U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2) ZPP, na koju se u revizijskom postupku pazi po službenoj dužnosti, a revizijom se ne ukazuje na druge bitne povrede postupka zbog kojih se revizija može izjaviti u skladu sa članom 407. stav 1. ZPP.

U pravnosnažno okončanom postupku je utvrđeno da je, dana 15.05.2001. godine, na magistralnom putu Beograd – Novi Sad, tužilac povređen u saobraćajnoj nesreći do koje je došlo isključivom krivicom VV koji je upravljao teretnim vozilom osiguranim kod tuženog. Tom prilikom tužilac je zadobio teške telesne povrede zbog kojih je bio nesposoban za rad u junu i julu 2001. godine. U vreme povređivanja tužilac je radio u ..., a saobraćajna nezgoda se dogodila dok se nalazio na godišnjem odmoru. Tužilac se tri meseca lečio u Srbiji gde nije otvarao bolovanje. Tužilac je dostavio potvrdu, prema kojoj je njegova mesečna zarada u ... bila 5.180.000,00 dinara BYR, što je jednako iznosu od 3.700,00 USA dolara. Prvostepeni sud je tokom postupka zatražio izveštaj od firme u kojoj je tužilac radio o tome da li je tužiocu isplaćena naknada zarade za juni i juli 2001. godine, ali je utvrdio da organizacija od koje je tražen izveštaj više nije upisana u bazi jedinstvenog državnog registra pravnih lica.

Prvostepeni sud je, na osnovu utvrđenih činjenica, pozivajući se na odredbu člana 193. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, usvojio tužbeni zahtev i tuženog obavezao da tužiocu naknadi materijalnu štetu po osnovu izgubljene zarade za dva meseca u ukupnom iznosu od 7.400 USA dolara, u dinarskoj proitvvrednosti, s obzirom na to da je tužilac u junu i julu 2001. godine bio nesposoban za rad.

Drugostepeni sud je preinačio prvostepenu presudu i odbio tužbeni zahtev nalazeći da tužilac tokom postupka nije pružio dokaze kojima bi dokazao činjenične navode tužbe i bitne činjenice od kojih zavisi ostvarivanje prava na naknadu izgubljene zarade u utuženom iznosu, a na čiji značaj je ukazano u rešenju istog suda Gž 3224/14 od 16.10.2014. godine, kojim je ukinuta prva prvstepena presuda doneta u ovoj parnici. Po nalaženju drugostepenog suda, tužilac je, saglasno odredbama člana 7. stav 1, člana 228, člana 229. stav 1. i 231. stav 2. ZPP, bio dužan da dokaže da li se iznos od 3.700 USA dolara odnosi na njegovu neto ili bruto zaradu, te da li je od inostrane firme kod koje je radio ostvario pravo na naknadu za vreme privremene sprečenosti za rad i koliko je ona iznosila, jer se na osnovu izvedenih dokaza nije mogla pouzdano utvrditi visina realne štete koju je pretrpeo.

U skladu sa odredbama člana 7. stav 1. i 228. ZPP, stranke su dužne da iznesu sve činjenice na kojima zasnivaju svoje zahteve i da predlože dokaze kojima se utvrđuju te činjenice. Odredbom člana 229. stav 1. istog zakona je propisano da dokazivanje obuhvata sve činjenice koje su važne za donošenje odluke. Prema odredbama člana 231. ZPP, ako sud na osnovu izvedenih dokaza (član 8. ) ne može sa sigurnošću da utvrdi neku činjenicu, o postojanju te činjenice primeniće pravila o teretu dokazivanja (stav 1.), a teret dokazivanja činjenice koja je bitna za nastanak ili ostvarivanje prava, ako zakonom nije drugačije propisano, snosi stranka koja tvrdi da ima neko pravo.

Raspravno načelo koje je postalo dominantno u parničnom postupku, predviđa da će sud formirati činjeničnu podlogu za odlučivanje o osnovanosti zahteva samo na osnovu činjenica koje su stranke iznele i dokaza koje su stranke predložile, ako zakonom nije drugačije propisano. Proširenje domena raspravne maksime u parničnom postupku, koje je dovelo do ograničenja oficijalnih ovlašćenja suda, realno je povećalo mogućnost da po sprovođenju dokaznog postupka i ocenom izvedenih dokaza sud nije u stanju da formira stav o postojanju činjenica od kojih zavisi odluka o tužbenom zahtevu, što se dogodilo u konkretnom slučaju. Naime, pravilan je zaključak drugostepenog suda da se samo na osnovu potvrde preduzeća u ... u kome je tužilac radio nije sa sigurnošću mogao utvrditi tačan iznos štete koju je tužilac trpeo zbog dvomesečnog odsustva sa rada. Tužilac u toku postupka nije dostavio ugovor o radu kod stranog poslodavca i dokaze o tome da li se iznos od 3.700 USA dolara, naveden u potvrdi, odnosi na bruto ili neto zaradu, niti je dokazao da li je od strane firme kod koje je radio ostvario pravo na naknadu za vreme privremene sprečenosti za rad. Iz izveštaja koji je sud pribavio 2015. godine proizlazi da je firma u kojoj je tužilac radio brisana iz registra pravnih lica, ali treba imati u vidu da je štetni događaj bio još 2001. godine, da je nakon toga tužilac izvesno vreme nastavio da radi kod istog poslodavca u ..., te da je tako imao mogućnost da blagovremeno pribavi dokaze na okolnosti visine štete koju je pretrpeo. Prema pravilima o teretu dokazivanja propisanim u članu 231. ZPP, stranka koja tvrdi da ima neko pravo snosi teret dokazivanja činjenice koja je bitna za ostvarivanje tog prava.

Imajući u vidu sve izloženo, pravilno je drugostepeni sud preinačio prvostepenu presudu i odbio tužbeni zahtev primenjujući pravila o teretu dokazivanja i u tom pogledu u svojoj odluci naveo razloge koje u svemu prihvata i ovaj sud.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da je drugostepeni sud u svojoj odluci pogrešno zaključio da je na osnovu vansudskog poravnanja tužilac u potpunosti obeštećen i u pogledu zahteva za isplatu naknade materijalne štete za izgubljenu zaradu o kojoj je odlučivano u ovoj parnici, a ne samo na ime naknade nematerijalne štete i materijalne štete na vozilu. Na nepravilan zaključak suda koji je nastao pogrešnim tumačenjem sadržine vansudskog poravnanja od 24.01.2005. godine, ukazuje i to da tuženi nije osporavao osnov tužbenog zahteva, već samo visinu tražene naknade za izgubljenu zaradu. Međutim, kako je pobijanom drugostepenom presudom pravilno odbijen tužbeni zahtev zbog toga što tužilac nije dokazao bitne činjenice od kojih zavisi ostvarivanje njegovog prava na naknadu materijalne štete u vidu izgubljene zarade u utuženom iznosu, Vrhovni kasacioni sud smatra da pogrešan zaključak drugostepenog suda o sadržini vansudskog poravnanja ne može uticati na ishod revizijskog postupka.

Iz navedenih razloga, na osnovu odredbe člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Branislava Apostolović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić