.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 305/2021
22.04.2021. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: dr Dragiše B. Slijepčevića, predsednika veća, Jasmine Stamenković, dr Ilije Zindovića, Tatjane Matković Stefanović i Tatjane Miljuš, članova veća, u pravnoj stvari tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Milovan Konstantinović, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Državno veće tužilaca, Drugo osnovno javno tužilaštvo u Beogradu, koju zastupa Državno pravobranilaštvo – Odeljenje u Kragujevcu, radi duga, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Jagodini Gž 821/19 od 03.06.2020. godine, u sednici održanoj dana 22.04.2021. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Jagodini Gž 821/19 od 03.06.2020. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv presude Višeg suda u Jagodini Gž 821/19 od 03.06.2020. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Paraćinu - Sudska jedinica u Ćupriji P 1224/18 od 24.06.2019. godine, stavom 1. izreke, usvojen je tužbeni zahtev pa je obavezana tužena da tužiocu na ime naknade troškova krivičnog postupka koji je vođen pred Drugim osnovnim javnim tužilaštvom u Beogradu pod posl. br. Kt 2284/15 isplati iznos od 167.200,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom obračunatom na iznos od 158.950,00 dinara od 12.12.2018. godine, kao dana podnošenja tužbe, pa do isplate, a na iznos od 8.250,00 dinara od 11.01.2019. godine, pa do isplate, sve u roku od 15 dana od prijema presude. Stavom 2. izreke, obavezan je tužena da tužiocu na ime parničnih troškova isplati 45.800,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude pa do isplate u roku od 15 dana od dana prijema presude.
Presudom Višeg suda u Jagodini Gž 821/19 od 03.06.2020. godine, stavom 1. izreke, potvrđena je presuda Osnovnog suda u Paraćinu - Sudska jedinica u Ćupriji P 1224/18 od 24.06.2019. godine u stavu prvom izreke, u delu kojim je usvojen tužbeni zahtev tužioca pa je obavezana tužena da tužiocu na ime naknade troškova krivičnog postupka koji je vođen pred Drugim osnovnim javnim tužilaštvom u Beogradu pod posl. br. Kt 2284/15 isplati iznos od 115.375,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom obračunatom na iznos od 111.250,00 dinara počev od 12.12.2018. godine kao dana podnošenja tužbe pa do isplate a na iznos od 4.125,00 dinara počev od 11.01.2019. godine pa do isplate, kao i u stavu drugom izreke, a žalba zastupnika tuženog u odnosu na ovaj deo je odbijena kao neosnovana. Stavom 2. izreke, preinačena je ista presuda u preostalom delu stava prvog izreke tako što je tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio obavezivanje tužene da mu na ime naknade troškova krivičnog postupka koji je vođen pred Drugim osnovnim javnim tužilaštvom u Beogradu pod posl. br. Kt 2284/15 isplati iznos od još 51.825,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom obračunatom na iznos od 47.700,00 dinara počev od 12.12.2018. godine, kao dana podnošenja tužbe. pa do isplate, a na iznos od 4.125,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 11.01.2019. godine pa do isplate, odbijen kao neosnovan.
Protiv pravnosnažne drugostepene presude tužilac je izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložio da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom, primenom člana 404. ZPP.
Prema odredbi člana 404. stav 1. ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 i 55/14), posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.
Pravnosnažnom presudom odlučeno je o isplati na ime naknade štete zbog uzrokovanih troškova krivičnog postupka, vođenog pred Drugim osnovnim javnim tužilaštvom u Beogradu u predmetu posl. br. Kt 2284/15 zbog krivičnog dela nedavanje izdržavanja iz člana 195. stav 2. KZ. Kako je tužilac kao osumnjičeni zaostale neisplaćene rate nadoknadio to je tužilac rešenjem K 2284/18 od 29.03.2019. godine odbacio krivičnu prijavu. U toku vođenja postupka pred tužilaštvom tužilac je imao troškove zbog angažovanja branioca – advokata i preduzimanja određenih radnji od strane istog kao i troškove prevoza. Shodno tome su mu i dosuđeni određeni troškovi u skladu sa čl. 262. do 265. ZKP. Iz napred iznetog sledi i da u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava.
Osim toga iz utvrđenog činjeničnog stanja proizilazi da je tuženi nakon pokretanja krivičnog postupka uplatio zaostale rate za izdržavanje ćerke mal. BB nakon čega je usledio odbačaj krivične prijave protiv ovde tužioca od strane Drugog osnovnog javnog tužilaštva u Beogradu u predmetu posl. br. Kt 2284/15. Naknadnim plaćanjem ustanovljene obaveze izdržavanja ovde tužilac je uzrokovao pokretanje krivičnog postupka, pa u takvoj situaciji on ne bi ni imao pravo na troškove krivičnog postupka u situaciji kada je naknadno ispunio obaveze izdržavanja zbog čega je došlo do odbačaja krivične prijave.
Kako na osnovu iznetog proizilazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11 i 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija nedozvoljena.
Tužba u ovoj pravnoj stvari, podneta je 12.12.2018. godine. Vrednost predmeta spora je 167.200,00 dinara.
Odredbom člana 468. stav 1. ZPP, propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koji ne prelazi 3.000 evra, dok prema članu 479. stav 6. ZPP, protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.
Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o sporu u kome se tužbeni zahtev odnosi na novčano potraživanje koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra, što znači da se radi o sporu male vrednosti u kome revizija nije dozvoljena, to je i revizija tužene nedozvoljena, primenom odredbe člana 479. stav 6. ZPP.
Na osnovu iznetog, primenom člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
dr Dragiša B. Slijepčević,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
