Rev 30589/2023 3.19.1.25.1.4; posebna revizija

Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 30589/2023
19.12.2023. godina
Beograd

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Gordane Komnenić, predsednika veća, dr Ilije Zindovića, Marije Terzić, Nadežde Vidić i Mirjane Andrijašević, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Milutin Dimitrijević, advokat iz ..., protiv tuženih Javnog stambenog preduzeća „Kragujevac“ iz Kragujevca i Grada Kragujevca, čiji je zajednički punomoćnik Gradsko pravobranilaštvo Grada Kragujevca, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Kragujevcu Gž 3039/22 od 11.07.2023. godine, u sednici održanoj 19.12.2023. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Kragujevcu Gž 3039/22 od 11.07.2023. godine.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca izjavljena protiv presude Višeg suda u Kragujevcu Gž 3039/22 od 11.07.2023. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Kragujevcu P 10149/20 od 29.07.2021. godine, stavom prvim izreke, Osnovni sud u Kragujevcu oglasio se apsolutno nenadležnim za postupanje po tužbi tužioca protiv tuženog Javnog stambenog preduzeća „Kragujevac“ u delu zahteva u kome je tužilac tražio da se utvrdi ništavost stava 1. Odluke Nadzornog odbora Javnog stambenog preduzeća „Kragujevac“ broj 02-1078 od 20.03.2014. godine koji propisuje: „u podnaslovu u tački 1. i u obrazloženju Odluke Nadzornog odbora JSP „Kragujevac“ broj 02-3403-2 od 06.12.2013. godine, izraz ostalih troškova briše se i zamenjuje izrazom naknade za vođenje matične evidencije korisnika usluga“, ukidaju se sve sprovedene radnje u tom delu, pa se tužba tužioca u ovom delu odbacuje. Stavom drugim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca i obavezani tuženi da tužiocu solidarno isplate na ime naknade štete po osnovu nezakonito naplaćene naknade za vođenje matične evidencije iznos od po 49,00 dinara za svaki mesec posebno počev od 01.09.2017. godine zaključno sa 30.06.2020. godine sa zakonskom zateznom kamatom na svaki iznos pojedinačno počev od 15. u mesecu za prethodni mesec pa do konačne isplate. Stavom trećim izreke, odbijen je zahtev tužioca kojim je tražio da se obaveže Javno stambeno preduzeće „Kragujevac“ da tužiocu isplati iznos od 49,00 dinara za svaki mesec posebno od 01.01.2017. godine zaključno sa 30.08.2017. godine sa zakonskom zateznom kamatom na svaki iznos pojedinačno počev od 15. u mesecu za prethodni mesec do konačne isplate, kao neosnovan. Stavom četvrtim izreke, odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.

Presudom Višeg suda u Kragujevcu Gž 3039/22 od 11.07.2023. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena presuda Osnovnog suda u Kragujevcu P 10149/20 od 29.07.2021. godine u stavovima prvom, trećem i četvrtom izreke.

Protiv presude donete u drugom stepenu tužilac je izjavio blagovremenu reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, sa pozivom na odredbu člana 404. ZPP.

Zakonski zastupnik tuženih je podneo odgovor na reviziju.

Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 10/23) u vezi člana 92. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, broj 10/23), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). Na osnovu odredbe člana 420. stav 6. istog zakona, u postupku povodom revizije protiv rešenja shodno se primenjuje odredba ovog zakona o reviziji protiv presude.

Po oceni Vrhovnog suda, u konkretnom slučaju nije potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno ujednačavanje sudske prakse kao ni novo tumačenje prava. Predmet tražene pravne zaštite je odluka o nadležnosti suda i odluka o troškovima parničnog postupka. Odluku o odbačaju tužbe sud je doneo primenom odredbe člana 16. u vezi člana 294. stav 1. tačka 1. Zakona o parničnom postupku, a pogrešna primena odredbi procesnog zakona predstavlja bitnu povredu odredaba parničnog postupka što nije razlog za izjavljivanje posebne revizije na osnovu odredbe člana 404. stav 1. istog zakona. Odluku o troškovima parničnog postupka sud donosi na osnovu uspeha parničnih stranaka i preduzetih radnji u postupku u svakom konkretnom predmetu, primenom procesnog zakona, a nepravilna primena procesnog zakona predstavlja bitnu povredu odredaba parničnog postupka koja nije razlog za izjavljivanje posebne revizije.

Iz tih razloga, Vrhovni sud je odluku kao u stavu prvom izreke doneo primenom odredbe člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku.

Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost revizije tužioca na osnovu odredbe člana 410. stav 2. u vezi člana 420. stav 6. Zakona o parničnom postupku i utvrdio da revizija tužioca nije dozvoljena.

Odredbom člana 468. stav 1. Zakona parničnom postupku, propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost od 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe. Protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno o sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena na osnovu odredbe člana 479. stav 6. istog zakona.

U pogledu odluke o troškovima postupka, odredbom člana 28. Zakona o parničnom postupku propisano je da ako za utvrđenje stvarne nadležnosti, prava na izjavljivanje revizije i u drugim slučajevima propisanim u tom zakonu, merodavna vrednost predmeta spora, kao vrednost predmeta spora uzima se samo vrednost glavnog zahteva (stav 1), dok se kamate, ugovorna kazna i ostala sporedna traženja, kao i troškovi postupka ne uzimaju u obzir ako ne čine glavni zahtev (stav 2).

Imajući u vidu da tužilac revizijom pobija odluku o troškovima postupka koja ne predstavlja rešenje protiv koga se revizija može da izjavi, u smislu odredbe člana 420. Zakona o parničnom postupku, i da je ovo spor male vrednosti u kom revizija nije dozvoljena po odredbi člana 479. stav 6. istog zakona, to revizija izjavljena protiv ove vrste odluke, nije dozvoljena.

Iz izloženih razloga, Vrhovni sud je odluku kao u stavu drugom izreke doneo primenom odredbe člana 413. u vezi člana 420. stav 6. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća – sudija

Gordana Komnenić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković