Protiv pravosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi-protivtužilac c je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11...18/20), Vrhovni kasacioni sud je ustanovio da revizija nije osnovana.

U postupku donošenja pobijane presude nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stava 2. tačke 2. Zakona o parničnom postupku, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju nakon otvaranja rasprave pred drugostepenim sudom, tužilac, kao prodavac, i tuženi-protivtužilac i tuženi, kao kupci, zaključili su ugovor o kupoprodaji. Ugovoreno je da kupci postaju sukorisnici svako u po 1/9 dela na kat. parc. br. .. i suvlasnici jedne stambene jedinice od 9m2 u stambenom objektu izgrađenom na toj parceli. Ugovorena je cena od 20.000,00 evra. Ugovor je overen u Osnovnom sudu u Užicu Ov3 ../13 od 09.04.2013. godine. Kupci su isplatili prodavcu deo kuporpodajne cene u iznosu od 10.000,00 evra.

Između tužioca, sa jedne strane, i tuženog-protivtužioca i tuženih, sa druge strane, zaključen je ugovor o gradnji i regulisanju međusobnih odnosa kojim je ugovorena zajednička dogradnja tužiočeve postojeće porodične stambene zgrade. Ugovoreno je da su BB, VV i GG dužni snositi sve troškove izgradnje i opremanja objekta do faze završenosti „ključ u ruke“ i troškove dokumentacije za dogradnju i upotrebu objekta i nakon završetka gradnje predati u svojinu tužiocu stambenu jedinicu površine 38 m2 na poslednjoj etaži objekta. Ugovoreno je da postojeći stambeni objekat ostaje u svojini tužioca i da na njemu tuženi nemaju nikakva prava. Ugovor je overen u Osnovnom sudu u Užicu Ov1 ../13 od 09.04.2013. godine.

Tuženi – protivtužilac je za sastav navedenih ugovora platio advokatu iznos od 150,00 evra.

U cilju realizacije ugovora tužilac je izvršio legalizaciju stambenog objekta, pribavio rešenje o građevinskoj i upotrebnoj dozvoli od 10.05.2013. godine i izvršio konverziju prava korišćenja u pravo svojine na kat. parc. br. .. .

Tuženi VV i GG su prihvatili sporazumni raskid oba ugovora koji im je tužilac ponudio jer nisu isplatili u celosti kupoprodajnu cenu. Pravnosnažnim delom prvostepene presude predmetni ugovori su raskinuti na osnovu člana 124. ZOO.

Prema stanovištu drugostepenog suda, protivtužbeni zahtev je delimično osnovan prema članu 132. stavu 2. ZOO u iznosu od 3.000,00 evra koji je tuženi-protivtužilac isplatio tužiocu na osnovu ugovora o kupoprodaji i u iznosu od 150,00 evra koji je tuženi-protivtužilac platio advokatu na ime sastava predmetnih ugovora. Preostali deo protivtužbenog zahteva je odbijen primenom člana 154. stava 1. ZOO jer su ugovori raskinuti krivicom svih tuženih, a tuženi-protivtužilac nije ni dokazao nastalu štetu. Pored navedenog, preostali deo protivtužbenog zahteva se odnosi na troškove tuženog-protivtužioca u periodu pregovora za zaključenje ugovora, a prema članu 30. stavu 4. ZOO, ukoliko se stranke drugačije ne sporazumeju, svaka stranka snosi svoje troškove oko priprema za zaključenje ugovora.

Revizijski navodi kojima se ukazuje na pogrešno utvrđeno činjenično stanje nisu osnovani. Obrazloženje drugostepene presude sadrži razloge o svim činjenicama bitnim za presuđenje koji su saglasni međusobno i sadržini izvedenih dokaza, zbog čega ovaj sud nema razloga da sumnja u savesnost i brižljivost drugostepenog suda prilikom ocene dokaza.

Na pravilno i potpuno utvrđeno činjenično stanje, drugostepeni sud je pravilno primenio članove 231. ZPP i 154. i 132. ZOO. Predmetni ugovori su raskinuti krivicom tuženih jer su kupoprodajnu cenu samo delimično isplatili. Raskidom ugovora ugovorne strane nisu oslobođene obaveze naknade štete koja je nastala (član 132. stav 1. ZOO). Ali, obaveza naknade štete zasniva se isključivo na krivici štetnika (član 154. stav 1. ZOO). Kako je tužilac ispunio svoje ugovorne obaveze, a ugovori su raskinuti jer tuženi-protivtužilac i tuženi nisu ispunili svoje ugovorne obaveze, tužilac nije kriv za raskid ugovora, pa ni za eventualno nastalu štetu. Pored navedenog, tuženi-protivtužilac nije dokazao da je pretrpeo štetu.

Vrhovni kasacioni sud je, primenom člana 414. stava 1. ZPP, odlučio kao u prvom stavu izreke.

Vrhovni kasacioni sud je, primenom člana 165. stava 1. u vezi člana 153. ZPP, odbio zahtev tuženog-protivtužioca za naknadu troškova revizijskog postupka jer nije uspeo u ovom postupku.

Predsednik veća-sudija

dr Dragiša B. Slijepčević,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić