Republika Srbija
VRHOVNI SUD SRBIJE
Rev 3061/05
25.01.2006. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni sud Srbije u Beogradu, u veću sastavljenom od sudija: Stojana Jokića, predsednika veća, Zvezdane Lutovac, Slobodana Dražića, Nikole Stanojevića i Mihaila Rulića, članova veća, u parnici tužioca AA, čiji je punomoćnik advokat AB, protiv tuženog BB, čiji je punomoćnik advokat BV, radi isplate duga, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Okružnog suda u Novom Sadu Gž.br.3375/2005 od 7.9.2005. godine, u sednici veća održanoj dana 25.1.2006. godine, doneo je
P R E S U D U
I ODBIJA SE kao neosnovana revizija tuženog izjavljena protiv protiv presude Okružnog suda u Novom Sadu Gž.br.3375/2005 od 7.9.2005. godine u delu u kome je odbijena žalba tuženog i potvrđena presuda zbog propuštanja Opštinskog suda u Novom Sadu P.br.2035/2005 od 11.5.2005. godine.
II ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženog izjavljena protiv odluke sadržane u preostalom delu.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom zbog propuštanja Opštinskog suda u Novom Sadu P.2035/2005 od 11.5.2005. godine usvojen je tužbeni zahtev tužioca i tuženi obavezan da mu na ime duga isplati iznos od 12.000 evra sa pripadajućom kamatom koju obračunavaju poslovne banke na oročene devizne štedne uloge u mestu isplate, počev od 10.2.2003. godine pa do konačne isplate, sve u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude i pod pretnjom prinudnog izvršenja.
Rešenjem Opštinskog suda u Novom Sadu P.2035/2005 od 23.5.2005. godine, odbijen je kao neosnovan predlog tuženog za vraćanje u pređašnje stanje zbog propuštenog roka za pismeni odgovor na tužbu i donošenja navedene presude zbog propuštanja.
Pravnosnažnom drugostepenom presudom Okružnog suda u Novom Sadu Gž.br.3375/2005 od 7.9.2005. godine, stavom prvim izreke, odbijene su kao neosnovane žalbe tuženog i potvrđeni presuda zbog propuštanja Opštinskog suda u Novom Sadu P.br.2035/2005 od 11.5.2005. godine i rešenje istog suda od 23.5.2005. godine. Stavom drugim izreke je uvažena žalba tuženog i preinačeno rešenje Opštinskog suda u Novom Sadu P.br.2035/2005 od 27.5.2005. godine tako što je odbijen kao neosnovan zahtev tužioca za nagradom troškova postupka u iznosu od 45.150,00 dinara sadržan u predlogu za donošenje dopunskog rešenja od 26.5.2005. godine.
Protiv navedene pravnosnažne drugostepene presude tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka.
Tužilac je podneo odgovor na reviziju.
Ispitujući pobijanu drugostepenu presudu u smislu člana 399. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije osnovana u delu koji se odnosi na prvostepenu presudu zbog propuštanja.
U provedenom postupku nije učinjena apsolutno bitna povreda odredaba parničnog postupka iz noveliranog člana 361. stav 2. tačka 9. ZPP na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti, niti bitna povreda postupka na koju se u reviziji ukazuje iz člana 361. stav 2. tačka 7. ZPP.
Ispravno zaključivši da su u konkretnom slučaju bili ispunjeni svi kumulativni zakonski uslovi propisani u članu 338. stav 1. tačka 1. – 4. ZPP za njeno donošenje, kao i da tuženi nije podneo odgovor na tužbu u roku do 30 dana iz člana 282. stav 1. u vezi člana 101. stav 1. ZPP; a imajući pritom u vidu da nije reč o zahtevu iz člana 3. stav 3. ZPP kojim stranke ne mogu raspolagati shodno stavu 2. citiranog člana 338. ZPP; pravilno je drugostepeni sud i sa pravnog stanovišta Vrhovnog suda potvrdio navedenu prvostepenu presudu zbog propuštanja.
Netačan je i stoga neosnovan revizijski navod tuženog da je primio tužbu ali ne i rešenje prvostepenog suda sa poukom o sadržini odgovora na tužbu i posledicama propuštanja da odgovori na tužbu dana 30.3.2005. godine jer ga demantuje stanje u spisima ovog predmeta. Iz kojeg nesumnjivo proizlazi da je tuženi svojim ličnim potpisom na dostavnici od 4.4.2005. godine potpisao da je primio pismena naznačena u toj dostavnici: tužbu i naznačeno rešenje prvostepenog suda od 30.3.2005. godine. Tako da je tim svojim potpisom na dostavnici kao jedino validnoj potvrdi o izvršenom dostavljanju u smislu člana 144. stav 1. ZPP, potvrdio prijem u njoj navedenih pismena koji su mu ispravno lično dostavljeni shodno članu 136. stav 1. ZPP.
Sa izloženih razloga, Vrhovni sud je shodno članu 405. ZPP, odlučio kao u stavu prvom izreke ove presude.
Međutim, revizijom tuženog se napada drugostepena pravnosnažna presuda i u onom delu odluke kojim je potvrđeno rešenje prvostepenog suda P.br.2035/2005 od 23.5.2005. godine kojim je odbijen kao neosnovan predlog tuženog za vraćanje u pređašnje stanje zbog propuštanja roka za pismeni odgovor na tužbu.
Baveći se pre svega procenom dozvoljenosti revizije tuženog u pogledu te odluke sa aspekta razloga iz člana 401. stav 2. u vezi člana 412. stav 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da ta revizija nije dozvoljena jer je izjavljena protiv odluke protiv koje se po Zakonu ne može podneti.
Konkretno, pobijanom drugostepenom odlukom je potvrđeno prvostepeno rešenje o odbijanju predloga za povraćaj u pređašnje stanje koje ne spada u kategoriju rešenja protiv kojih je revizija uvek dozvoljena u smislu stavova 3. i 4. člana 412. ZPP; već se dozvoljenost revizije izjavljene protiv takvog drugostepenog rešenja ceni shodno stavu 1. člana 412. ZPP. Kako je citiranom odredbom člana 412. stav 1. ZPP propisano da stranke mogu izjaviti reviziju protiv rešenja drugostepenog suda kojim je postupak pravnosnažno završen, to revizija protiv navedenog rešenja odnosno odluke drugostepenog suda kojim je ono potvrđeno nije dozvoljena jer se takvim rešenjem postupak pravnosnažno ne završava.
Sa izloženog razloga, primenom člana 404. u vezi člana 412. stav 5. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom izreke ove odluke.
Predsednik veća-sudija,
Stojan Jokić, s.r.
Za tačnost otpravka
IJ