Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, dr Ilije Zindovića, Božidara Vujičića, Biserke Živanović i Branislava Bosiljkovića, članova veća, u pravnoj stvari tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Vladan Kocić, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Visoki savet sudstva – Osnovni sud u Vranju, koju zastupa Državno pravobranilaštvo – Odeljenje u Leskovcu, radi naknade imovinske štete, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Vranju Gž 3606/18 od 28.02.2019. godine, u sednici održanoj 25.09.2019. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Vranju Gž 3606/18 od 28.02.2019. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužene izjavljena protiv presude Višeg suda u Vranju Gž 3606/18 od 28.02.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Vranju Prr1 243/18 od 18.06.2018. godine, stavom 1. izreke, obavezana je tužena da tužilji plati na ime naknade imovinske štete izazvane povredom prava na suđenje u razumnom roku u predmetu Opštinskog sada Osnovnog suda u Vranju I 5019/15 i to na ime potraživanja iz izvršnog rešenja iznos od 54.395,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 01.09.2003. godine pa do isplate, iznos od 20.655,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 01.01.2003. godine pa do konačne isplate, na ime parničnih troškova u predmetu P1 867/02 iznos od 19.600,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 11.02.2004. godine i na ime troškova izvršenja iznos od 2.160,00 dinara sve u roku od osam dana po prijemu otpravka presude. Stavom 2. izreke, odbijen je deo tužbenog zahteva tužilje sa zatraženom naknadom imovinske štete u vidu troškova izvršnog postupka za veći iznos od dosuđenog iznos od 2.160,00 dinara do zatraženog iznosa od 6.165,00 dinara, ili za iznos od 2.145,00 dinara, kao neosnovan. Stavom 3. izreke, obavezana je tužena da tužilji na ime troškova parničnog postupka plati iznos od 13.500,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate u roku od osam dana po prijemu otpravka presude.

Presudom Višeg suda u Vranju Gž 3606/18 od 28.02.2019. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužene i potvrđena presuda Osnovnog suda u Vranju Prr1 243/18 od 18.06.2018. godine u stavu prvom i trećem izreke. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužene za naknadu troškova drugostepenog postupka, kao neosnovan.

Protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu tužena je izjavila reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložila da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom, radi ujednačavanja sudske prakse (član 404. ZPP).

Primenom člana 404. stav 1. ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11, 49/13-US, 74/13-US i 55/14), posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se revizijom ne bi mogla pobijati, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.

Pravnosnažnom presudom odlučeno je o zahtevu tužilje za naknadu materijalne štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku. Odluku o tužbenom zahtevu sudovi su doneli uz izražen pravni stav koji ne odstupa od primene prava u odlukama Vrhovnog kasacionog suda u predmetima sa zahtevom kao u ovoj pravnoj stvari, pri čemu treba imati u vidu da je odluka Vrhovnog kasacionog suda Rž-g 1071/15 od 16.09.2015. godine, na koju se poziva podnosilac revizije, doneta u postupku za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, primenom člana 8a i 8b Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“ br. 116/08... 101/13), a u konkretnom slučaju se radi o postupku za naknadu materijalne štete zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, u kom se primenjuju pravila iz Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku i, na osnovu člana 31. stav 2. tog zakona, pravila Zakona o obligacionim odnosima, zbog čega se ne može govoriti o neujednačenoj sudskoj praksi.

Imajući ovo u vidu, Vrhovni kasacioni sud nalazi da u ovom predmetu nije potrebno odlučivati o reviziji radi novog tumačenja prava, razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni radi ujednačavanja sudske prakse, pa nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. stav 1. ZPP, na osnovu čega je odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Naime, odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinsko pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba radi naknade štete u ovoj pravnoj stvari podneta je 01.03.2018. godine, a vrednost predmeta spora označena u tužbi je 50.000,00 dinara, što prema srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, predstavlja dinarsku protivvrednost ispod 40.000 evra.

Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinskopravnom sporu, koji se odnosi na novčano potraživanje, u kome pobijana vrednost ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra, to je revizija tužene nedozvoljena, primenom člana 403. stav 3. ZPP.

U skladu sa iznetim, a na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća sudija

Vesna Popović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić