.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 3067/2022
13.04.2022. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dobrile Strajina, predsednika veća, Gordane Komnenić, Dragane Mirosavljević, Vesne Subić i Zorana Hadžića, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Staniša Stamenković, advokat iz ..., protiv tuženog BB iz ..., čiji je punomoćnik Tihomir Milanović, advokat iz ..., radi sticanja bez osnova, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 1383/21 od 01.06.2021. godine, u sednici održanoj 13.04.2022. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 1383/21 od 01.06.2021. godine.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 1383/21 od 01.06.2021. godine.
ODBIJA SE zahtev tuženog za naknadu troškova revizijskog postupka.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Surdulici P 1076/2018 od 17.12.2020. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se tuženi obaveže da mu, po osnovu sticanja bez osnova zbog ulaganja u nepokretnost tuženog – vikend kuću, površine 52 m2 na k.p. br. .. na mestu zvanom ''VV'', ukupne površine 1336 m2, upisane u LN .. KO ..., u periodu od 17.08.2013. godine do 16.11.2018. godine, isplati iznos od 1.949.319,40 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom na taj iznos obračunatom počev od 10.07.2020. godine pa do isplate, kao neosnovan. Stavom drugim izreke, obavezan je tužilac da tuženom na ime troškova parničnog postupka plati iznos od 145.523,00 dinara.
Apelacioni sud u Nišu je, presudom Gž 1383/21 od 01.06.2021. godine, odbio kao neosnovanu žalbu tužene i potvrdio presudu Osnovnog suda u Surdulici P 1076/2018 od 17.12.2020. godine.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je izjavio blagovremenu reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava i predložio da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom, na osnovu odredbe člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Tuženi je dostavio odgovor na reviziju tužioca. Troškove revizijskog postupka je tražio opredeljeno.
Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'' 72/11...18/20), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).
Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, u konkretnom slučaju nisu ispunjeni zakonom propisani uslovi za odlučivanje o reviziji, kao izuzetno dozvoljenoj, jer se revizijom tužioca ne ukazuje da postoji potreba da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno ujednačavanje sudske prakse i novo tumačenje prava. Revident ne ukazuje na suprotne odluke, već osporava utvrđeno činjenično stanje, što nije razlog za posebnu reviziju. Predmet tražene pravne zaštite je naknada tužiocu uloženih sredstava u nepokretnost vlasništvo tuženog, a odluke nižestepenih sudova o neosnovanosti tužbenog zahteva tužioca zasnovana su na primeni odgovarajućih odredbi Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, koje se tiču savesnosti tužioca, kao držaoca predmetne nepokretnosti.
Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odluku kao u stavu prvom izreke, doneo primenom odredbe člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija nedozvoljena.
Odredbom člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku, revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužbu radi sticanja bez osnova u imovinskopravnom sporu, tužilac je podneo 15.11.2018. godine, a vrednost predmeta spora je 1.949.319,40 dinara odnosno 16.589 evra.
Imajući u vidu da je ovo imovinskopravni spor u kome vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, sledi da je revizija nedozvoljena.
Iz izloženih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odluku kao u stavu drugom izreke doneo na osnovu odredbe člana 413. Zakona o parničnom postupku.
Troškovi revizijskog postupka radi angažovanja punomoćnika, advokata, za sastav odgovora na reviziju tuženom nisu bili potrebni, u smislu člana 154. Zakona o parničnom postupku, pa je Vrhovni kasacioni sud odluku kao u stavu trećem izreke doneo primenom odredbe člana 165. stav 1. istog Zakona.
Predsednik veća - sudija
Dobrila Strajina, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
