Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: dr Ilije Zindovića, predsednika veća, Vesne Subić i Zorana Hadžića, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., Republika ..., čiji je punomoćnik Slobodan Aleksić, advokat iz ..., protiv tuženih BB iz ..., čiji je punomoćnik Dragan Milošević, advokat iz ..., VV iz ... i GG iz ..., radi utvrđenja, odlučujući o reviziji tuženog BB izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 4425/22 od 29.09.2022. godine, u sednici održanoj 26.07.2023. godine, doneo je

R E Š E NJ E

UKIDA SE presuda Apelacionog suda u Beogradu Gž 4425/22 od 29.09.2022. godine i predmet vraća istom sudu na ponovno suđenje.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Pančevu, Sudska jedinica u Kovačici P 2938/21 od 23.05.2022. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca da mu tuženi priznaju pravo svojine na nepokretnostima i pravo korišćenja nekretnina upisanih u listu nepokretnosti broj .. KO ... i to na katastarskoj parceli broj ..., zgrada broj 1, ulica ..., zemljište pod zgradom – objektom od 67m², zgrada broj 2 u ulici ... broj .., zemljište pod zgradom – objektom od 65m², zgrada broj 3 u Ulici ..., zemljište pod zgradom – objektom od 16m², zgrada broj 4 Ulica ..., zemljište pod zgradom objektom od 13m² i zemljište uz zgradu – objekat Ulica ... od 5 ari 00m², ukupne površine 6 ari 61m², pravo svojine na izgrađenim zgradama i objektima kao i pravo korišćenja na gradskom građevinskom zemljištu na kome su sagrađeni objekti, po osnovu ulaganja iz zajedničke bračne tekovine pravnog prethodnika tužioca DD sa pravnim prethodnikom tuženih BB, oboje biv. iz ..., od 3/10 dela dosuđenih presudom tog suda P 456/10 od 24.10.2011. godine do traženog udela od ½ (5/10) dela celokupnih nepokretnost, kao neosnovan. Stavom drugim izreke, odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 4425/22 od 29.09.2022. godine, stavom prvim izreke, preinačena je presuda Osnovnog suda u Pančevu, Sudska jedinica u Kovačici P 2938/21 od 23.05.2022. godine u stavu prvom izreke, tako što je usvojen tužbeni zahtev i obavezani tuženi da tužiocu priznaju pravo svojine i korišćenja na nepokretnostima upisanim u listu nepokretnosti broj .. KO ... i to na kat. parc. br. .., zgrada br. 1, Ulica ..., zemljište pod zgradom – objektom od 67m², zgrada br. 2 u Ulici ... broj .., zemljište pod zgradom – objektom od 65m², zgrada br. .. u Ulici ..., zemljište pod zgradom – objektom od 16m², zgrada br. 4 Ulica ..., zemljište pod zgradom - objektom od 13m² i zemljište uz zgradu – objekat u Ulici ... od 5,00m², ukupne površine 6,61m² i to pravo svojine na izgrađenim zgradama i objektima, kao i pravo korišćenja na gradskom građevinskom zemljištu na kome su sagrađeni objekti po osnovu ulaganja iz zajedničke bračne tekovine pravnog prethodnika tužioca DD sa pravnim prethodnikom tuženih BB, preko 3/10 idelanih delova dosuđenih presudom istog suda P 456/10 od 24.10.2011. godine do traženog udela od ½ (5/10) celokupnih nepokretnosti, odnosno u idealnom delu od 2/10. Stavom drugim izreke, preinačeno je rešenje o troškovima parničnog postupka sadržano u stavu drugom izreke prvostepene presude, tako što se tuženi solidarno obavezuju da tužiocu na ime naknade troškova parničnog postupka isplate 169.370,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana sticanja uslova za izvršenje do isplate. Stavom trećim izreke, obavezani su solidarno tuženi da tužiocu na ime naknade troškova drugostepenog postupka isplate 22.600,00 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu reviziju je blagovremeno izjavio tuženi BB, zbog pogrešne primene materijalnog prava i bitne povrede odredaba parničnog postupka.

Tužilac je dostavio odgovor na reviziju, sa predlogom da se revizija odbije kao neosnovana.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. u vezi člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 18/20) pa je našao da je revizija tuženog BB osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, pravni prethodnik tužioca DD i pravni prethodnik tuženih BB, živeli su u bračnoj zajednici od ...1977. godine do smrti BB ...2008. godine. Pre zaključenja braka određeno vreme su živeli u vanbračnoj zajednici. BB i VV nisu imali zajedničke dece. Sada pok. BB je u bračnu zajednicu uneo nepokretnost parcelu stari broj .. KO ..., površine 7,70m², gde je bilo upisano da na parceli postoji izgrađena stambena zgrada. Nakon komasacije ta parcela je dobila novi broj kao kat. parc. .. KO ..., zemljište pod zgradom – objektom i zemljište uz zgradu ukupne površine 6 ari i 61m². Na toj parceli kao suvlasnici su bili uknjiženi BB i njegova prva supruga ĐĐ, majka, odnosno baba po majci ovde tuženih i to svako na po ½ idealnih delova. Svoj suvlasnički udeo na ovoj nepokretnosti ĐĐ je ustupila svom suprugu sada pok. BB, tako da je on postao isključivi vlasnik naznačene parcele. DD i njen suprug BB odlučili su da sagrade porodičnu stambenu zgradu na toj parceli i dobili odobrenje nadležnog organa za građenje porodične stambene zgrade 26.05.1978. godine. Odobrenje je izdato na ime BB i DD. DD je radila kod ... banke ... . Uzela je stambeni kredit 1980. godine od tadašnjih 120.000,00 dinara. BB je radio u opštini ... kao kurir i imao je veću platu od DD. Radi završetka kuće podigao je kredit od 100.000,00 dinara, koji krediti su vraćeni u toku trajanja bračne zajednice. BB i DD su sagradili porodičnu stambenu zgradu, kao i pomoćne objekte na kat. parc. .. KO ... . DD je umrla 2008. godine. Tužilac je pravni sledbenik DD. Od starih objekata koji su bili na toj parceli, korišćen je deo građevinskog materijala za izgradnju novih objekata.

Utvrđeno je da je tužilac BB više doprineo u izgradnji spornih objekata. Presudom prvostepenog suda P 456/10 od 24.10.2011. godine utvrđeno je da je doprinos DD, pravnog prethodnika tužioca u sticanju sporne imovine od 2/3. Tužilac potražuje 5/10 od spornih nepokretnosti.

Imajući u vidu izvedene dokaze prvostepeni sud je zaključio, da je doprinos BB veći od doprinosa DD u sticanju zajedničke imovine, pa je zahtev preko dosuđene kvote od 3/10, odbio kao neosnovan.

Drugostepeni sud nije prihvatio ovakvo stanovište prvostepenog suda, nalazeći da je prvostepeni sud iz pravilno utvrđenih činjenica izveo nepravilan zaključak o postojanju drugih činjenica na kojima je zasnovana presuda, a na koje je pogrešno primenio materijalno pravo. Zaključuje da je trebalo poći od odredbe člana 183. stav 2. Porodičnog zakona koji propisuje da su udeli supružnika u zajedničkoj imovini jednaki. Tuženi nisu dokazali da je njihov pravni prethodnik sada pok. BB imao veći doprinos u sticanju zajedničke imovine koje predstavljaju ovde predmetne nepokretnosti. Teret dokazivanja tih činjenica bio je na tuženima. Imajući to u vidu, kao i činjenicu da građevinska dozvola je glasila i na pok. BB i na DD, proizlazi da je zapravo faktička volja bračnih drugova sada pok. DD i BB bila da zajedničkim sredstvima sagrade predmetne nepokretnosti i praktično jedno drugome priznaju podjednak udeo u sticanju tih nepokretnosti. Stoga je preinačio prvostepenu presudu i usvojio tužbeni zahtev tužioca za još 2/10 spornih nepokretnosti.

Po oceni Vrhovnog suda, ovakva pravna argumentacija drugostepenog suda nije prihvatljiva. Drugostepeni sud bez otvaranja rasprave zaključuje da je činjenično stanje pravilno utvrđeno, ali da je prvostepeni sud izveo nepravilan zaključak o postojanju drugih činjenica na kojima je zasnovao presudu. Pri tome ne navodi koje su to činjenice od ključnog značaja da bi prvostepena presuda bila preinačena. Drugostepeni sud polazi od pogrešnog tumačenja odredbe člana 183. stav 2. Porodičnog zakona. Tačno je da ta odredba predviđa da su udeli supružnika u zajedničkoj imovini jednaki ukoliko se suprotno ne dokaže. Međutim, u toku postupka su izvođeni dokazi i utvrđeno je da je pokojni BB više doprinosio u sticanju imovine koja je unošena u bračnu zajednicu. Imao je veća primanja od svoje supruge DD. Dalje, nejasno je da je namera pokojnog BB i DD bila da ta nepokretnost bude njihova zajednička na ½, jer ti dokazi posebno nisu izvođeni u toku trajanja postupka. Sporne nepokretnosti su se vodile na pokojnog BB, koji je bio vlasnik parcele. Tužilac traži da se utvrdi da je vlasnik pored dosuđene kvote još 2/10 na nepokretnostima i na parceli. Imajući u vidu površinu parcele i objekte koji se nalaze na istoj, ta parcela je cela neophodno potrebna na korišćenje (što će nižestepeni sud u daljem toku postupka proveriti), te da ako je tako, to predstavlja jedinstvenu celinu. Vlasnik parcele bio je BB i to je njegova posebna imovina. U tom slučaju bilo je neophodno utvrditi kolika je vrednost parcele u odnosu na celokupnu imovinu i shodno tome vrednost celokupne imovine koja je sporna umanjiti za vrednost parcele i onda utvrditi koja bi kvota pripala tužiocu preko prava koje je ostvario njegov pravni prethodnik sada pok. DD na ime sticanja u zajednici. U situaciji kada zemljište predstavlja jedinstvenu celinu zajedno sa objektima (s obzirom da objekti ne mogu egzistirati bez parcela) onda se te činjenice moraju uzeti u obzir i utvrđivati u smislu napred naznačenih navoda.

U daljem toku postupka, nižestepeni sud će imati u vidu primedbe Vrhovnog suda, pri čemu će voditi računa da se sada pravo korišćenja zemljišta izjednačuje sa pravom svojine (pod određenim uslovima), utvrdiće koja je vrednost parcele na kojoj se nalaze sporni objekti, u kolikom procentu vrednost parcele učestvuje u ukupnoj vrednosti celokupnih nepokretnosti, utvrditi da li postoje dokazi da su pravni prethodnici stranaka imali nameru da celokupna nepokretnost bude njihova zajednička svojina na podjednake delove, utvrditi da li je nešto od materijala ranije postojećih objekata koji su srušeni upotrebljeno za izgradnju novih objekata i nakon pravilnog utvrđenja svih činjenica doneće zakonitu odluku.

Činjenica da tuženi VV i GG nisu izjavili reviziju, imajući u vidu činjenicu da se radi o nužnim suparničarima (tuženima), to ukidanje presude deluje i u odnosu na sve nužne suparničare, pa će u daljem postupku svi tuženi biti uključeni u postupak.

Imajući u vidu napred izneto, Vrhovni sud je na osnovu člana 416. stav 2. ZPP, odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

dr Ilija Zindović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić