovu člana 403. ZPP. Isticanje pogrešne primene materijalnog prava predstavlja zakonski razlog za izjavljivanje posebne revizije, isključivo ukoliko zbog pogrešne primene materijalnog prava u drugostepenoj odluci postoji potreba da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava.
Po oceni Vrhovnog suda u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi da se dozvoli odlučivanje o reviziji primenom člana 404. stav 1. ZPP.
Pobijanom presudom drugostepeni sud je odlučujući o žalbi tuženih preinačio prvostepenu presudu tako što je naknadu nematerijalne štete tužiocu snizio sa 100.000,00 dinara na 50.000,00 dinara i snizio naknadu troškova postupka. Pitanje spajanja postupaka u situaciji kada se tužbeni zahtevi u više parnica između istih stranaka odnose na različite informacije, a ne radi se o istovremenom objavljivanju u istom broju dnevnih novina, potpada u domen primene procesnog prava i ne predstavlja razlog za izjavljivanje posebne revizije. Institut izuzetne dozvoljenosti revizije predviđen je isključivo za pitanja iz domena primene materijalnog prava i to pod uslovima koji su zakonom izričito propisani. U reviziji se određeno ne ukazuje na ispunjenje tih uslova u ovoj pravnoj stvari.
Navodi revizije koje se odnose na utvrđeno činjenično stanje, ne mogu se uzeti u razmatranje kod ispitivanja uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije, jer to nisu razlozi ni za redovnu reviziju, prema članu 407. stav 2. ZPP, a ni za posebnu reviziju čija je dozvoljenost uslovljena ispunjenjem uslova propisanih u članu 401. stav 2. ZPP.
Imajući u vidu sadržinu tražene pravne zaštite i razloge na kojima je zasnovana pravnosnažna presuda u primeni materijalnog prava, Vrhovni sud je ocenio da u konkretnom slučaju ne postoji potreba da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno ujednčavanje sudske prakse, kao ni novo tumačenje prava, pa nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tuženog primenom odredbe člana 404. stav 1. ZPP.
Iz iznetih razloga, odlučeno je kao u stavu prvom izreke, na osnovu člana 404. stav 2. ZPP.
Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, u vezi člana 126. stav 1. Zakona o javnom informisanju i medijima („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 83/2014, 58/2015, 12/2016), Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Prema članu 126. stav 1. Zakona o javnom informisanju i medijima, revizija je dozvoljena protiv drugostepene presude ako je tužbeni zahtev odbijen, a izjavljuje se u roku od 15 dana od dana dostavljanja drugostepene presude. Stavom 2. navedenog člana, propisano je da je u parnici po tužbi za naknadu štete i po tužbi za ostvarivanje prava na deo dobiti, reviziju iz stava 1. ovog člana mogu izjaviti i tužilac i tuženi. Stavom 3. tog člana, propisano je da se protiv presude drugostepenog suda u parnici po tužbi za objavljivanje odgovora ne može izjaviti revizija.
Prema članu 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku, revizija nije dozvoljena u imovinsko-pravnim sporovima, ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.
Pravnosnažnom presudom protiv koje je revizija izjavljena, tužbeni zahtev tužioca za naknadu štete je delimično usvojen, zbog čega je Vrhovni sud našao da revizija tuženih nije dozvoljena, primenom člana 403. stav 3. ZPP u vezi člana 126. stav 2. citirane odredbe posebnog zakona, jer vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi revizijski cenzus propisan navedenom odredbom.
Iz navedenih razloga, na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom izreke ovog rešenja.
Predsednik veća - sudija
Jelica Bojanić Kerkez, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
