.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 30610/2023
21.02.2024. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Gordane Komnenić predsednika veća, dr Ilije Zindovića, Marije Terzić, Mirjane Andrijašević i Zorana Hadžića, članova veća, članova veća, u pravnoj stvari tužilaca AA iz ... i BB iz ..., koje zastupa punomoćnik Petrović Marko, advokat iz ..., protiv tuženog VV iz ..., koga zastupa punomoćnik Živa Slavko, advokat iz ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužilaca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Zrenjaninu Gž 1052/23 od 16.08.2023. godine, u sednici održanoj 21.02.2024. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužilaca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Zrenjaninu Gž 1052/23 od 16.08.2023. godine.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužilaca izjavljena protiv presude Višeg suda u Zrenjaninu Gž 1052/23 od 16.08.2023. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Zrenjaninu P 2470/21 od 26.01.2023. godine, stavom 1. izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim tužioci traže da se obaveže tuženi da im solidarno na ime naknade materijalne štete za pruženo izdržavanje, isplati iznos od 200.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 25.07.2017. godine pa do isplate. Stavom 2. izreke, obavezani su tužioci da solidarno tuženom na ime troškova parničnog postupka isplate iznos od 117.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude pa do isplate.
Presudom Višeg suda u Zrenjaninu Gž 1052/23 od 16.08.2023. godine, stavom prvim izreke, odbijena je žalba tužilaca izjavljena na presudu Osnovnog suda u Zrenjaninu P 2470/21 od 26.01.2023. godine i potvrđena prvostepena presuda. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužilaca za dosudu troškova žalbenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužioci su izjavili blagovremenu reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvljenoj primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije na osnovu člana 404. stav 2. ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 18/20), Vrhovni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. stav 1. ZPP, jer je odluka u skladu sa pravnim stavom izraženim u predmetima sa istom ili sličnom činjenično-pravnom situacijom. Predmet pravne zaštite je naknada štete zbog pruženog izdržavanja tužilaca pravnom prethodniku tuženog, pri čemu je zaključeno da tužioci nisu dokazali osnovanost tužbenog zahteva, jer nisu precizno opredelili radnje i usluge koje su pružali pravnim prethodnicima tužilaca, niti su opredelili period u kome su usluge pružali. Kako odluka o sporovima sa ovakvim tužbenim zahtevom zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja, to odluke nižestepenih sudova kojima je eventualno drugačije odlučeno o istom pravnom pitanju, ne predstavljaju nužno i različito postupanje suda o istoj pravnoj stvari. Saglasno naznačenom, Vrhovni sud nalazi da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužilaca kao izuzetno dozvoljenoj, jer ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa i u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava.
Kako na osnovu iznetog proizilazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 468. stav 1. ZPP, propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu, koje ne prelazi dinarsku protivvrednost od 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe. Odredbom člana 479. stav 6. ZPP, propisano je da protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno o sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.
Tužba radi naknade štete u ovoj pravnoj stvari podneta je dana 14.12.2023. godine, a vrednost predmeta spora opredeljena je na iznos od 200.000,00 dinara.
Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinskpravnom sporu u kome se tužbeni zahtev odnosi na novčano potraživanje, u kome vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra, što znači da se radi o sporu male vrednosti u kome revizija nije dozvoljena, to je revizija tužilaca nedozvoljena shodn odredbi člana 479. stav 6. Zakona o parničnom postupku.
Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća - sudija
Gordana Komnenić, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
