Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Subić, predsednika veća, Zorana Hadžića, Mirjane Andrijašević, Vesne Mastilović i Nadežde Vidić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Rastko Popović, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije - Visoki savet sudstva, Privredni sud u Beogradu, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, sa sedištem u Beogradu, radi naknade imovinske štete, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Beogradu Gžrr1 154/22 od 06.10.2022. godine, u sednici veća održanoj dana 09.11.2023. godine doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Beogradu Gžrr1 154/22 od 06.10.2022. godine, kao o izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužene izjavljena protiv presude Višeg suda u Beogradu Gžrr1 154/22 od 06.10.2022. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Beogradu Gžrr1 154/22 od 06.10.2022. godine, stavom prvim izreke, odbijena je, kao neosnovana, žalba tužene i potvrđena presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu Prr1 107/20 od 23.03.2022. godine, u stavovima prvom i trećem izreke, kojima je usvojen tužbeni zahtev i obavezana tužena da tužiocu, na ime naknade imovinske štete izazvane povredom prava na suđenje u razumnom roku, isplati iznos od 272.031,38 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 06.10.2020. godine, kao dana podnošenja tužbe do isplate kao i da mu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 48.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate. Stavom drugim izreke, odbijen je kao neosnovan zahtev tužene za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je blagovremeno izjavila reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Pravnosnažnom presudom, primenom materijalnog prava iz odredbi Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, Zakona o obligacionim odnosima, Ustava Republike Srbije i Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, citiranih u obrazloženju prvostepene presude, obavezana je tužena da tužiocu naknadi imovinsku štetu izazvanu povredom prava na suđenje u razumnom roku, u visini neisplaćenog potraživanja tužioca iz radnog odnosa, čija je visina utvrđena iz Konačne liste priznatih i osporenih potraživanja razlučnih i stečajnih poverilaca na dan 07.11.2017. godine i izjašnjenja stečajnog upravnika od 30.06.2021. godine. Ovo zbog toga što postupak stečaja nad stečajnim dužnikom „Minel elektromontaža“ a.d. Beograd pokrenut rešenjem Privrednog suda u Beogradu St 274/12 od 08.06.2012. godine, u kojem je tužiocu priznato potraživanje iz radnog odnosa, nije okončan ni nakon donošenja rešenja Privrednog suda u Beogradu R4 St 314/20 od 11.05.2020. godine, kojim je usvojen, između ostalih, prigovor predlagača ovde tužioca i utvrđeno da je u postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Beogradu pod brojem St 274/12 povređeno pravo ovde tužioca na suđenje u razumnom roku i naloženo stečajnom sudiji da u roku od četiri meseca od dana prijema rešenja preduzme sve potrebne mere i radnje u cilju okončanja stečajnog postupka.

Nižestepeni sudovi su, na osnovu utvrđenog činjeničnog stanja, odluku o osnovanosti tužbenog zahteva za naknadu imovinske štete i objektivnoj odgovornosti tužene za dugove preduzeća sa većinskim društvenim (državnim) kapitalom, kakvo je privredno društvo „Minel elektromontaža“ a.d. Beograd, u odnosu na koje tužilac ima novčano potraživanje iz radnog odnosa, doneli u skladu sa sudskom praksom ovog suda, izraženom u presudi Rev 878/2019 od 14.03.2019. godine, donetoj u istovetnom činjenično-pravnom sporu i u skladu sa pravnim stanovištem izraženim u brojnim odlukama Evropskog suda za ljudska prava (Marinković protiv Srbije dana 22.10.2013. godine po predstavci broj 5353/11, Kačapor i drugi protiv Srbije dana 15.01.2008. godine po predstavci broj 2269/06, Crnišanin i drugi protiv Srbije dana 13.01.2009. godine po predstavci broj 35835/05 idr. ) i odlukama Ustavnog suda Republike Srbije (Už 7912/2014 od 09.06.2016. godine; Už 7547/2015 od 26.10.2017. godine idr. ).

Iz navednog razloga nisu ispunjeni uslovi da se u ovoj parnici prihvati odlučivanje o reviziji tužene kao izuzetno dozvoljenoj, pa je na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS”, br. 72/2011…10/2023, u daljem tekstu: ZPP) Vrhovni sud odlučio kao u stavu prvom izreke ovog rešenja.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5., u vezi odredbe člana 479. stav 6. ZPP, Vrhovni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 468. stav 1. ZPP propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.

Odredbom člana 479. stav 6. ZPP propisano je da protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.

Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 06.10.2020. godine. Vrednost predmeta spora je iznos od 272.031,38 dinara.

Kako u konkretnom slučaju vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe u smislu odredbi člana 468. ZPP, to se radi o sporu male vrednosti u kojem protiv odluke drugostepenog suda nije dozvoljena revizija na osnovu odredbe člana 479. stav 6. ZPP.

Na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.

Predsednikveća-sudija

Vesna Subić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković