Ispitujući pobijanu presudu u smislu člana 408. u vezi člana 403. stav 2. tačka 3. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“, br.72/11 ....55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije osnovana.

U postupku donošenja pobijane presude nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju ovaj sud pazi po službenoj dužnosti, niti je pred drugostepenim sudom učinjena povreda postupka iz člana 374. stav 1. ZPP na koju se u reviziji ukazuje. Neosnovani su navodi revizije da je u drugostepenom postupku učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. u vezi člana 8. Zakona o parničnom postupku, jer je drugostepeni sud imao u vidu sve okolnosti konkretnog slučaja i činjenično stanje koje je utvrđeno u postupku pred prvostepenim sudom i na raspravi pred drugostepenim sudom, a za svoju odluku dao obrazložene i jasne razloge zbog čega je neosnovano ukazivanje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje. Ukazivanje na povredu postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP ne predstavlja bitnu povredu zbog koje se revizija može izjaviti primenom člana 407. stav 1. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, AA, ovde tužilac, je pravnosnažnom presudom Prekršajnog suda u Kragujevcu, Odeljenje u Kniću oslobođen krivice da je dana 21.03.2011. godine u 14,00 časova upravljajući motornim vozilom Fiat ..., registarskog broja KG ..., na način bliže opisan u drugostepenoj odluci, prouzrokovao saobraćajnu nezgodu prelazeći u levu stranu kolovoza u smeru kretanja i u momentu vraćanja na desu stranu prednjim levim bočnim delom vozila udario u prednji levi deo putničkog vozila marke Škoda ..., registarskog broja KG ..., vlasništvo SO Knić koje se kretalo iz suprotnog smera i kojim je upravljao BB. Zapisnikom o uviđaju saobraćajne nezgode sačinjenim od strane MUP RS Policijske uprave Kragujevac, Policijska stanica Knić od 21.03.2011. godine konstatovano je nađeno stanje na licu mesta, dat detaljan opis položaja vozila koja su učestvovala u saobraćajnoj nezgodi, i navedeno da mesto kontakta vozila nije utvrđeno. Zabeleženi su i tragovi kretanja vozila i trag zanošenja levih točkova vozila Fiat ... i trag kočenja desnih točkova Škode ..., da se vozilo Fiat ... kretalo iz smera centra Knić prema zaseoku ..., a vozilo Škoda ... prema centru naselja Knić. Vozači nisu upravljali vozilima pod uticajem alkohola i ni jedno od vozila se nije kretalo nedozvoljenom brzinom. Utvrđena su i opisana oštećenja oba vozila. Iz iskaza svedoka očevidca saobraćajne nezgode i policijskog službenika koji je sastavio zapisnik o uviđaju proizilazi da se vozilo tužioca kretalo od leve do desne ivice kolovoza odnosno nije stalno išlo desnom stranom kolovoza, a da je drugotuženi nailazeći svojim vozilom iz krivine pokušao da izbegne vozilo tužioca, te je došlo do kontakta navedenih vozila. Iz iskaza svedoka, nalaza veštaka iz prekršajnog postupka i nalaza i mišljenja i izjašnjenja veštaka saobraćajne struke angažovanog u ovoj parnici, proizilazi da se na osnovu podataka iz sačinjenog zapisnika o uviđaju saobraćajne nezgode i zaustavnog položaja vozila dalo zaključiti da opisani tragovi ne pripadaju vozilima koja su učestvovala u saobraćajnoj nezgodi, a sve prema zaustavnom položaju vozila, ali da bi se te relevantne činjenice mogle utvrditi samo rekonstrukcijom.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je usvojio tužbeni zahtev za traženu naknadu materijalne štete nalazeći da iz utvrđenih činjenica postoji propust na strani tuženog BB, odnosno kretanja njegovog vozila, zbog čega je došlo do kontakta i prouzrokovanja saobraćajne nezgode te je tuženi odgovoran za nastalu štetu solidarno sa svojim osiguravačem.

Drugostepeni sud je nakon održane rasprave ponovio izvedene dokaze u postupku pred prvostepenim sudom zaključujući da se u situaciji kada je utvrđeno da se tuženi BB kretao dozvoljenom brzinom, decidnim izjašnjenjem policijskih službenika koji su radili zapisnik o uviđaju, iskaza svedoka VV, a kod nedoslednog iskaza tužioca, ne može dovesti u pitanje sadržina zapisnika o uviđaju, a da tragovi zabeleženi istim zapisnikom nisu dovedeni u sumnju ni nalazom i mišljenjem veštaka saobraćajne struke koji je angažovan u ovoj parnici, ni iskazom veštaka koji je veštačio u prekršajnom postupku, zbog čega je ukinuo prvostepenu presudu i odlučio odbijajući tužbeni zahtev kao neosnovan.

Vrhovni sud nalazi da je drugostepeni sud pravilnom primenom materijalnog prava, odbio tužbeni zahtev i za svoju odluku dao sveobuhvatne, obrazložene i jasne razloge koje prihvata i ovaj sud.

Vrhovni kasacioni sud u celini prihvata navode i razloge drugostepenog suda iz pobijane presude u vezi sa zaključkom o nepostojanju osnova i elemenata odgovornosti tuženog za traženu naknadu opredeljenog vida materijalne štete prouzrokovane tužiocu. Tužilac nije dokazao da je pretrpeo materijalnu štetu u određenom vidu i obimu koja bi poticala od neke neovlašćene i nezakonite radnje ili propuštanja tuženog, zbog koje bi odgovarali on i njegov osiguravač. Činjenica da je neko lice pravnosnažnom prekršajnom presudom oslobođeno krivice da je prouzrokovalo saobraćajnu nezgodu ne predstavlja samo po sebi osnov za potraživanje naknade štete od drugog učesnika u saobraćajnoj nezgodi, a ne predstavlja ni smetnju da sud u parničnom postupku utvrđuje građansko pravnu odgovornost za prouzrokovanu štetu, kako lica protiv kojeg je usmerena tužba, tako i samog tužioca bez obzira što je pravnosnažnom odlukom oslobođen prekršajne odgovornosti. U dokaznom postupku pred drugostepenim sudom, činjenice koje proizlaze iz zapisnika o uviđaju saobraćajne nesreće, između ostalih i tragova kočenja, nisu osporene od strane tužioca ni od strane veštaka koji su svoj nalaz i iskaz zasnivali isključivo na položaju vozila nakon saobraćajne nezgode, dok su policijski službenici imali neposredni uvid u samom trenutku događaja, posebno kada se ima u vidu navod veštaka da bi se relevantne činjenice mogle utvrditi jedino rekonstrukcijom, a koji dokaz tužilac, na kome je teret dokazivanja uzročno posledične veze između radnje ili propuštanja tuženog BB i nastanka štete, u smislu člana 231. ZPP, nije predlagao. Ukoliko je tužilac osporavao zapisnik o uviđaju, morao se koristiti drugim dokaznim sredstvima kako bi dokazao da se saobraćajna nezgoda dogodila isključivom krivicom tuženog BB, što je u konkretnom slučaju izostalo.

Zbog svega navedenog neosnovano je pozivanje revidenta na pogrešnu primenu materijalnog prava, jer sopstvena protivpravna nesavesna radnja ne može biti osnov za naknadu štete. Iz svih navedenih razloga i po oceni Vrhovnog kasacionog suda nisu ispunjeni uslovi za traženu naknadu štete prema tuženima u smislu člana 154, 155. i 158. Zakona o obligacionim odnosima zbog čega je pravilno drugostepeni sud odbio u celini tužbeni zahtev i prema tuženom fizičkom licu i prema tuženom osiguravaču čija odgovornost zavisi od odgovornosti za nastanak saobraćajne nezgode tuženog vlasnika osiguranog vozila. Neosnovano se revizijom tužioca neposredno ili posredno, pozivanjem na dokazne predloge, osporava rezultat sprovedenog dokaznog postupka ukazujući na pogrešno utvrđeno činjenično stanje, s obzirom da pobijana odluka sadrži detaljno obrazloženje o utvrđenim činjenicama, navodima i zahtevima tužioca i primeni materijalnog prava na osnovu konkretnih rezultata dokaznog postupka.

Iz navedenih razloga primenom člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Biserka Živanović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić