Rev 30367/2023 3.19.1.25.1.4; posebna revizija; 1.6.6.9; naknada zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku

Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 30367/2023
24.04.2024. godina
Beograd

U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Ivane Rađenović, Vladislave Milićević, Tatjane Miljuš i Jasmine Stamenković, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Dragana Janković, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije - Ministarstvo pravde - Osnovni sud u Čačku, koju zastupa Državno pravobranilaštvo - Odeljenje u Kraljevu, radi naknade imovinske štete izazvane povredom prava na suđenje u razumnom roku, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Čačku Gžrr 468/22 od 29.03.2023. godine, u sednici održanoj 24.04.2024. godine, doneo je

P R E S U D U

PRIHVATA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Čačku Gžrr 468/22 od 29.03.2023. godine u delu stava prvog izreke kojim je odbijena žalba tužioca i potvrđena presuda Osnovnog suda u Čačku Prr1 187/19 od 22.03.2022. godine u stavu drugom izreke.

PREINAČUJU SE presuda Višeg suda u Čačku Gžrr 468/22 od 29.03.2023. godine u delu stava prvog izreke kojim je odbijena žalba tužioca i potvrđena presuda Osnovnog suda u Čačku Prr1 187/19 od 22.03.2022. godine u stavu drugom izreke i presuda Osnovnog suda u Čačku Prr1 187/19 od 22.03.2022. godine u stavu drugom izreke tako što SE OBAVEZUJE tužena da tužiocu na pojedinačne iznose naknade imovinske štete dosuđene stavom prvim izreke presude Osnovnog suda u Čačku Prr1 187/19 od 22.03.2022. godine plati zakonsku zateznu kamatu počev od 15-og u mesecu za prethodni mesec pa do 18.04.2019. godine, a sve u roku od osam dana od dana dostavljanja prepisa presude.

OBAVEZUJE SE tužena da na ime troškova postupka po reviziji isplati tužiocu iznos od 18.000,00 dinara, u roku od osam dana od dostavljanja prepisa presude.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Čačku Prr1 187/19 od 22.03.2022. godine, stavom prvim izreke, obavezana je tužena da isplati tužiocu na ime naknade imovinske štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u predmetu Osnovnog suda u Čačku I 906/15 iznose određene rešenjem o izvršenju Osnovnog suda u Čačku I 906/15 od 11.05.2015. godine i to: iznos od 26.770,08 sa zakonskom zateznom kamatom od dana podnošenja tužbe 18.04.2019. godine do isplate i to pojedinačne mesečne iznose počev od aprila 2000. godine zaključeno sa avgustom 2002. godine, svaki iznos sa zakonskom zateznom kamatom od dana podnošenja tužbe 18.04.2019. godine do isplate, i iznos od 16.930,00 dinara, sve na teret budžetskih sredstava Republike Srbije opredeljenih za rad Osnovnog suda u Čačku, osim rashoda za zaposlene i tekuće održavanje objekata i opreme. Stavom drugim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev u delu kojim je tužilac tražio da se tužena obaveže da na iznose naknade imovinske štete dosuđene stavom prvim izreke plati zakonsku zateznu kamatu na svaki pojedinačan iznos neisplaćene naknade zarade počev od 15-og u mesecu za prethodni mesec do 18.04.2019. Stavom trećim izreke, obavezana je tužena da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka iznos od 87.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude do isplate.

Presudom Višeg suda u Čačku Gžrr 468/22 od 29.03.2023. godine, stavom prvim izreke odbijene su kao neosnovane žalbe tužioca i tužene i potvrđena navedena prvostepena presuda. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužene za dosuđenje troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, u delu kojim je odbijena žalba tužioca i potvrđena presuda u odbijajućem delu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, pozivajući se na član 404. Zakona o parničnom postupku (posebna revizija).

Po oceni Vrhovnog suda, posebna revizija tužioca u ovom sporu je dozvoljena radi usklađivanja drugostepene presude u pobijanom delu (odluke o kamati) sa odlukama Evropskog suda za ljudska prava (odluka Marinković protiv Srbije i dr), ali i odlukama Ustavnog suda donetim u postupku po ustavnim žalbama poverilaca novčanih potraživanja iz radnog odnosa sa dužnicima protiv kojih se vodi izvršni postupak u kojem je utvrđena povreda prava tužioca na suđenje u razumnom roku (odluke Už 8232/2015 od 24.11.2015. godine; Už 8104/2015 od 30.06.2016. godine).

Iz tog razloga, na osnovu člana 404. ZPP, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Odlučujući o izjavljenoj reviziji na osnovu člana 408. ZPP, Vrhovni sud je našao da je revizija osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je 07.05.2015. godine podneo predlog za izvršenje protiv izvršnih dužnika „Fabrike reznog alata - FRA“ AD Čačak i drugih, radi naplate novčanog potraživanja - neisplaćene razlike zarade dosuđene pravnosnažnom i izvršnom presudom Opštinskog suda u Čačku P1 1200/02 od 10.03.2008. godine. Predloženo izvršenje određeno je rešenjem o izvršenju Osnovnog suda u Čačku I 906/15 od 11.05.2015. godine koje je dostavljeno Narodnoj banci Srbije radi plenidbe novčanih sredstava sa tekućih računa izvršnih dužnika. Izvršenje tim sredstvom nije sprovedeno jer na računima izvršnih dužnika nije bilo dovoljno sredstava, zbog čega je predloženo drugo sredstvo izvršenja - popis, procena i prodaja pokretnih stvari izvršnog dužnika „Fabrika reznih alata - FRA“ AD iz Čačka, s`obzirom da je izvršni postupak rešenjem od 17.07.2018. godine prekinut u odnosu na druge izvršne dužnike koji su prestali da postoje kao pravna lica. Rešenjem Osnovnog suda u Čačku R4 I 219/18 od 25.07.2018. godine usvojen je prigovor tužioca i utvrđeno da mu je u označenom izvršnom postupku povređeno pravo na suđenje u razumnom roku. Istim rešenjem naloženo je sudiji koji postupa u predmetu izvršenja da preduzme sve mere kako bi se postupak okončao u roku ne dužem od četiri meseca. Izvršni postupak je i dalje u toku, a tužilac svoje potraživanje nije naplatio. Potraživanje tužioca se odnosi na period od aprila 2000. godine zaključno sa avgustom 2002. godine i u tom periodu je AD FRA Čačak bilo preduzeće sa društvenim kapitalom, a potom preduzeće sa državnim kapitalom i akcijskim kapitaom u kome je država većinski vlasnik.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, drugostepeni sud je potvrdio prvostepenu presudu u delu odluke kojom je odbijen tužbeni zahtev za isplatu zakonske zatezne kamate od dospelosti svakog pojedinačnog mesečnog iznosa dosuđenog izvršnom ispravom (čija je naplata određena rešenjem o izvršenju) do dana podnošenja tužbe. Po stanovištu nižestepenih sudova, tužilac je tek podnošenjem tužbe 18.04.2019. godine pozvao tuženu da ispuni obavezu naknade imovinske štete, zbog čega u smislu članova 277. i 324. Zakona o obligacionim odnosima nema pravo na traženu zateznu kamatu pre dana podnošenja tužbe.

Po nalaženju Vrhovnog suda, osnovani su navodi revidenta o pogrešnoj primeni materijalnog prava.

Odredbom člana 31. stav 1. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku propisano je da stranka može da podnese tužbu protiv Republike Srbije za naknadu imovinske štete izazvane povredom prava na suđenje u razumnom roku, u roku od jedne godine od dana kada je stekla pravo na pravično zadovoljenje. Prema stavu trećem te odredbe, odgovornost Republike Srbije za imovinsku štetu izazvanu povredom prava na suđenje u razumnom roku je objektivno.

Naknada materijalne štete, prema pravilima obligacionog prava, odnosi se na uspostavljanje ranijeg stanja koje je bilo pre nego što je šteta nastala, kao i na isplatu u novcu ukoliko uspostavljanje ranijeg stanja ne nadoknađuje štetu potpuno ili ako uspostavljanje ranijeg stanja nije moguće (član 180. Zakona o obligacionim odnosima).

Evropski sud za ljudska prava je u predmetima u odnosu na Srbiju izrazio stav da za neisplaćena potraživanja zaposlenih prema društvenim preduzećima i preduzećima sa pretežnim društvenim kapitalom, kao subjekata pod kontrolom države, dosuđena pravnosnažnom sudskom odlukom koja su u izvršnom postupku ostala nenaplaćena duži vremenski period, odgovara Republika Srbija, iz sopstvenih sredstava. Presudama donetim u takvim predmetima Republika Srbija je obavezana da iz sopstvenih sredstava, u roku od tri meseca od njihove pravnosnažnosti, isplati podnosiocima predstavke iznose koji su im dosuđeni pravnosnažnim presudama domaćih sudova.

Ustavni sud je, uvažavajući praksu međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, odlukama kojima je usvajao ustavnu žalbu zbog povrede prava na imovinu iz člana 58. Ustava Republike Srbije usled nesprovođenja rešenja o izvršenju - prinudne naplate novčanog potraživanja iz radnog odnosa od preduzeća sa većinskim društvenim kapitalom, utvrđivao pravo nosioca ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini iznosa opredeljenih rešenjem o izvršenju, umanjene za eventualno naplaćene iznose po tom osnovu.

Sledom izloženom, po stanovištu Vrhovnog suda, tužena je i u ovom slučaju dužna da tužiocu isplati iznose dosuđene izvršnom presudom P1 1200/02 od 10.03.2008. godine i određene rešenjem o izvršenju I 906/15 od 11.05.2015. godine, što znači i zateznu kamatu na iznos glavnog duga od datuma njegove dospelosti, odnosno od dospelosti svakog mesečnog iznosa (od 15-og u mesecu za prethodni mesec) pa do dana podnošenja tužbe u ovom sporu. Na taj način tužiocu će biti nadoknađena materijalna šteta u skladu sa pravilom sadržanim u članu 185. Zakona o obligacionim odnosima i njegovo imovno stanje biće dovedeno u položaj u kojem bi se nalazilo da je izvršni postupak okončan isplatom dosuđenog novčanog potraživanja u razumnom roku.

Iz navedenih razloga, na osnovu člana 416. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.

Tužiocu su dosuđeni troškovi postupka po reviziji u iznosu od 18.000,00 dinara za sastav tog pravnog leka, i primenom člana 165. stav 2. u vezi sa članom 153. stav 1. i članom 154. ZPP, odlučeno je kao u stavu trećem izreke.

Predsednik veća - sudija

Zvezdana Lutovac, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković