Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju iz čije sadržine proizlazi da istu pobija zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava, pozivajući se na odredbu člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/2011...10/23, u daljem tekstu: ZPP).

Prema odredbi člana 404. stav 1. ZPP revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). Stavom 2. istog člana, propisano je da ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni sud ceni u veću od pet sudija.

Ceneći razloge tuženog za odlučivanje o reviziji kao posebnoj, Vrhovni sud je našao da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni navedeni uslovi iz citirane zakonske odredbe da se dozvoli odlučivanje o reviziji kao posebnoj.

U ovoj pravnoj stvari pravnosnažnom presudom odlučeno je o tužbenom zahtevu tužioca radi duga, u činjenično-pravnoj situaciji da su parnične stranke zaključile ugovor o zakupu stana, da je tuženi od decembra 2019. godine prestao da plaća zakupninu i iselio se iz stana 01.07.2020. godine, kao i da su ostali neplaćeni računi za utrošenu električnu energiju, komunalne usluge i održavanje stambene zgrade, zbog čega su nižestepeni sudovi delimično usvojili tužbeni zahtev, pozivom na odredbe člana 567, 569, 583. i 597. Zakona o obligacionim odnosima. Imajući u vidu razloge na kojima su zasnovane nižestepene presude, kao i navode iznete u reviziji kojom se ne konkretizuje pravno pitanje za razmatranje primenom instituta izuzetne dozvoljenosti revizije, čija je primena rezervisana isključivo za pitanja iz domena primene materijalnog prava, po oceni Vrhovnog suda u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi da se dozvoli odlučivanje o reviziji tuženog primenom člana 404. stav 1. ZPP. Utvrđeno činjenično stanje ne može se osporavati u postupku po reviziji, ni kada je redovna revizija dozvoljena (član 407. stav 2. ZPP). To svakako ne može biti razlog za izjavljivanje posebne revizije, čija je dozvoljenost uslovljena ispunjenjem dodatnih zakonskih uslova koji se odnose isključivo na primenu materijalnog prava. Zbog navedenog, u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava.

Na osnovu člana 404. stav 2. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je ocenio da je revizija tuženog nedozvoljena.

Odredbom člana 468. stava 1. ZPP, propisano je da sporovi male vrednosti, u smislu odredaba ove glave, jesu sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe. Odredbom člana 479. stava 6. ZPP, propisano je da protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.

Tužba radi duga podneta je 30.10.2020. godine, a vrednost predmeta spora je 164.841,00 dinara.

Kako se u konkretnom slučaju radi o sporu male vrednosti u kojem je vrednost predmeta spora ispod navedenog zakonskog limita, revizija tuženog nije dozvoljena, u smislu člana 479. stava 6. ZPP.

Na osnovu člana 413. Zakona o parničnom postupku, odlučeno je kao u drugom stavu izreke.

Predsednik veća - sudija

Jelica Bojanić Kerkez s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković