.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 3062/2022
04.07.2024. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića, predsednika veća, Branke Dražić, Dragane Boljević, Marine Milanović i Radoslave Mađarov, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Nevenka Dragović Arkudinskij advokat iz ..., protiv tuženog „AMS osiguranje“ a.d.o. iz Beograda, čiji je punomoćnik Branislav Popovac advokat iz ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 7196/20 od 11.02.2021. godine, na sednici veća održanoj 04.07.2024. godine doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 7196/20 od 11.02.2021. godine.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 7196/20 od 11.02.2021. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P 27506/16 od 26.06.2020. godine, stavom prvim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev i obavezan tuženi da tužiocu na ime naknade nematerijalne štete isplati, i to: za fizičke bolove 200.000,00 dinara, za strah 200.000,00 dinara, za duševne bolove zbog umanjenja životne aktivnosti 720.000,00 dinara i za duševne bolove zbog naruženosti 56.000,00 dinara, sve sa zakonskom zateznom kamatom od presuđenja do isplate. Stavom drugim izreke, odbijen je tužbeni zahtev preko dosuđenih iznosa u prvom stavu izreke i to za još: za fizičke bolove 280.000,00 dinara, za strah 160.000,00 dinara, za duševne bolove zbog umanjenja životne aktivnosti 80.000,00 dinara i za duševne bolove zbog naruženosti 124.000,00 dinara, sve sa zakonskom zateznom kamatom od presuđenja do isplate. Stavom trećim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 249.055,00 dinara.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 7196/20 od 11.02.2021. godine, stavom prvim izreke, odbijena je žalba tuženog potvrđena presuda u stavu prvom i trećem izreke. Stavom drugim izreke, odbijeni su zahtevi stranaka za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, pozivajući se na član 404. Zakona o parničnom postupku.
Primenom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda, potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni sud ceni u veću od pet sudija.
Predmet tražene pravne zaštite je naknada nematerijalne štete pričinjene tužiocu usled saobraćajne nezgode u kojoj su učestvovali vozač putničkog vozila osiguran od autoodgovornosti kod tuženog i tužilac kao pešak. Pobijanom presudom je delimično usvojen tužbeni zahtev. Revizijom se osporava doprinos tužioca kao pešaka i ističe da je prenizak u odnosu na odluke u kojima je utvrđeno slično činjenično stanje. Međutim, po nalaženju ovog suda, pobijana odluka je doneta uz primenu odgovarajućeg materijalnog prava, a sporna pravna pitanja su vezana za konkretnu činjeničnu situaciju i da doprinos nastanku štete zavisi od utvrđenih okolnosti, pa je tako rešenje spornog odnosa stranaka zavisno od utvrđene činjenične podloge. Pritom se u reviziji samo formalno ukazuje na zakonske razloge za primenu odredbe člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku, i u svemu ponavljaju navodi isticani u žalbi protiv prvostepene odluke. Pobijana drugostepena odluka u skladu je sa sudskom praksom i pravnim shvatanjima, a nema ni uslova da se razmotre pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana.
Na osnovu iznetog Vrhovni sud nalazi da u ovom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenje prava, iz čega proizilazi da nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP, pa je odlučeno kao u prvom stavu izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Prema članu 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku, revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.
Tužba u ovoj pravnoj stvari radi naknade štete podneta je 15.10.2016. godine, a vrednost predmeta spora pobijanog dela iznosi 1.176.000,00 dinara. Dakle, vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, zbog čega revizija nije dozvoljena.
Na osnovu člana 413. Zakona o parničnom postupku, odlučeno je kao u drugom stavu izreke.
Predsednik veća – sudija
Branislav Bosiljković, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
