Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž2 559/22 od 27.04.2023. godine, stavom prvim izreke, odbijene su kao neosnovane žalbe tužioca i tužene i prvostepena presuda potvrđena u stavu drugom, četvrtom, petom, šestom i sedmom izreke. Stavom drugim izreke, preinačena je prvostepena presuda u trećem stavu izreke, tako što su lični odnosi mal. dece sa tuženom odvijati na način bliže opisan kao u ovom stavu izreke. Stavom trećim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužene i potvrđeno rešenje Drugog osnovnog suda u Beogradu P2 1364/19 od 09.08.2022. godine. Stavom četvrtim izreke, odbijen je zahtev tužioca za troškove drugostepenog postupka.

Rešenjem Drugog osnovnog suda u Beogradu P2 1364/19 od 09.08.2022. godine, odbijen je predlog tužene za određivanje privremene mere kojom je traženo da se izmeni rešenje ovog suda P2 1364/19 od 17.01.2020. godine u prvom, drugom i trećem stavu izreke i maloletni GG, rođen ... godine poveri majci na samostalno vršenje roditeljskog prava, da se obaveže tužilac da na ime izdržavanja mal. GG plaća mesečno iznos od 8.000,00 dinara svakog 01. do 05. dana u mesecu za tekući mesec na račun majke, da se model viđanja mal. GG sa ocem uredi na način bliže opisan u ovom stavu izreke.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Tužilac je podneo odgovor na reviziju.

Ispitujući pravilnost pobijane odluke u smislu člana 408. u vezi člana 403. stav 2. Zakona o parničnom postupku (,,Službeni glasnik RS“ broj 72/11, 55/14, 87/18, 18/20 i 10/23 – drugi zakon), Vrhovni sud je utvrdio da je revizija neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti. Ukazivanje tužene na bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP, nije bilo predmet ocene ovog suda, budući da se radi o povredama koje se ne mogu smatrati revizijskim razlogom u smislu odredbe člana 407. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, parnične stranke su zaključile brak 08.10.2006. godine, u kojem je rođeno troje zajedničke dece, VV ... godine, GG ... godine i DD ... godine. Parnične stranke su sa zajedničkom decom živele u stanu u vlasništvu oca tužioca, a zajednica života je prekinuta 31.05.2019. godine kada se tužena odselila kod svoje majke. Prema izveštaju psihologa od 23.08.2019. godine, petočlana porodica ... je dva puta bila na razgovoru radi psihološkog savetovanja, jer su deca prolazila kroz težak period razvoda svojih roditelja uz prisutan strah da jednog roditelja neće viđati, a tužni su što više ne žive zajedno i postoji doza neizvesnosti jer ne znaju gde će i sa kim živeti, pa je preporučen nastavak pružanja adekvatne psihološke pomoći deci tokom razvoja. Prema izveštaju stručnog tima nadležnog organa starateljstva od 26.09.2019. godine, deca ispoljavaju prisnost sa roditeljima i prijatnost prilikom boravka u domaćinstvu oba roditelja, što ukazuje da su pojednako vezana za oba roditelja. Kod oca je primećena veća toplina i spontanost u ponašanju prema deci, a deca su u razgovoru izrazila želju da im mesto življenja bude u stanu kod oca na ..., a kao razlog su naveli blizinu škole, prijatelje i vršnjake sa kojima se druže. Oba roditelja raspolažu veštinama neophodnim za staranje o deci, uvažavaju jedan drugog u roditeljskoj ulozi, ali im je komunikacija trenutno opterećena uzajamnim nepoverenjem. Otac adekvatno vrši svoju funkciju i u interesu maloletne dece je da otac samostalno vrši roditeljsko pravo, a da se model sa majkom uredi na način bliže opisan u samom nalazu. Prema nalazu i mišljenju organa starateljstva od 31.12.2019. godine oba roditelja poseduju nužne kapacitete za poveravanje maloletne dece, deca dobro funkcionišu u novonastalim okolnostima, budući da svaki drugi vikend viđaju majku, kao i svakog utorka i četvrtka i da zbog poznatog prostora i blizine drugara, maloletna deca žele da ostanu kod oca. Rešenjem Drugog osnovnog suda P2 1364/19 od 17.01.2020. godine, određena je privremena mera i zajednička deca parničnih stranaka poverena su ocu na brigu, čuvanje i vaspitanje, koji će samostalno vršiti roditeljsko pravo, uređen je model viđanja maloletne dece sa majkom na način kako je to predloženo mišljenjem organa starateljstva od 26.09.2019. godine i tužena obavezana da na ime svog dela doprinosa za izdržavanje mal. dece mesečno plaća 22.000,00 dinara. Odbijen je predlog da se maloletna zajednička deca povere tuženoj na samostalno vršenje roditeljskog prava i da tužilac doprinosi izdržavanju maloletne dece. Prema nalazu i mišljenju nadležnog organa starateljstva od 08.12.2020. godine, oba roditelja zadovoljavaju kriterijume roditeljske podobnosti, ali da s obzirom na to da otac vrši svoju roditeljsku ulogu adekvatno, u najboljem interesu mal. dece je da budu poverena ocu radi samostalnog vršenja roditeljskog prava da se viđanje sa majkom odvija prema modelu bliže opisanom u nalazu. Nakon izvršene terenske posete kod oba roditelja u prisustvu dece, stručni tim organa starateljstva 02.03.2021. godine se izjasnio da uslovi stanovanja kod roditelja nisu detektovani kao suspektni, zbog čega nije bilo indikovano ponavljanje terenskih poseta, roditeljima je naznačena dužnost da vrše nadzor i kontrolu nad vaspitno-obrazovnim procesima dece, a od strane PP službe Osnovne škole „...“ organ starateljstva nije obavešten da postoji dodatna potreba za preduzimanjem aktivnosti iz domena rada organa starateljstva kada su u pitanju zajednička deca stranaka. Organ starateljstva je obavio razgovor sa mal. decom i procenjeno je da su deca u svojim iskazima autentična, da se direktno pitanje o tome sa kojim roditeljem žele da žive se ne smatra pitanjem koje je u najboljem interesu deteta, ali u konkretnom slučaju jednoglasno su deca navela da im postojeća organizacija života prija i da su na nju naviknuta, zbog čega je organ starateljstva ostao pri mišljenju da zajedničku decu parničnih stranaka treba poveriti ocu na samostalno vršenje roditeljskog prava. Prema nalazu i mišljenju komisije Klinike za psihijatrijske bolesti „Dr Laza Lazarević“ od 07.10.2021. godine, oba roditelja poseduju kapacitete za vršenje roditeljskog prava, otac poseduje visok stepen motivacije, brižnosti i odgovornosti u odnosu sa mal. decom, u potpunosti zadovoljava emocionalne i vaspitne potrebe dece, a deca su adaptirana na postojeći model funkcionisanja i nesmetano komuniciraju i odlaze kod majke, pa je mišljenje da je u najboljem interesu mal. dece da budu poverena ocu na samostalno vršenje roditeljskog prava. Majka je u prethodnom periodu imala oscilaciju u odnosu sa decom, nakon čega je uspostavila adekvatniji i stabilniji odnos, trudi se da bude dostupna i spremna da radi sa decom, a deca su spremna za kontakt s majkom o najširem modelu i model viđanja je predložen u njihovom je najboljem interesu. Tužilac živi u stanu koji je u vlasništvu njegovog oca, nema nepokretnosti na svoje ime, poseduje automobil, a za školske i vanškolske aktivnosti mesečno za decu izdvaja između 75.000,00 i 80.000,00 dinara. Zaposlen je u „...“, mesečno ostvaruje primanja od oko 75.000,00 dinara, uz povremeno privatno angažovanje ostvaruje prihod od oko 100 evra i otplaćuje kredit za kupovinu automobila od 21.000,00 dinara mesečno. Tužena je kupila stan u kome planira da živi sama sa decom obezbeđenim sredstvima od podignutog kredita, vlasnik je automobila, a zaposlena je u ... na radnom mestu ... i mesečno ostvaruje prihod od 68.000,00 dinara. Dodatno radi u ... gde mesečno ostvaruje zaradu u iznosu od 35.000,00 dinara.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je zaključio da je u najboljem interesu maloletne dece da budu povereni ocu na samostalno vršenje roditeljskog prava, uz uređen način održavanja ličnih odnosa sa majkom i obavezu majke da doprinosi izdržavanju maloletne dece ukupnim mesečnim iznosom od 30.000,00 dinara.

Drugostepeni sud je potvrdio prvostepenu odluku u delu kojim su mal.deca poverena ocu na samostalno vršenje roditeljskog prava i u pogledu odluke o visini doprinosa za izdržavanje, dok je preinačio prvostepenu odluku u pogledu načina održavanja ličnih odnosa mal.dece sa tuženom majkom na način bliže opisan u izreci odluke, nalazeći da da je u najboljem interesu mal.dece da vreme koje će provoditi sa majkom bude precizno navedeno u skladu sa nalazom nadležnog organa starateljstva.

Vrhovni sud nalazi da se revizijom tužene neosnovano pobija drugostepena presuda zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Prema članu 3. stav 1. Konvencije o pravima deteta (Zakon o ratifikaciji konvencije Ujedinjenih nacija o pravima deteta „Službeni list SFRJ“ - Međunarodni ugovori broj 15/90 i „Službeni list SRJ“ – Međunarodni ugovori broj 4/96 i2/97) u svim aktivnostima koje se tiču dece od primarnog značaja su interesi deteta bez obzira na to da li ga sprovode javne ili privatne institucije za socijalnu zaštitu, sudovi, administrativni organi ili zakonodavna tela. Države članice se obavezuju da detetu obezbede takvu zaštitu i brigu koja je neophodna za njegovu dobrobit, uzimajući u obzir prava i obaveze njegovih roditelja, zakonitih staratelja ili drugih pojedinaca koji su pravno odgovorni za dete i preuzimaju u tom cilju sve potrebne zakonodavne i administrativne mere (stav 2.).

Ova obaveza preuzeta je članom 6. stav 1. Porodičnog zakona kojim je propisano da je svako dužan da se rukovodi najboljim interesom deteta u svim aktivnostima koje se tiču deteta. U sporu za zaštitu prava deteta i u sporu za vršenje odnosno lišenje roditeljskog prava sud je uvek dužan da se rukovodi najboljim interesom deteta (član 266. navedenog zakona) i pre nego što donese odluku o zaštiti prava deteta ili o vršenju odnosno lišenju roditeljskog prava sud je dužan da zatraži nalaz i stručno mišljenje od organa starateljstva, porodičnog savetovališta ili druge ustanove specijalizovane za posredovanje u porodičnim odnosima (član 270.).

Pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo i utvrdili najbolji interes maloletne dece odlučujući da otac samostalno vrši roditeljsko pravo, prihvatajući stručno mišljenje organa starateljstva i mišljenje komisije Klinike za psihijatrijske bolesti „Dr Laza Lazarević“, koja mišljenja su data na osnovu aktuelne porodične situacije i porodičnih prilika parničnih stranaka. Suprotno navodima revizije, ovaj sud smatra da su prilikom donošenja odluke, nižestepeni sudovi pravilno procenili sve elemente najboljeg interesa maloletne dece, kao i sposobnost roditelja da zadovolje razvojne, vaspitne, emocionalne i obrazovne potrebe dece utvrđene u smislu članova 6. i 266. stav 1. Porodičnog zakona. Naime, oba roditelja poseduju kapacitete za vršenje roditeljskog prava, otac poseduje visok stepen motivacije, brižnosti i odgovornosti u odnosu sa mal. decom, i konstatovana je veća toplina i spontanost u ponašanju prema deci u odnosu na majku, a deca su adaptirana na postojeći model funkcionisanja i nesmetano komuniciraju i odlaze kod majke. Mal.deca su u neposrednom razgovoru sa stručnim licima organa starateljstva, prilagođenom njihovom uzrastu i aktuelnoj porodičnoj situaciji, navela da su naviknuta na postojeću organizaciju života koja im prija, da žele da žive u stanu na Vidikovcu, te je njihova autentična želja da žele da žive sa ocem.

Sledom navedenog, nisu osnovani navodi revizije kojima se ukazuje na sadržinu nalaza i mišljenja organa starateljstva kao i komisije veštaka i predlog da se dete poveri majci na samostalno vršenje roditeljskog prava, s obzirom da su nižestepeni sudovi prilikom odlučivanja, imajući u vidu mišljenje mal. dece u situaciji kada su sposobna da iskažu svoje mišljenje o tome sa kojim roditeljem žele da žive, kao i da je autentična želja mal. dece da žive sa ocem i da ne žele da menjaju postojeću organizaciju života, cenili i nalaz i stručno mišljenje nadležnog organa starateljstva i mišljenje komisije veštaka da se u sklopu svoh okolnosti konkretnog slučaja mal.deca povere ocu na samostalno vršenje roditeljskog prava. U konkretnom slučaju, suprotno revizijskim navodima adekvatno je i u sklopu svih okolnosti ovog slučaja ocenjena autentična želja mal.dece da žive sa ocem. Osim toga, sud kada je u pitanju najbolji interes deteta ne opredeljuje samo mišljenje deteta, već i druge okolnosti koje se tiču uzrasta i pola deteta, potreba deteta, kao i sposobnost roditelja da zadovolji potrebe deteta, što su nižestepeni sudovi, a suprotno revizijskim navodima, na pravilan način cenili i za svoju odluku dali dovoljne i jasne razloge, koje u svemu prihvata i ovaj sud.

Pravilna je i odluka drugostepenog suda u pogledu tačno uređenog održavanja ličnih odnosa maloletne dece sa majkom saglasno nalazu i mišljenju organa starateljstva, imajući u vidu aktuelnu porodičnu situaciju, kao i izbegavanje eventualnih kofliktnih situacija zbog međusobne komunikacije stranaka opterećene uzajamnim nepoverenjem.

Suprotno revizijskim navodima, a polazeći od odredaba materijalnog prava iz Porodičnog zakona i pravilno utvrđenih mogućnosti tužene, kao dužnika izdržavanja i potreba mal.dece kao poverilaca izdržavanja, primenom kriterijuma za određivanje izdržavanja sadržanih u članu 160. Porodičnog zakona, i rukovodeći se njihovim najboljim interesom saglasno članovima 6. i 266. PZ, pravilno su nižestepeni sudovi ocenili da je tužena u mogućnosti da na ime doprinosa za izdržavanje mal. dece plaća po 10.000,00 mesečno od svojih redovnih primanja, s obzirom na njene mogućnosti da stiče zaradu i standard kojim živi, kao i mogućnost da se dodatno radno angažuje. Ovim iznosom obezbeđuje se zadovoljenje uslova za pravilan i potpuni razvoj mal.dece, koja su školskog uzrasta, u skladu sa njihovim utvrđenim potrebama, a pri tome se ne ugrožava egzistencija tužene kao dužnika izdržavanja, dok će preostala sredstva za izdržavanje dece obezbeđivati otac koji se svakodnevno brine o njima, kako potrebnim novčanim iznosom, tako i doprinosom u vidu rada i staranja koje i inače svakodnevno ulaže u negu i podizanje mal. dece. Stoga su revizijski navodi kojima se ukazuje na mogućnosti tužene kao dužnika izdržavanja ocenjeni kao neosnovani.

Ukazivanje tužene u reviziji da je mal. GG nakon donošenja prvostepene odluke prešao da živi kod majke, nije od uticaja na drugačiji odluku u ovoj pravnoj stvari, već eventualno može biti od uticaja u drugom postupku za izmenu odluke o poveravanju mal.dece.

Ostalim revizijskim navodima tužene se posredno ili neposredno osporava činjenično stanje koje po njenom mišljenju nije pravilno ili potpuno utvrđeno u sprovedenom postupku. Međutim, ovi navodi nisu osnovani, jer ne dovode u sumnju pravilnost pobijane presude u pogledu odluke o poveravanju maloletnog deteta i visini izdržavanja, kao ni pravilnu primenu materijalnog prava sadržanog u navedenim odredbama Porodičnog zakona.

Na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u izreci

Primenom člana 165. stava 1. u vezi člana 154. stav 1. ZPP, Vrhovni sud je odbio zahtev tužioca za naknadu troškova odgovora na reviziju jer to nisu troškovi potrebni za vođenje ove parnice.

Predsednik veća – sudija

Dragana Marinković,s.r.

Za tačnost otpravka

upravitelj pisarnice

Marina Antonić