Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, Zorane Delibašić, Gordane Komnenić, Božidara Vujičića i Biserke Živanović, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Biljana Ristić, advokat iz ..., protiv tuženog „Generali Osiguranje Srbija” A.D.O. čiji je punomoćnik Brankica Orlović, advokat iz ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 7647/2018 od 16.04.2019. godine, u sednici održanoj 23.09.2020. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužilje izjavljene protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 7647/2018 od 16.04.2019. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 7647/2018 od 16.04.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Leskovcu P 701/17 od 04.10.2018. godine, stavom prvim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev i obavezan tuženi da tužilji na ime naknade materijalne štete plati 2.925,00 dinara za oštećenu garderobu i 250,00 dinara za oštećene papuče – klompe sa zakonskom zateznom kamatom od 29.05.2018. godine do isplate; da tužilji na ime nematerijalne štete za pretprljene fizičke bolove i strah plati po 150.000,00 dinara, odnosno ukupno 300.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 04.10.2018. godine do isplate. Stavom drugim izreke, odbijen je tužbeni zahtev preko dosuđenih do traženih na ime naknade materijalne štete i nematerijalne štete i to za pretrpljene fizičke bolove i strah do traženih po 300.000,00 dinara, na ime umanjenja životne aktivnosti 500.000,00 dinara i na ime umanjenja estetskog izgleda – naruženosti 200.000,00 dinara. Stavom trećim izreke, obavezan je tuženi da tužilji naknadi troškove postupka od 91.154,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dospeća do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž 7647/2018 od 16.04.2019. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužilje i potvrđena presuda Osnovnog suda u Leskovcu P 701/17 od 04.10.2018. godine u stavu drugom izreke, kojim je odlučeno o naknadi štete za umanjenje životne aktivnosti i umanjenje estetskog izgleda – naruženosti. Stavom drugim izreke, ukinuta je ista presuda u stavu prvom, stavu drugom u delu za naknadu materijalne štete i nematerijalne štete za pretrpljene fizičke bolove i strah, kao i u stavu trećem izreke, pa je u ovim delovima predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu (stav prvi) tužilja je izjavila poosebnu reviziju, pozivajući se na član 404. Zakona o parničnom potupku, s tim što reviziju izjavljuje zbog pogrešne primene materijalnog prava i bitnih povreda odredaba parničnog postupka.

Odlučujući o izuzetnoj dozvoljenosti revizije na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“, broj 72/11 i 87/18), Vrhovni kasacioni sud nalazi da nema razloga za odlučivanje o reviziji tužilje.

Članom 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku, propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužilje kao izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. stav 1. ZPP, jer se revizijskim navodima ukazuje na činjenicu da je prvostepeni sud popustio da, prilikom odlučivanja o zahtevu za veštačenje, naloži veštaku medicinske struke da utvrde stepen umanjenja životne aktivnosti tužilje, tako da se veštaci nisu izjasnili o postojanju ovog vida štete. Navedeni razlozi u reviziji ne predstavljaju zakonom propisane razloge, zbog kojih može da se izjavi posebna revizija, a osim toga revizija u smislu člana 404. ZPP, ne može da se izjavi zbog bitnih povreda odredaba ZPP.

Iz navedenih razloga Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.

Odlučujući o dozvoljenosti revizije primenom člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tužilje nije dozvoljena.

Tužba u ovoj parnici podneta je 10.03.2017. godine sa zahtevom za naknadu nematerijalne i materijalne štete, a vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude je 700.000,00 dinara.

Članom 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Kako je pobijani deo pravnosnažne presude ispod dinarske protivvrednosti od 40.000 evra, što je zakonski cenzus za izjavljivanje revizije u smislu člana 403. stav 3. ZPP, to revizija tužilje nije dozvoljena.

Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća - sudija

Vesna Popović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić