.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 3071/2021
29.06.2021. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija:Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Dobrile Strajina, Katarine Manojlović Andrić, Gordane Džakula i Branislava Bosiljkovića članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji su punomoćnici Mirjana Dimitrijević i Radovan Džanić, advokati iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstva unutrašnjih poslova, Sektor za vanredne situacije MUP, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, Odeljenje u Kraljevu, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 386/21 od 22.02.2021. godine, u sednici održanoj 29.06.2021. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 386/21 od 22.02.2021. godine.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 386/21 od 22.02.2021. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Ivanjici P 511/18 od 10.11.2020. godine, prvim stavom izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev tužioca i obavezana tužena da tužiocu na ime naknade materijalne štete isplati iznos od 222.120,00 dinara, sa kamatom po stopi predviđenoj Zakonom o zateznoj kamati i to: na iznos od 157.440,00 dinara počev od 01.08.2015. godine, do konačne isplate i na iznos od 64.680,00 dinara počev od 01.08.2016. godine, do konačne isplate. Drugim stavom izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca u delu kojim je traženo da se obaveže tužena da tužiocu na ime naknade materijalne štete pored iznosa dosuđenog stavom prvim izreke isplati još iznos od 226.680,00 dinara sa kamatom po stopi predviđenoj Zakonom o zateznoj kamati počev od 14.05.2015. godine, do konačne isplate, kamatu po stopi predviđenoj Zakonom o zateznoj kamati na iznos od 157.440,00 dinara počev od 14.05.2015. godine do 01.08.2015. godine i kamatu po stopi predviđenoj Zakonom o zateznoj kamati na iznos od 64.680,00 dinara počev od 14.05.2015. godine do 01.08.2016. godine. Trećim stavom izreke, obavezana je tužena da tužiocu na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 43.567,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od izvršnosti, pa do konačne isplate.
Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 386/21 od 22.02.2021. godine, stavom prvim izreke, odbijena je, kao neosnovana, žalba tužioca i potvrđena prvostepena presuda u stavu drugom i trećem izreke. Drugim stavom izreke, odbijen je kao neosnovan zahtev tužioca za naknadu troškova žalbenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj, u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku, a radi ujednačavanja sudske prakse.
Vrhovni kasacioni sud je ocenio da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji tužene u smislu odredbe člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11, 49/13-US, 74/13-US, 55/14, 87/18, 18/20).
Pravnosnažnom presudom je obavezana tužena da tužiocu naknadi materijalnu štetu koju je pretrpeo na zasadu malinjaka na svojoj parceli u opštini Ivanjica, u selu ..., mzv. ..., usled elementarne nepogode-grada i olujnog vetra dana 14.05.2015. godine. Odgovornost tužene za pretrpljenu štetu proizlazi iz činjenice da tužena nije postupila u skladu sa članom 2, 8. i 132. Zakona o vanrednim situacijama („Službeni glasnik RS“, broj 111/09...93/12) i članom 18. Zakona o meterološkoj i hidrološkoj delatnosti („Službeni glasnik RS“, broj 88/10), odnosno nije obezbedila izgradnju jedinstvenog sistema zaštite od elementarnih nepogoda i nije blagovremeno uspostavila sistem protivgradne zaštite za 2015. godinu.
Vrhovni kasacioni sud nije prihvatio predlog za odlučivanje o reviziji tužioca kao izuzetno dozvoljenoj po članu 404. ZPP, budući da su pitanja na koja se ukazuje kao sporna, vezana za konkretnu činjeničnu podlogu i rešenje spornog odnosa stranaka, a pobijana drugostepena presuda je u skladu sa sudskom praksom i pravnim shvatanjima. Razlozi na kojima su zasnovane odluke nižestepenih sudova nisu u suprotnosti sa tumačenjem prava i pravnim shvatanjem Vrhovnog kasacionog suda u pogledu primene odredbe člana 172. Zakona o obligacionim odnosima, koja je u ovom slučaju primenjena. Osim toga, revizija je usmerena na razrešenje činjeničnog pitanja konkretnog spora, dok se ukazivanjem na nepostojanje podeljene odgovornosti u ovom slučaju u smislu odredbe člana 192. Zakona o obligacionim odnosima, zapravo osporava utvrđeno činjenično stanje i visina dosuđene naknade štete, što nije razlog za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj radi ujednačavanja sudske prakse. Pravnosnažne presude koje su dostavljene uz reviziju ne ukazuju nužno na drugačiji pravni stav, imajući u vidu da odluka u sporovima sa ovakvim zahtevom zavisi od činjeničnog stanja svakog konretnog spora.
Iz navedenih razloga, odlučeno je kao u prvom stavu izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5, u vezi člana 403. stav 3. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.
Prema članu 403. stav 3. ZPP, revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima, ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 25.04.2018. godine, a vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude je 226.680,00 dinara.
Kako vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra, po srednjem kursu NBS na dan ponošenja tužbe, to revizija tužene nije dozvoljena u smislu člana 403. stav 3. ZPP.
Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća - sudija
Slađana Nakić Momirović,s.r.
Za tačnost otpravka
upravitelj pisarnice
Marina Antonić
