Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, Božidara Vujičića, Ilije Zindovića, Branislava Bosiljkovića i Biserke Živanović, članova veća, u pravnoj stvari tužilaca: AA i BB iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Vlastimir Ristić, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Visoki savet sudstva, Osnovni sud u Vranju, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, Odeljenje u Leskovcu, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Vranju Gž 1937/18 od 23.01.2019. godine, u sednici održanoj 03.10.2019. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Vranju Gž 1937/18 od 23.01.2019. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužene izjavljena protiv presude Višeg suda u Vranju Gž 1937/18 od 23.01.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Vranju Prr1 427/17 od 25.01.2018. godine, stavom prvim izreke obavezana je tužena da na ime novčanog obeštećenja za neimovinsku štetu, izazvanu povredom prava na suđenje u razumnom roku u predmetu Osnovnog suda u Vranju P 423/17, tužiocu AA plati 280 evra, a tužiocu BB iz ... 530 evra, sve sa kamatom po stopi Evropske centralne banke počev od 25.01.2018. godine do isplate, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate. Stavom drugim izreke odbijeni su tužbeni zahtevi tužilaca preko dosuđenih iznosa u stavu prvom izreke do traženih iznosa od po 1.000 evra, sa pripadajućom kamatom. Stavom trećim izreke obavezana je tužena da tužiocima naknadi troškove parničnog postupka od 20.250,00 dinara sa zakonskom kamatom od izvršnosti presude do isplate.

Presudom Višeg suda u Vranju Gž 1937/18 od 23.01.2019. godine, stavom prvim izreke preinačena je prvostepena odluka u stavu prvom i drugom izreke u odnosu na tužioca AA, tako što je obavezana tužena da mu na ime novčanog obeštećenja za neimovinsku štetu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u predmetu Osnovnog suda u Vranju P 423/17 plati 300 evra sa kamatom po stopi Evropske centralne banke počev od 25.01.2018. godine do isplate, sve u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate, dok je odbijen tužbeni zahtev preko dosuđenog, a do traženog iznosa od 1.000 evra odnosno za 700 evra tužbeni zahtev odbijen. Stavom drugim izreke preinačena je prvostepena odluka u obavezujućem delu stava prvog izreke u odnosu na tužioca BB iz ..., tako što je obavezana tužena da mu na ime novčanog obeštećenja za neimovinsku štetu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u predmetu Osnovnog suda u Vranju P 423/17 plati 300 evra sa kamatom po stopi Evropske centralne banke počev od 25.01.2018. godine do isplate, sve u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate, dok je odbijen tužbeni zahtev preko dosuđenog, a do iznosa dosuđenog stavom prvim izreke prvostepene presude od 530 evra odnosno za 230 evra, sa traženom kamatom, tužbeni zahtev odbijen. Stavom trećim izreke odbijena je žalba tužioca BB iz ... i potvrđena prvostepena presuda u delu stava drugog izreke u odnosu na ovog tužioca za iznos od 470 evra sa traženom kamatom. Stavom trećim izreke odbije su žalbe tužioca AA i tužene, kao neosnovane i potvrđeno rešenje o troškovima postupka sadržano u stavu trećem izreke prvostepene presude. Stavom četvrtim izreke odbijeni su zahtevi stranaka za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu tužena je izjavila reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložila da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom, radi ujednačavanja sudske prakse (član 404. ZPP).

Primenom člana 404. stav 1. ZPP („Sl. glasnik RS“ broj 72/11, 49/13-US, 74/13-US i 55/14), posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se revizijom ne bi mogla pobijati, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava. Prema stav 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.

Pravnosnažnom presudom odlučeno je o zahtevu tužilaca za novčano obeštećenje neimovinske štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku. Pobijana dluka o tužbenom zahtevu, doneta je uz adekvatnu primenu materijanog prava, koje ne odstupa od primene prava u odlukama Vrhovnog kasacionog suda u predmetima sa tužbenim zahtevom i činjeničnim stanjem kao u ovoj pravnoj stvari, pri čemu treba imati u vidu da se visina naknade određuje u odnosu na pravno ili fizičko lice kome je povređeno ovo pravo (a ne po predmetu kako to zaključuje tužena), a da odluka o osnovanost zahteva u ovoj vrsti sporova, kao i odluka o visini neimovinske štete zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja u svakom konkretnom slučaju, zbog čega se ne može govoriti o neujednačenoj sudskoj praksi.

Imajući ovo u vidu, Vrhovni kasacioni sud nalazi da u ovom predmetu nije potrebno odlučivati o reviziji radi novog tumačenja prava, razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni radi ujednačavanja sudske prakse, pa nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji, kao o izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. stav 1. ZPP, na osnovu čega je odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Naime, odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinsko pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba radi naknade štete u ovoj pravnoj stvari podneta je 31.10.2017. godine. Tužioci nisu jedinstveni suparničari, u smislu člana 210. ZPP, pa se ocena dozvoljenosti revizije ceni u odnosu na svakog od tužilaca pojedinačno, tako da je vrednost pobijanog dela pravnosnažne presude u odnosu na svakog od tužilaca 300 evra.

Odredbom člana 468. stav 1. ZPP, propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koji ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe. Odredbom članu 479. stav 6. ZPP, propisano je da protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.

Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o sporu u kome pobijana vrednost predmeta spora u odnosu na svakog od tužilaca pojedinačno ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra, što znači da se radi o sporu male vrednosti u kome revizija nije dozvoljena, to je i revizija tužene nedozvoljena, primenom člana 479. stav 6. ZPP.

Prilikom ocene dozvoljenosti revizije, Vrhovni kasacioni sud je imao u vidu da je pobijanom odlukom preinačena prvostepena presuda, ali nalazi da u konkretnom slučaju nema mesta primeni ni odredbe člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP. Naime, navedena odredba može se primeniti samo kada se primenjuje opšti režim dopuštenosti ovog pravnog leka, prema vrednosti spora, odnosno u slučaju kada se radi o reviziji izjavljenoj protiv pravnosnažne presude u kojoj je pobijani deo pravnosnažne presude ili označena vrednost predmeta spora ispod granične vrednosti za dozvoljenost revizije, ali ne i u sporovima u kojima je posebnom odredbom ovog Zakona (ZPP) ili posebnim zakonom određeno da revizija protiv odluke u toj vrsti sporova nije dozvoljena.

Na osnovu iznetog, primenom člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Vesna Popović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić