Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jasminke Stanojević, predsednika veća, Spomenke Zarić, Biserke Živanović, Božidara Vujičića i Branislava Bosiljkovića, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Ružica Filipović, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Visokog saveta sudstva, Osnovnog suda u Vranju, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, Odeljenje u Leskovcu, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužene, izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Vranju Gž 2694/18 od 15.04.2019. godine, na sednici održanoj 27.09.2019. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužene, izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Vranju Gž 2694/18 od 15.04.2019. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužene izjavljena protiv presude Višeg suda u Vranju Gž 2694/18 od 15.04.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Vranju Prr1 302/17 od 26.04.2018. godine, stavom prvim izreke, obavezana je tužena da tužilji isplati na ime novčanog obeštećenja za imovinsku štetu izazvanu povredom prava na suđenje u razumnom roku u predmetu Osnovnog suda u Vranju I 1281/05 i to: na ime razlike zarade i naknade zarade za februar, mart, april i septembar 2003. godine, avgust, septembar i oktobar 2004. godine iznos od 4.671,91 dinara, od 01.05.2003. godine do 31.08.2003. godine, i od 01.10.2003. godine do 31.07.2004. godine iznos od 86.047,97 dinara, sve sa zakonskom zateznom kamatom počev od 01.02.2005. godine do konačne isplate; na ime troškova parničnog postupka iznos od 15.820,80 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 15.08.2005. godine do konačne isplate. Stavom drugim izreke, odbijen je, kao neosnovan, tužbeni zahtev kojim je tužilja tražila da se obaveže tužena da joj na ime troškova parničnog postupka na iznos od 15.820,80 dinara, plati zakonsku zateznu kamatu počev od 14.06.2005. godine do 15.08.2015. godine, kao i celokupan iznos od 7.088,00 dinara na ime troškova izvršnog postupka sa zakonskom zateznom kamatom počev od 22.08.2005. godine do isplate. Stavom trećim izreke, obavezana je tužena da tužilji na ime troškova postupka plati iznos od 13.500,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana izvršnosti presude do konačne isplate.

Presudom Višeg suda u Vranju Gž 2694/18 od 15.04.2019. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužene i potvrđena prvostepena presuda u obavezujućem delu u stavu prvom izreke. Stavom drugim izreke, preinačena je prvostepena presuda u odbijajućem delu izreke, tako što je obavezana tužena da tužilji na dosuđeni iznos naknade imovinske štete na ime troškova parničnog postupka od 15.820,80 dinara, plati zakonsku zateznu kamatu i za period od 14.06.2005. godine do 15.08.2015. godine, kao i da tužilji plati na ime naknade imovinske štete na ime neisplaćenih troškova izvršnog postupka iznos od 7.088,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 14.12.2017. godine, kao dana podnošenja tužbe do isplate, dok je deo tužbenog zahteva za zakonsku zateznu kamatu na iznos naknade štete od 7.088,00 dinara za period od 22.08.2005. godine do 13.12.2017. godine do isplate, odbijen kao neosnovan. Stavom trećim izreke, odbijene su kao delimično neosnovana žalba tužilje i žalba tužene i prvostepena presuda u delu izreke kojim je odlučeno o naknadi parničnih troškova potvrđena. Stavom četvrtim izreke, obavezana je tužena da tužilji naknadi troškove drugostepenog postupka u iznosu od 12.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana izvršnosti odluke o troškovima do isplate, dok je zahtev tužene za naknadu troškova drugostepenog postupka odbijen kao neosnovan.

Protiv drugostepene presude, zastupnik tužene je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava i iz razloga propisanih članom 404. Zakona o parničnom postupku.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, nisu ispunjeni zakonski uslovi za odlučivanje o reviziji tužene kao izuzetno dozvoljenoj, u smislu člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ 72/11, 55/14). Naime, nema razloga koji ukazuju na potrebu razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa ili pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potrebe za ujednačavanjem sudske prakse ili novim tumačenjem prava. Rešenjima Apelacionog suda u Nišu na koja se u reviziji poziva, ukinute su prvostepene presude zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka. Rešenja Višeg suda u Leskovcu, na koja se revizijom ukazuje, ne odnose se na isti činjenični i pravni osnov kao pobijano rešenje, s obzirom da se odnose na povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnim postupcima. Sentenca iz rešenja Vrhovnog kasacionog suda Ržg 1071/2015, na koju revizija ukazuje, odnosi se na naknadu materijalne štete po zahtevu za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, prema tada važećim odredbama Zakona o uređenju sudova, a ne na naknadu materijalne štete u parničnom postupku, koja je dosuđena primenom Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku i to u situaciji kada je utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom predmetu u kome je izvršni dužnik društveno pravno lice, kao u konkretnom slučaju. Zato je odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11 i 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Naime, odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužbom podnetom 14.12.2017. godine tužilac je tražio naknadu materijalne štete u ukupnom iznosu od 113.628,78 dinara što je i vrednost pobijanog dela pravnosnažne presude.

Imajući u vidu da se radi o imovinskopravnom sporu, u kome pobijana vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra prema srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to je Vrhovni kasacioni sud našao da je revizija nedozvoljena.

Na osnovu člana 413. u vezi člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Jasminka Stanojević, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić