U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jelice Bojanić Kerkez, predsednika veća, Vesne Stanković i Radoslave Mađarov, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., selo ..., čiji je punomoćnik Vladan Pantović, advokat iz ..., protiv tuženog BB iz ..., selo ..., čiji je punomoćnik Nermin Ajdinović, advokat iz ..., radi utvrđenja, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 146/21 od 23.02.2021. godine, u sednici veća održanoj 07.06.2023. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 146/21 od 23.02.2021. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Novom Pazaru P 208/18 od 24.04.2018. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev i utvrđeno da je tužilja, po osnovu sticanja u bračnoj zajednici, stekla pravo susvojine da udelom od ½ na pomoćnom objektu – magacinu koji se nalazi na katastarskoj parceli broj .../... upisanoj u LN ... KO ... i zemljištu pod objektom i za redovnu upotrebu objekta, što je tuženi dužan da prizna i dozvoli tužilji da svoje pravo upiše kod nadležne službe za katastar nepokretnosti. Stavom drugim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev kojim je tužilja tražila da se utvrdi da je po osnovu sticanja u bračnoj zajednici stekla pravo susvojine na kući koja se nalazi na kp ... upisana u LN br. ... KO ... i pravo susvojine sa udelom od ½ na katastarsim parcelama: kp. br. ..., kp. br. ..., kp. br. ..., kp. br. ... broj zgrade jedan, kp. br. ... broj zgrade dva, kp. br. ..., kp. br. ..., kp. br. ..., kp. br. ... , kp. br. ..., kp. br. .../..., kp. br. .../..., kp. br. ..., kp. br. ..., kp. br. ..., kp. br. ..., sve u KO ..., bliže opisane u ovom stavu izreke, što bi tuženi bio dužan da prizna i dozvoli tužilji upis prava kod nadležne službe za katastar nepokretnosti. U trećem stavu izreke, obavezan je tuženi da tužilji naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 43.146,56 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 4242/18 od 11.09.2018. godine, stavom prvim izreke potvrđena je prvostepena presuda u stavu prvom izreke, a stavom drugim je preinačena u delu kojim je odbijen tužbeni zahtev, tako što je i u ovom delu usvojen tužbeni zahtev, i stavom trećim izreke odlučeno o troškovima postupka.

Rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rev 265/19 od 04.06.2020. godine odbačena je kao nedozvoljena revizija tuženog izjavljena protiv stava prvog izreke presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 4242/18 od 11.09.2018., dok je navedena presuda ukinuta u drugom i trećem stavu izreke i predmet vraćen drugostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

Apelacioni sud u Kragujevcu je nakon održane rasprave doneo presudu Gž 146/21 od 23.02.2021. godine, kojom je stavom prvim izreke ukinuo prvostepenu presudu u stavu drugom i trećem izreke. Stavom drugim izreke usvojen je tužbeni zahtev i utvrđeno da je tužilja po osnovu sticanja u bračnoj zajednici stekla pravo su svojine na kući koja se nalazi na kp ... upisana u LN br. ... KO ... i pravo susvojine sa udelom od ½ na katastarsim parcelama: kp. br. ..., kp. br. ..., kp. br. ..., kp. br. ... broj zgrade jedan, kp. br. ... broj zgrade dva, kp. br. ... ..., kp. br. ..., kp. br. ... , kp. br. ... , kp. br. ..., kp. br. .../..., kp. br. .../..., kp. br. ..., kp. br. ... i kp. br. ... i kp. br. ..., sve u KO ..., bliže opisane u ovom stavu izreke, što je tuženi dužan da prizna i dozvoli tužilji da svoje pravo upiše kod nadležne službe za katastar nepokretnosti. Stavom trećim izreke tuženi je obavezan da tužilji na ime troškova parničnog postupka plati iznos od 143.300,00 dinara.

Protiv navedene drugostepene presude, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. u vezi sa članom 8. ZPP, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu na osnovu člana 403. stav 2. tačka 3. i člana 408. ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 18/20), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije osnovana.

U postupku donošenja pobijane presude nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, niti su učinjene bitne povrede odredaba parničnog postupka na koje je revizija ukazala, pošto je drugostepeni sud u razlozima svoje odluke izneo jasnu ocenu sadržine izvedenih dokaza, na kojoj je zasnovao zaključak o postojanju pravno relevantnih činjenica.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, stranke su zaključile brak 1977. godine i zajednički bračni život su započeli u selu ... u porodičnom domaćinstvu tuženog, gde je tužilja živela sa tuženim, njegovim ocem i sestrama. koje su posle udaje otišle iz domaćinstva. Ubrzo nakon zasnivanja bračne zajednice, tužilac je otišao na privremeni rad najpre u ..., zatim u ..., a tužilja je nastavila da živi u porodičnom domaćinstvu. U domaćinstvu je tužilja obavljala sve kućne poslove, vodila brigu oko domaćinstva i bavila se poljoprivrednim radovima, obrađivala imanje i čuvala stoku. Tužilja je rodila dete koje je preminulo nakon četvrtog meseca života, a pošto tuženi nije dolazio iz inostranstva, tužilja je otišla kod svog oca gde je živela nekoliko meseci tokom 1982. godine i početkom 1983. godine. Potom se tuženi vratio iz inostranstva i zasnovao zajednicu života sa drugom ženom u toku 1982. godine, sa kojom je dobio sina 1983. godine. Presudom Okružnog suda u Novom Pazaru P 74/72 od 23.03.1983. godine, razveden je brak stranaka. Tuženi je, od novca koji stečen za vreme trajanja braka, kupio nepokretnosti u KO ... koje su predmet tužbenog zahteva (zemljište i porodičnu stambenu zgradu), i to na osnovu overenog Ugovora o kupoprodaji nepokretnosti Ov .../... od 28.01.1983. godine, u kome je kao kupac označen samo tuženi. Potom je tokom 1983. godine prestala zajednica tuženog sa drugom ženom i tužilja se vratila kod tuženog, pa su razvedeni supružnici zasnovali vanbračnu zajednicu i nastavili zajednički život. U ovoj vanbračnoj zajednici dobili su troje dece i to VV rođenog ... godine, GG rođenu ... godine i DD rođenu ... godine. Tužilja, deca stranaka, sin tuženog ĐĐ i otac tuženog su nastavili da živi na novom kupljenom imanju u selu. Tuženi je u toku 1988. godine ponovo otišao u ..., a tužilja nastavila da živi na kupljenom imanju, gde je sama podizala i vaspitavala njihovu zajedničku decu i dete koje je tuženi dobio u vanbračnoj zajednici, sredstvima koje je obezbeđivala baveći se poljoprivredom i stočarstvom, držala krave i prodavala mleko, obezbeđivala osnovne namirnice za decu i izdržavala ih. Za vreme trajanja ove vanbračne zajednice stranaka sagrađen je pomoćni objekat – magacin, koji je takođe bio obuhvaćen tužbenim zahtevom i u pogledu kog je u toku postupka pravnosnažno odlučeno presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 4242/18 od 11.09.2018. godine.

Ovako utvrđeno činjenično stanje rezultat je ocene dokaza izvedenih od strane drugostepenog suda, koji je postupio u skladu sa odredbama člana 383. stav 3. i 4. ZPP. Drugostepeni sud je zaključio da kupljene nepokretnosti po zaključenom ugovoru od 28.01.1983. godine, u vreme privremenog prekida supružničke zajednice parničnih stranaka, ne predstavljaju posebnu imovinu tuženog u smislu odredbe člana 168. stav 1. Porodičnog zakona, već zajedničku imovinu parničnih stranaka. Tuženi nije dokazao da je sporne nepokretnosti stekao od svoje posebne imovine, odnosno isključivo svojim radom i sredstvima. Predmetne nepokretnosti su stečene za vreme trajanja braka, koji je trajao od 1977. godine do 23.03.1983. godine, kada je brak formalno prestao. U istoj godini kada je brak prestao, stranke su zasnovale vanbračnu zajednicu i nastavile zajednički život. Ceneći da je tužilja doprinosila u sticanju sporne zajedničke imovine pre zaključivanja ugovora o kupoprodaji, i da se nadalje sama brinula o ocu tuženog, zajedničkoj deci i pastorku, baveći se poljoprivredom i stočarstvom, obezbeđivala osnovne potrepštine za porodicu i decu i izdržavala ih, drugostepeni sud je zaključio da je doprinos tužilje bio jednak doprinosu tuženog u sticanju imovine i utvrdio da je jednak udeo tužilje i tuženog u sticanju nepokretnosti kupljenih Ugovorom o kupoprodaji nepokretnosti overenim dana 28.01.1983. godine, u kome je kao kupac označen samo tuženi, a koje predstavljaju njihovu zajedničku imovinu stečenu za vreme trajanja braka.

Po nalaženju Vrhovnog suda, revizija tuženog nije osnovana.

Prema članu 171. stav 1.Porodičnog zakona, imovina koju su supružnici stekli radom u toku trajanja zajednice života u braku predstavlja njihovu zajedničku imovinu . Prema članu 176. stav 1. istog zakona smatra se da su supružnici izvršili deobu zajedničke imovine ako su u javni registar prava na nepokretnostima upisana oba supružnika kao suvlasnici na opredeljenim udelima. Stavom 2. istog člana je propisano da se smatra da je upis izvršen na oba supružnika i kada je izvršen na ime samo jednog od njih, osim ako nakon upisa nije zaključen pismeni sporazum supružnika o deobi zajedničke imovine odnosno bračni ugovor, ili je o pravima supružnika na nepokretnosti odlučiovao sud. Deobom zajedničke imovine u smislu ovog zakona, smatra se utvrđivanje suvlasničkog odnosno, supoverilačkog udela svakog supružnika u zajedničkoj imovini, propisuje član 177.. Članom 180. navedenog zakona je propisano da ako supružnici ne mogu da se sporazumeju o deobi zajedničke imovine, deobu zajedničke imovine vrši sud (sudska deoba). Kod sudske deobe pretpostavlja da su udeli supružnika u zajedničkoj imovini jednaki. Veći udeo jednog supružnika u sticanju zajedničke imovine zavisi od njegovih ostvarenih prihoda, vođenja poslova u domaćinstvu, staranja o deci, staranja o imovini, te drugih okolnosti od značaja za održavanje ili uvećanje vrednosti zajedničke imovine.

Imajući u vidu navedene odredbe i činjenice da su sporne nepokretnosti stečene za vreme trajanja braka stranaka i upisane na jednog supružnika, ovde tuženog, a da o deobi sporazum nije zaključen, tužiljin zahtev za utvrđenje tekovinskog udela u pravima na nepokretnostima je osnovan.

Vrhovni sud prihvata kao pravilno stanovište drugostepenog suda da je u pitanju zajednička imovina u smislu člana 171. stav 1. Porodičnog zakona, koji predviđa da se imovina stečena u braku smatra zajedničkom imovinom i zakonska pretpostavka da su udeli supružnika jednaki. Pravilan je zaključak drugostepenog suda da su predmetne nepokretnosti stečene za vreme trajanja braka iz sredstava ostvarenih tokom trajanja zajednice života, budući da su parnične stranke bile u bračnoj zajednici od 1977. godine, koja je prekinuta u kraćem periodu krajem 1982. godine, pa do 23.03.1983. godine, kada je brak formalno razveden, te nakon razvoda u istoj godini stranke nastavile zajednicu života kao vanbračnu zajednicu. Kod utvrđenog da je bračna zajednica parničnih stranaka trajala godinama pre sticanja predmetnih nepokretnosti ugovorom o kupoprodaji nepokretnosti od 28.01.1983. godine i da je ista nastavljena kao vanbračna zajednica i nakon formalnog razvoda braka, pravilan je zaključak da su predmetne nepokretnosti stečene zajedničkim radom parničnih stranaka u toku trajanja zajednice života, bez obzira na činjenicu da su nepokretnosti kupljene u vreme kraćeg privremenog prekida zajedice života, kada je tužilja u periodu od par meseci živela kod svog oca, imajući u vidu da su nepokretnosti kupljene od novca stečenog u toku trajanja braka i da nije reč o trajnom prekidu zajednice života, već privremenom kraćem prekidu, nakon kog su stranke uspostavile vanbračnu zajednicu i dobile troje dece.

Neosnovani su navodi revizije da predmetne nepokretnosti predstavljaju posebnu imovinu tuženog, jer je u postupku utvrđeno da su nepokretnosti stečene u toku trajanja braka. Tuženi nije dokazao da predmetne nepokretnosti predstavljaju njegovu posebnu imovinu, odnosno da je za kratko vreme prekinute bračne zajednice, isključivo svojim radom i prihodima stekao sredstva za kupovinu imanja, zbog čega nema mesta primeni odredbe člana 168. stav 2. Porodičnog zakona. Stečena imovina je pribavljena iz akumulacije sredstava ostvarenih u toku trajanja braka i bračne zajednice.

Utvrđeno je da su oba supružnika doprinela sticanju predmetnih nepokretnosti, imajući u vidu da je u toku trajanja zajedice života tužilac radio u Nemačkoj, a tužilja, iako nije bila zaposlena, doprinosila je radom u domaćinstvu i brigom o domaćinstvu i članovima porodice, poslovima u stočarstvu i prodajom mleka, što njen doprinos čini jednakim doprinosu tuženog. Tužilja je svojim radom, angažovanjem i zalaganjem u vođenju poslova porodičnog domaćinstva, omogućila tuženom da se radno angažuje i ostvaruje prihode radom u inostranstvu, tako da su ostvareni prihodi rezultat zajedničkog zalaganja supružnika. Kod navedenog, pravilan je zaključak drugostepenog suda da predmetne nepokretnosti predstavljaju zajedničku imovinu stečenu u braku i da su udeli supružnika u sticanju jednaki.

Neosnovano se revizijom osporava pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja navodima da iz iskaza stranaka datim u postupku za razvod braka u predmetu Okružnog suda u Novom Pazaru P.br. 74/82 proizlazi da je bračna zajednica prekinuta još u avgustu 1979. godine, i da je u pitanju propust suda što to nije cenio u ovom sporu. Činjenice su utvrđene na osnovu dokaza izvedenih u ovom postupku, uz obrazloženu ocenu dokaza i rezultata raspravljanja o činjenicama bitnim za rešavanje ovog spora. Neosnovano je i osporavanje ocene dokaza, jer o tome koje će činjenice uzeti kao dokazane odlučuje sud po svom uverenju, na osnovu odredbe člana 8. Zakona o parničnom postupku, koju je odredbu Zakona drugostepeni sud, pri oceni izvedenih dokaza, pravilno primenio.

Iz iznetih razloga, ocenjeno je da revizija nije osnovana i primenom člana 414. stav 1. ZPP odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća-sudija

Jelica Bojanić Kerkez, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić