Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, Lidije Đukić, Božidara Vujičića, Branislava Bosiljkovića i Zorane Delibašić, članova veća, u pravnoj stvari tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Dobrica Lazić, advokat iz ..., protiv tuženog BB iz ..., čiji je punomoćnik Nenad Stanković, advokat iz ..., radi raskida ugovora i isplate, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Beogradu Gž 782/17 od 13.04.2017. godine, u sednici održanoj 24.05.2018. godine, doneo je

R E Š E NJ E

PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Beogradu Gž 782/17 od 13.04.2017. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

UKIDAJU SE presuda Višeg suda u Beogradu Gž 782/17 od 13.04.2017. godine i presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P 1656/15 od 18.10.2016. godine u delu kojim je odbijen zahtev tužioca da sud utvrdi da je raskinut ugovor o prodaji korišćenog automobila između fizičkih lica overen 16.03.2009. godine pred Petim opštinskim sudom u Beogradu pod Ov. ... .

UKIDAJU SE presuda Višeg suda u Beogradu Gž 782/17 od 13.04.2017. godine i presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P 1656/15 od 18.10.2016. godine u delu kojim je odbijen zahtev tužioca kojim je tražio da se tuženi obaveže da mu plati 301.000,00 dinara sa kamatom i u delu kojim je odlučeno o troškovima postupka, pa se predmet vraća prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P 1656/15 od 18.10.2016. godine, stavom prvim izreke odbijen je, kao neosnovan, tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se utvrdi da je raskinut ugovor o prodaji korišćenog automobila između fizičkih lica, koji je overen 16.03.2009. godine pred Petim opštinskim sudom u Beogradu pod Ov. ... . Stavom drugim izreke odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se tuženi obaveže da mu plati 301.000,00 dinara sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom počev od 21.03.2009. godine do isplate. Stavom trećim izreke obavezan je tužilac da tuženom naknadi troškova parničnog postupka od 57.000,00 dinara.

Presudom Višeg suda u Beogradu Gž 782/17 od 13.04.2017. godine, žalba tužioca je odbijena kao neosnovana i prvostepena presuda potvrđena.

Protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu, tužilac je izjavio reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložio da se o reviziji odluči primenom člana 404. ZPP kao izuzetno dozvoljenoj radi ujednačavanja sudske prakse.

Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11 i 55/14), propisano je da se posebna revizija može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda, potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava.

Pravnosnažnom presudom odlučeno je o raskidu ugovora o kupovini vozila zaključenog između parničnih stranaka i o naknadi štete. Vrhovni kasacioni sud nalazi da su u konkretnom slučaju ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužioca kao izuzetno dozvoljenoj, s obzirom da su odluke nižestepenih sudova o prigovoru presuđene stvari i s tim u vezi o raskidu ugovora donete u suprotnosti sa pravnim shvatanjem izraženim kroz odluke Vrhovnog suda Srbije i Vrhovnog kasacionog suda u predmetima sa spornim pitanjima kao u ovoj pravnoj stvari.

Na osnovu iznetog, primenom člana 404. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu odluku primenom člana 408. ZPP, pa je našao da je revizija osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema činjeničnom stanju na kom je zasnovana pobijana odluka, tužilac je u svojstvu kupca, zaključio sa tuženim, kao prodavcem, ugovor o prodaji korišćenog automobila, marke ..., koji je 16.03.2009. godine overen pred Petim opštinskim sudom u Beogradu, pod Ov. ... . Ugovorenu kupoprodajnu cenu od 430.000,00 dinara tužilac nije isplatio u celosti, već je tuženom platio deo od 301.000,00 dinara, zbog čega mu je tuženi predao vozilo u državinu uz koje mu je izdao pismeno ovlašćenje za upravljanje vozilom do isplate kupoprodajne cene u celosti. Tužilac je bio u državini vozila oko pet meseci kada mu je vozilo ukradeno. Pronađeno je nakon više meseci, kada je tužiocu u MUP saopšteno da je ekspertizom utvrđeno da su na vozilu vršene prepravke broja šasije (rama) i broja motora, zbog čega je nadležni organ Policijske uprave za Grad Beograd poništio saobraćajnu dozvolu (koja je i dalje glasila na ime tuženog), oduzeo registarske tablice i odbio zahtev za registraciju ovog vozila. Saznavši za pravne nedostatke, za koje (tužilac) nije znao da su postojali i u vreme prve registracije na ime tuženog, tužilac je bez odlaganja, poslao tuženom pismeno 28.01.2011. godine, kojim ga obaveštava da raskida ugovor o kupoprodaji uz ostavljanje roka od osam dana za povraćaj isplaćenog iznosa na ime kupoprodajne cene vozila. Kako tuženi nije prihvatio predlog tužioca iz navedenog obaveštenja, tužilac je podneo tužbu sa istovetnim zahtevom – za raskid zaključenog ugovora o kupoprodaji vozila i povraćaj iznosa od 301.000,00 dinara, koji je dat tuženom na ime dela kupoprodajne cene vozila.

Odlučujući o tužbenom zahtevu, prvostepeni sud je doneo presudu P 621/11 od 22.01.2013. godine, kojom je delimično usvojio tužbeni zahtev i raskinuo navedeni ugovor o prodaji korišćenog vozila, koji je overen pred Petim opštinskim sudom u Beogradu pod Ov. ... (stav prvi izreke), a odbio je zahtev tužioca u delu kojim je tražio da se tuženi obaveže da mu na ime naknade štete plati 301.000,00 dinara sa pripadajućom kamatom (stav drugi izreke).

Protiv navedene presude žalbu je izjavio samo tužilac, osporavajući je u stavu drugom izreke, kojim je odlučeno o naknadi štete. Odlučujući o žalbi tužioca, Viši sud u Beogradu je doneo rešenje Gž 9309/13 do 05.02.2015. godine, kojim je ukinuo prvostepenu presudu u stavu drugom izreke i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje u tom delu, odnosno o zahtevu za naknadu štete.

Navedena prvostepena presuda P 621/11 od 22.01.2013. godine je postala pravnosnažna 27.06.2013. godine u delu kojim je usvojen tužbeni zahtev i raskinut ugovor o prodaji korišćenog vozila.

U ponovnom postupku prvostepeni sud je presudom P 1656/15 od 18.10.2016. godine, ponovo odlučio i o delu tužbenog zahteva o kome je već pravnosnažno odlučeno, ali tako što je sada odbijen zahtev za raskid ugovora (stav prvi izreke), a istom presudom odbijen je i zahtev tužioca za naknadu štete (stav drugi izreke).

Pobijanom pravnosnažnom presudom drugostepeni sud je odbio žalbu tužioca i prvostepenu presudu potvrdio u celosti, uz zaključak da nisu ispunjeni uslovi iz člana 508. do 510. Zakona o obligacionim odnosima za raskid ugovora zaključenog između parničnih stranaka, pa kako nisu nastupile pravne posledice raskida ugovora, to nisu ispunjeni uslovi za povraćaj isplaćenog iznosa na ime dela kupoprodajne cene vozila. Za navode žalbe kojima je tužilac ukazivao da je prvostepenu sud učinio bitnu povredu postupka iz člana 374. stav 2. tačka 10. ZPP, jer je ugovor već raskinut prethodnom sudskom odlukom koja je u tom delu pravosnažna, drugostepeeni sud je našao da ovim navodima tužilac osporava utvrđeno činjenično stanje, što u postupku po žalbi u sporovima male vrednosti nije dozvoljeno.

Imajući u vidu izneto, odnosno da je nižestepenim odlukama odlučeno o delu tužbenog zahteva o kome je ranije pravnosnažno odlučeno, čime je učinjena apsolutno bitna povreda postupka iz člana 374. stav 2. tačka 10. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je u ovom delu ukinuo nižestepene odluke na osnovu člana 415. stav 2. ZPP i odlučio kao u stavu drugom izreke (bez odbacivanja tužbe u tom delu, jer takav zahtev u postupku ne postoji).

Osim toga, Vrhovni kasacioni sud je ukinuo nižestepene odluke u delu zahteva za povraćaj kupoprodajne cene s obzirom da su nižestepeni sudovi o ovom delu zahteva odlučili imajući u vidu da nisu nastupile pravne posledice raskida ugovora (da je ugovor na snazi), zbog čega postoji pravni osnov za predaju 301.000,00 dinara. Međutim, ovakav zaključak nižestepenih sudova se ne može prihvatiti, jer je za ovaj deo tužbenog zahteva relevantna okolnost da je ugovor raskinut ranijom pravosnažnom sudskom odlukom u istoj parnici, pa je to trebalo imati u vidu pri odlučivanju, odnosno primeni Zakona o obligacionim odnosima. Kako su nižestepene odluke donete uz bitnu povredu postupka iz člana 374. stav 2. tačka 10. ZPP koja je isticana u žalbi i učinjena je pred drugostepenim sudom, što je revizijski razlog iz člana 407. stav 1. tačka 2. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je primenom člana 415. stav 1. ZPP, odlučio kao u stavu trećem izreke.

U ponovnom postupku prvostepeni sud će pravilnom primenom materijalnog prava doneti zakonitu odluku.

Predsednik veća - sudija

Vesna Popović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić